СВЈЕТСКИ ДАН ВЕТЕРИНАРА

СВЈЕТСКИ ДАН ВЕТЕРИНАРА

Свјетски дан ветеринара обиљежава се од 2000-те године, на иницијативу Свјетске Ветеринарске Асоцијације (Wорлд Ветеринарy Ассоциатион) и уз подршку Свјетске организације за здравље животиња (Wорлд Организатион фор Анимал Хеалтх). 

Свјетски Дан Ветеринара одржава се увијек посљедње суботе у априлу мјесецу, а ове године биће обиљежен 30.априла.

Тема “Свјетског Дана Ветеринара” у 2016 години је континуирано образовање ветеринара и повећавање стручности на теме као што су зоонозе, безбједност хране и отпорност на антибиотике.

То је повод да се скрене пажња на важност ветеринарске професије не само на здравље и добробит животиња већ и на здравље људи и очување животне средине.

Ветеринарска професија има веома дугу традицију и игра кључну улогу у заштити глобалног здравља.

Историјат ветеринарске науке

Први познати “ветеринар” који је важио за стручњака за лијечење животиња, може се сматрати Урлугаледин из Месопотамије (3000. године п.н.е.). На древном египатском папирусу из Кахуна (1900. године п.н.е) могу се пронаћи писани трагови о ветеринарској професији. У едикту првог будистичког цара Ашока (273-232. пн.н.е.), забрањује се непотребно убијање и мучење животиња, посебно жигосање и лов из разоноде. У средњем вијеку поткивачи коња често су се „успут“ бавили и њиховим лијечењем. Прва свеобихватнија књига о анатомији животиња из тога доба била је „Анатомија коња“, аутора Карла Руинија, из 1598. године.

Прву ветеринарску  школу основао је Клод Буржелат у Лиону 1761. године, у жељи да пронађе лијек за болест која је у то вријеме погађала многобројна стада говеда у Француској.

Развој ветеринарске медицине у Великој Британији, домовини многих угледних активиста за заштиту животиња, везује се за 1791. годину када је основана лондонска ветеринарска школа. И тамо су се ветеринари првенствено бавили лијечењем коња и то војних, да би тек касније полако почели да посвјећују пажњу лијечењу стоке, па тек на крају паса и других кућних љубимаца.

Ветеринарска етика

Правила исправног понашања и рада ветеринара садржана су у актима професионалних организација – етичким кодексима струке. 

Најбитнији је Устав Свјетске ветеринарске организације (Цонститутион оф Wорлд Ветеринарy Ассоциатион), а значајни су и акти донијети од стране Свјетске организације за здравље животиња (Wорлд Органисатион фор Анимал Хеалтх) - Здравствени кодекс за копнене животиње (Тхе Террестриал Анимал Хеалтх Цоде) и Здравствени кодекс за животиње које живе у води (Тхе Аqуатиц Анимал Хеалтх Цоде) и акти усвојени под окриљем Европске ветеринарске федерације (Федератион оф Ветеринарианс оф Еуропе) и то - Европски ветеринарски кодекс понашања (Еуропеан Ветеринарy Цоде оф Цондуцт), Европски кодекс добре ветеринарске праксе (Еуропеан Цоде оф Гоод Ветеринарy Працтице)  и Европски Ветеринарски акт (Еуропеан Ветеринарy Ацт).

Ради унапрјеђења услова за обављање ветеринарске професије, заштите и унапрјеђења стручности, професионалне етике и заштите професионалних интереса ветеринара, подизања нивоа здравствене заштите животиња и унапрјеђења ветеринарског јавног здравља, ветеринари у Црној Гори се удружују у Ветеринарску комору као професионалну организацију, са правима и обавезама утврђеним Законом о ветеринарству и Статутом Ветеринарске коморе.

Ветеринарска комора је донијела Кодекс ветеринарске професије и обезбјеђује његову примјену, стара се о угледу професије, дисциплини у обављању дјелатности здравствене заштите животиња и предузима одговарајуће мјере у случају кршења кодекса и етичких норми.

Ветеринарска комора Црне Горе је од 2008 године чланица Европске ветеринарске федерације (Федератион оф Ветеринарианс оф Еуропе), а од октобра 2015 године  чланица њеног огранка- Висеград меетинг Вет4 + Вет+ цоунтриес.

Ветеринарска дјелатност

Ради заштите здравља животиња ветеринарске организације и ветеринарска служба у Црној Гори данас спроводе сљедеће мјере:

- идентификацију и регистрацију животиња, регистрацију њиховог кретања и регистрацију газдинстава;                                                                                                                                

- спрјечавање појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање заразних или паразитских болести животиња, укључујући и зоонозе;                                                                                                         

- заштиту животиња од других болести;                                                                                                                      

- спрјечавање и откривање контаминације животиња и производа животињског поријекла контаминентима биолошког и хемијског поријекла;                                                                                          

- лијечење обољелих животиња, обављање хируршких захвата на животињама и друге послове везане за здравствену заштиту животиња;                                                                                                     

- обезбјеђивање размножавања животиња у складу с биолошким карактеристикама врсте, спрјечавање поремећаја плодности, лијечење неплодности животиња, спрјечавање и лијечење узгојних болести као и болести подмлатка животиња;                                                               

- здравствену заштиту у поступку: добијања и припреме сјемена за вјештачко осјемењавање, добијања и пресађивања оплођених јајних ћелија и ембриона, складиштења и дистрибуције сјемена за вјештачко осјемењавање и оплођених јајних ћелија и ембриона и вјештачко осјемењавање животиња, спрјечавања и откривања насљедних болести животиња;                  

- обезбјеђивање зоохигијенских и других ветеринарско-здравствених услова узгоја и коришћења животиња и очување здравља и правилне исхране животиња;                                                      

- заштиту добробити животиња;                                                                                                                                    

- издавање и употребу ветеринарских љекова приликом непосредног пружања услуга заштите здравља животиња, као и медициниране хране за животиње;                                                             

- промет ветеринарских љекова на мало, у складу са посебним прописима;

- дезинфекцију, дезинсекцију, дератизацију и радиолошку деконтаминацију животиња, земљишта, објеката, опреме и других предмета;                                                                                                     

- ветеринарску заштиту животне средине приликом употребе ветеринарских љекова и супстанци штетних за животну средину, односно приликом обављања дјелатности;                                                               

- ветеринарску едукацију у циљу заштите здравља животиња и ветеринарског јавног здравља.

Горе наведене дјелатности показују колико је ветеринарска професија свеобухватна и широка и колико њена достигнућа доприносе не само здравственој заштити животиња већ и здрављу људи. Томе треба додати и значај бројних међународних удружења и пројеката, захваљујући којима се ветеринари ангажују на заштити и лечењу дивљих животиња широм света, а посебно оних које припадају заштићеним животињским врстама.

Савремена ветеринарска професија

У вријеме када се човјек све више едукује у смислу побољшања односа према животињама  и животној средини, ветеринарска професија добија још шири значај. Осим лијечења домаћих животиња и кућних љубимаца, ветеринарима је данас повјерено и старање о безбједности хране и производима животињског поријекла намјењених исхрани људи, истраживање и развијање нових средстава и метода за превенцију и лијечење различитих болести животиња, проналажење замјена за експерименталне животиње, осмишљавање и реализација програма за очување угрожених животињских врста, судско вјештачење у случајевима убијања и злостављања животиња.

Посебно је важна улога савремених ветеринара у едукацији грађана о правилном и одговорном односу према животињама. Ово се посебно односи на одговорно власништво над кућним љубимцима – псима и мачкама.

Промјене глобале климе утичу на развијање векторских болести и постају главни јавни здравствени проблем у свим регијама свијета и нијесу ограничени само на тропска и суптропска подручја. Због тога ветеринари имају главну улогу у заштити јавног здравља и веза
између вектора, животињских домаћина, климатских услова, патогена, и осјетљивости људске популације.

Активности ветеринарске службе у свијету се признају као глобално јавно добро, због њихове улоге у заштити здравља и добробити животиња. Тиме ветеринари доприносе смањењу сиромаштва међу руралним становништвом помажући им да сачувају свој сточни фонд, пресудан за њихов опстанак.

Суочени са свим овим изазовима и одговорностима, веома је важно да ветеринари у Црној Гори поступају у складу са основним принципима ветеринарске етике и одредбама Закона о ветеринарству и Закона о добробити животиња. Оно што увијек треба имати у виду јесте да и у ветеринарској, као и у хуманој медицини, добробит пацијената мора бити на првом месту.