Извјештај о јавној расправи - Закон о измјенама и допунама Закона о бесплатној правној помоћи

            У складу са Уредбом о поступку и начину спровођења јавне расправе у припреми закона, Министарство правде дало је на јавну расправу дана 31.7.2014. године, Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о бесплатној правној помоћи и упутило јавни позив заинтересованој јавности да се укључи у јавну расправу и да свој допринос у разматрању наведеног Нацрта закона.

            Поред текста нацрта закона са образложењем, на интренет страници Министарства правде постављен је програм јавне расправе и остављен контакт надлежне особе за предлоге и сугестије. Јавна расправа о наведеном Нацрту закона трајала је 40 дана, а закључена је дана 10.9.2014. године.

            Током трајања јавне распаве (40 дана), Министарство правде добило је предлог НВО „Акција за људска права“ на нацрт закона.

            Представници ове НВО предложили су измјену закона у дијелу да се:

1. за одређене врсте управних поступака предвиди право на бесплатну правну помоћ јер, примјера ради, лице слабог имовног стања остаје без бесплатне правне помоћи у поступцима у којима се утврђују права на остваривање социјалне помоћи, права из пензијског и инвалидског осигурања, права по основу рада, све док се не би евентуално стигло до фазе управног спора, кад већ може бити прекасно за ефикасну заштиту.

2.  да се жртвама мучења или злостављања (од стране државних службеника), или жртвама дискриминације, обезбиједи бесплатна правну помоћ, с обзиром на њихову посебну угроженост, што је посебно неправично јер Закон о унутрашњим пословима (“Сл. лист ЦГ”, бр. 44/12 и 36/13) предвиђа пружање бесплатне помоћи полицијском службенику против кога се води поступак због “употребе средстава принуде“ (чл. 60, ст. 2).

3. да се пружање бесплатне правне помоћи омогући и дјеци, коју су родитељи или старатељи дужни издржавати, у поступцима који се воде пред надлежним органима ради остваривања права дјетета на издржавање, независно од материјалних прихода породице.

4.  да се круг лица која пружају бесплатну правну помоћ, поред адвоката са списка Адвокатске коморе Црне Горе, прошири и на невладине организације које се баве људским правима, синдикате, политичке партије, универзитетске правне клинике и друге субјекте који могу имати потребну стручност (правнике са положеним правосудним испитом) и који иначе пружају правну помоћ.

Одговор обрађивача закона:

            Измјенама Закона о бесплатној правној помоћи отклониће се уочени недостаци на које је указала досадашња примјена закона, и то:

            - биће омогућено остваривање бесплатне правне помоћи и у поступку пред јавним извршитељем;

            - жртвама насиља у породици из Закона о заштити од насиља у породици омогућиће се да буду препознати као привилеговани корисници права на бесплатну правну помоћ, на исти начин као и жртвама кривичног дјела насиље у породици или породичној заједници и трговина људима;

            - мијењају се имовински критеријуми који су прописани као основ за остваривање права на бесплатну правну помоћ;

            - јасно се прописују критеријуми по којима адвокат може ускратити правну помоћ.

            Управо из тих разлога, обрађивач није прихватио сугестије добијене од стране НВО „Акција за људска права“, имајучи у виду да измјене одредби које је предлозила ова НВО зависе, прије свега, од измјена Закона о управном поступку, тј, од тога за који ће модел управног поступка обредијелити законодавац, па ће то бити предмет посебне анализе у будућем периоду. За сада је став обрађивача да се бесплатна правна помоћ може пружати у само у  поступку пред државним тужлаштвом, судом, Уставни судом приликом подношења уставне жалбе, и да се у управним стварима кроз судску заштиту може остварити бесплатна правна помоћ, и сљедствено гаранцијама квалитета правне помоћи да су адвокати лица која могу пружати бесплатну правну помоћ. Имајући у виду разлоге за промјену закона, као и основну сврху института бесплатне правне помоћи (омогућавање приступа суду за остваривање или заштиту неког права или слободе лицима слабог имовног стања), такође није прихватљиво у овој фази ширити круг корисника бесплатне правне помоћи без процјене имовног стања.