Министар Бранимир Гвозденовић на Милочерском развојном форуму

„Црну Гору карактерише изузетна културна баштина под утицајем различитих цивилизација, која би у наредном периоду требало да буде економски валоризована на начин да се обезбиједи њено очување“, казао је данас министар одрживог развоја и туризма Бранимир Гвозденовић на Милочерском развојном форуму.

Он је на форуму одржао презентацију на тему „Културно насљеђе Црне Горе у свјетлу стратегије одрживог развоја“, представљајући, између осталог, дио Националне стратегије одрживог развоја у контексту валоризације културне баштине која је, како је оцијенио, сада недовољно искоришћена.

Министар Гвозденовић је подсјетио да ће Министарство одрживог развоја и туризма приступити пројектима валоризације културних добара у сарадњи са шпанском компанијом „Парадорес де Турисмо С.А.“ која управља са више од 90 хотела, који се налазе у објектима који припадају културној баштини.

Пројекат подразумијева анализу потенцијала за стављање невалоризованих културних добара у функцију економског развоја и међународне промоције Црне Горе, а за реализацију активности обезбијеђена је финансијска подршка Европске комисије, као и бесплатна експертска подршка Европске инвестиционе банке (ЕИБ).

Национална стратегија одрживог развоја предвиђа повезивање културне понуде са економским активностима као што је туризам или развој културних и креативних индустрија.

„Иако су принципи очувања и заштите културних добара често супротстављени економском развоју, биће примијењени ефикасни механизми који ће спријечити промјене које могу нанијети трајну штету културној баштини“, оцијенио је он.

У том контексту, министар Гвозденовић је истакао да годишњи приход од културне и креативне индустрије у ЕУ износи преко 535 милијарди еура годишње. Како је навео, тај сектор запошљава преко седам милиона људи, око 1,5 милиона више него сектори телекомуникација, аутомобилске и хемијске индустрије заједно.

„Богато културно насљеђе Црне Горе је велики економски ресурс, како у погледу туристичке валоризације културних добара, тако и у погледу ширења културне понуде кроз развој домаће културне и креативне индустрије“, казао је Гвозденовић.

Напоменуо је и да је општина Херцег Нови пријавом Европској комисији 2015. године отворила реалну могућност да Херцег Нови постане Европска пријестоница културе 2021. и тако допринесе унапређењу имиџа града али и Црне Горе.

Министар је на форуму такође говорио и о тренутним и будућим трендовима у туризму у наредних неколико година. 

Он је навео да предвиђени трендови у свјетском туризму представљају велику шансу за Црну Гору, јер се прогнозира да ће се у наредних 15 година повећати број долазака туриста на Медитеранско подручје за око 67 одсто. Такође, напоменуо је да се очекује да до 2026. године годишњи приходи од туризма у Црној Гори премаше 1,5 милијарди еура.  

Прошле године, тај износ је био 794 801.3 милиона еура, а ове године се очекује преко 850 милиона еура. Биљежи се раст посјета туриста из западне Европе, а кроз пакет подстицајних мјера за инвестиције у смјештајне објекте у наредном периоду Министарство очекује отварање 76 хотела високе категорије и повећање броја смјештајних јединица за 8100.

Министар Гвозденовић је напоменуо да дугорочна стратегија развоја Црне Горе за наредних 15 година обухвата унапређење људских ресурса, подршку нормама значајним за одрживост друштва, очување природног капитала, увођење зелене економије, управљање и финансирање за одрживи развој. Национална стратегија одрживог развоја (НСОР) предвиђа удвостручивање црногорског БДП-а за 15 година, док је предвиђено да се учешће туристичког сектора у укупној запослености са тренутних 10,3 одсто повећа на 13,8 одсто до 2026. године.

Видео материјал можете наћи на www.инфобиро.тв