- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министра економије др Владимира Каварића ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра економије др Владимира Каварића агенцији “Мина-бусинесс”
Објављено: 13.01.2015. • 18:48 Аутор: м
1. Очекујете ли да ће са италијанском компанијом А2А бити постигнут договор о управљању Електропривредом? Да ли би након тога могле да се наставе активности на изградњи другог блока Термоелектране Пљевља?
Једна од важнијих тема разговора са италијанском компанијом А2А која ће претходити договору о управљању Електропривредом јесте усаглашавање ставова по питању реализације стратешких пројеката, прије свега начина реализације пројекта изградње ИИ Блока ТЕ Пљевља који је од изузетне важности како са комерцијалног, тако и са енергетског аспекта. Влада, као већински власник и акционар у ЕПЦГ, је спремна да одмах донесе одлуку о његовој реализацији и очекујемо од нашег партнера да у најкраћем могућем року дефинише свој став по том питању. Свакако да је очекивање да одлука о реализацији овог пројекта буде донијета у 2015. и да ће то бити година када ће почети изградња Блока ИИ.
Имајући у виду перформансе овог пројекта и значај његове реализације, потпуно смо отворени за договоре по питању финансирања. Сопствена или кредитна средства или увођење још једног партнера са којим ће ризик бити подијељен – све опције су отворене и од коначне одлуке о начину финансирања зависиће динамика реализације пројекта.
2. Какве су, према Вашем мишљењу, могућности за увођење система за снабдијевања гасом у Црној Гори, односно реализацију пројекта којег је недавно покренула ЕУ? На које изворе гаса Црна Гора може рачунати?
Црној Гори је у интересу да учествује у сваком пројекту којим се може извршити њена гасификација и, с обзиром на наше мало тржиште, треба искористити сваку шансу која нам се на том пољу пружа. Зато активно партиципирамо и настојимо да са другим земљама региона реализујемо инфраструктурне пројекте везане за гас, који би могли проћи и кроз Црну Гору. Ту, прије свега, мислим на пројекат ИАП-а, који представља Владин приоритетни пројекат са аспекта гасификације Црне Горе. Подршку реализацији пројекта Јужног гасног коридора Влада је пружила кроз припрему Меморандума о разумијевању и сарадњи на пројекту изградње ИПА-а, закљученог у децембру 2013. између Азербејџана, Албаније, Хрватске и Црне Горе.
ЕУ је управо овом пројекту дала приоритет у смислу гасификације овог дијела Европе. У прилог томе иде чињеница да смо аплицирали и од ЕУ добили грант од 500.000 еура за израду Студије „Мастер план гасификације Црне Горе – Приоритетни пројектни портфолио у Црној Гори“, која ће ближе анализирати потребе Црне Горе за потрошњом гаса и начин развијања гасне инфраструктурне мреже. Рад на пројекту израде Мастер плана гасификације почео је у новембру, а очекивање је да ће бити завршен најкасније до новембра 2015. године. Све ово је уско повезано са пројектом изградње Јадранско-јонског гасовода (ИАП) који ће бити шанса да природни гас дође у Црну Гору, а уколико овај енергент пронађемо у нашем подморју, то ће бити додатна шанса да гас сами пласирамо.
3. У којој фази је пројекат истраживања нафте и гаса и црногорском подморју и када можемо очекивати прве активности?
Са задовољством можемо рећи да је финални корак у овој фази реализације пројекта направљен недавним усвајањем Преговарачке платформе на бази које ће Влада водити будуће преговоре са понуђачима. Преговорачки поступак је конципиран тако да Држава кроз процес преговора добије више од онога што је добијено иницијалним понудама. Сва неопходна законска регулатива из ове областе, као и модели уговора о концесији, је припремљена. Стопа пореза државе по овом основу је дефинисана на 54%, што заједно са концесионим накнадама за производњу, у зависности од производње компанија, даје приход држави у износу од 60-65%. Планирано је да преговори са компанијама отпочну пдмах након новогодишњих празника и не очекујем да ће трајати дуго, тако да ће Влада већ до краја И квартала доставити Скупштини предлог одлуке и предлог уговора о концесији на усвајање. Тиме је цијели процес заокружен и након што одабрани понуђачи потпишу уговор, доћи ће и до првих активности на терену.
4. Очекујете ли да се у 2015. години интензивирају активности на постављању подморског кабла, с обзиром на план да он буде постављен до 2016. године?
Пројекат повезивања електро-енергетских система Црне Горе и Италије подморским каблом се развија задовољавајућом динамиком и у овом тренутку можемо рећи да обје стране у пројекту – и ЦГЕС и Терна – испуњавају своје уговорне обавезе. Мора се имати у виду чињеница да је ријеч о изузетно озбиљном и комплексном пројекту вриједном скоро милијарду еура и чију реализацију су у години за нама пратили бројни изазови. Управо из разлога што његова реализација укључује више актера, сви заједно морамо улоћити максмалне напоре да би се пројекат ефикасно реализовао. Што се тиче стања на терену и обавеза који извршава ЦГЕС, у 2014. години је ријешен велики број имовинско-правних односа, обезбијеђено земљиште за изградњу далековода, добијене грађевинске дозволе, а извођачи за изградњу двије дионице далековода Ластва – Пљевља припремају потребну пројектну документацију и врше припремне радове у сегментима за које су се стекли услови. У ЦГЕС-у најављују да ће у 2015. години кренути радови на сва три Лот-а, што подразумијева радове на трафостаници у Ластви и радове на двјема дионицама далековода, и то Ластва-Чево и Чево-Ластва. Укупна процијењена вриједност пројаката у сва три Лота је око 60 милиона еура, од чега ће минималних 15 милиона бити инвестирано у 2015. години. Након добијања начелне сагласности за постављање дијела подморског кабла од стране хрватске Владе, у блиској будућности очекује се почетак производње дијела подморског кабла.
5. Да ли је у 2015. планиран почетак изградње још неких енергетских објеката (којих)? Шта је са пројектом изградње хидроелектрана на Морачи?
Сљедећа година ће бити веома значајна за сектор енергетике у Црној Гори. Ту, прије свега, мислим на планирану производњу електричне енергије из малих хидроелектрана (мХЕ), с обзиром на то да је до сада издато 16 грађевинских дозвола. У 2015. години је планиран почетак изградње вјетроелектране (ВЕ) на Крнову, а очекујем да ће то бити година у којој ће бити донијета одлука о начину реализације пројекта изградње ИИ блока ТЕ Пљевља. Када је ријеч о изградњи ХЕ на Морачи, то је пројекат од кога се није одустало. Влада интензивно тражи партнера који би био спреман да уложи средства у реализацију пројекта и досадашњи разговори са иностраним инвеститорима и високим представницима појединих земаља потврђују да интересовање за овај пројекат постоји.
6. Да ли је тачна информација да компаније које воде пројекте изградње вејетроелектрана Крново и Можура имају финансијских проблема и да немају могућности да заврше пројекте? Да ли ће пројекте преузети њемачка WПД група?
Пројекти се реализују у оквиру фаза и периода дефинисаних уговорима. Тако инвеститор за ВЕ Крново, конзорцијум који чине „Ивицом Цонсултинг“ ГмбХ из Аустрије и „Акуо Енергy“ из Француске, има грађевинску дозволу, а Директни Уговор са инвеститиром и Њемачком Развојном Банком (КфW), којим се омогућава одобравање финасисјких средстава за овај пројекат, потписан је у децембру. Тиме су створени услови да изградња ВЕ Крново почне средином 2015. године. Када је ријеч о пројекту изградње ВЕ Можура, инвеститор, конзорцијумом „Ферса Енергиас Реноваблес“ С.А. из Шпаније и „Челебић“ ДОО из Подгорице, је добио грађевинску дозволу у децембру, након чега, према Уговору, улази у препремну фазу за изградњу.
7. Најавили сте за наредну годину доношење пакета подстицаја за инвеститоре, шта ће они подразумијевати?
Да, Влада Црне Горе наставља са активностима које имају за циљ да креирају што повољнији инвестициони амбијент. У току је израда нове Уредбе о подстицању директних инвестиција, која ће дефинисати нови пакет подстицајних мјера намијењен домаћим и страним инвеститорима. Поред пројеката бизнис зона и кластера које већ реализујемо, радимо на њиховом унапређењу и циљ је да поменута Уредба створи услове за бољи пословни амбијент државе и повећање конкурентности привреде. Такође, циљ ове Уредбе је привлачење нових инвеститора, повећање запослености, нарочито у мање развијеним подручјима Црне Горе, као и уравнотежење регионалних разлика у држави.
Везани чланци:
Почео циклус обуке за корпоративно управљање 03.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?