Интервју Божидара Вуксановића, директора Управе за инспекцијске послове, за дневни лист "Побједа"

ПОДГОРИЦА - Храна у Црној Гори је безбједна, како она која се производи у нашој земљи тако и она која се увози, поручио је у интервјуу за Побједу директор Управе за инспекцијске послове Божидар Вуксановић. Он је нагласио да се инспектори свакодневно боре и са сивом економијом, а да им је приоритетан задатак надзор у сегментима гдје је рад „на црно“ посебно изражен, како у дијелу неформалног запошљавања, тако и рада „на црно“ формално запослених, као што су неплаћени рад, исплате зарада и уплате доприноса за обавезно социјално осигурање, прековремени рад, ноћни и рад у дане државних и вјерских празника.

ПОБЈЕДА: Колико је било инспекцијских контрола током сезоне и какав је резултат у односу на лани?

ВУКСАНОВИЋ: Значај улоге Управе за инспекцијске послове препознали су грађани и туристи, а у прилог томе говори и податак да је у току једног дана у љетњој туристичкој сезони било и до 200 пријава нашем кол центру. Од 1.маја до 1. септембра 100 инспектора, из различитих инспекција, обавили су 18.314 прегледа, у приморским општинама - Улцињ, Бар, Будва, Котор, Тиват и Херцег Нови и планинским туристичким центрима - Колашин и Жабљак. Пронашли су 9.962 неправилности, изрекли 3.761 мјеру указивања и издали 7.476 прекршајних налога са новчаним казнама у укупном износу од 2.528.234 еура. Инспектори су поднијели 98 захтјева за покретање прекршајног поступка и три кривичне пријаве. Донешено је и 71 рјешење о печаћењу објеката, а уклоњено их је 52. Од 1. јануара до 1. септембра инспекција је имала 43.604 прегледа, при чему је пронашла 18.839 неправилности, изрекла 6.999 мјера указивања и издала 10.874 прекршајна налога са новчаним казнама од 3.587.384 еура. Поднијели су 350 захтјева за покретање прекршајног поступка и 58 кривичних пријава.

ПОБЈЕДА: Који су бенефити од повећане контроле?

ВУКСАНОВИЋ: Појачаним надзором у туристичкој сезони утицало се на повећање броја законито запослених лица, наплате буџетских и локалних прихода и броја регистрованих привредних субјеката. Остварен је и напредак код евиденције робе и услуга у промету, издавања рачуна, уплате дневних пазара. Све то је утицало на квалитет цјелокупне туристичке понуде наше земље. Помака је било и у праћању рафтинг услуга, јер прошле године на Шћепан Пољу ниједан рафтер није посједовао одобрење за рад, док су ове године сви рафтери прибавили документацију неопходну за обављање ове дјелатности.

ПОБЈЕДА: На ком је нивоу безбједност хране на нашем тржишту и у којој мјери су ригорозне контроле приликом увоза, али и домаћих производа?

ВУКСАНОВИЋ: Храна у Црној Гори је безбједна, како она која се производи у нашој земљи тако и она која се увози. Узоркована је за потребе спровођења мониторинга, присуства резидуа пестицида, нитрата, тешких метала и нијесу утврђене неправилности. Сва храна која се увози подлијеже ригорозним инспекцијским контролама при увозу, а ту се мисли на визуелни преглед, преглед достављене документације и узимање узорака за лабораторијска испитивања. У току љетње сезоне епидемиолошка ситуација била је задовољавајућа, а инспектори су узимали узорке готових производа и хране из објеката у којима се припрема и услужује високо ризична храна - сладоледи, колачи, салате, брза храна, као и из привремених објеката. Анализе су показивале мали број повећања ентеробактерија, које указују на лошу хигијену, али у испитиваним узорцима нијесу изоловане патогене бактерије. У току појачаног надзора нијесу забиљежене епидемије тровања храном, а санитарно-хигијенски услови су у објектима који су под надзором много бољи у односу на раније.

ПОБЈЕДА: Колико је, према Вашем мишљењу, „сива економија“ и даље заступљена у Црној Гори и у којим областима је највише има? 

ВУКСАНОВИЋ: Приоритетан и сталан задатак Инспекције рада је надзор у сегментима гдје је рад „на црно“ посебно изражен, како у дијелу неформалног запошљавања, тако и рада „на црно“ формално запослених, као што су неплаћени рад у дијелу права из рада и по основу рада - исплате зарада и уплате доприноса за обавезно социјално осигурање, прековремени рад, ноћни и рад у дане државних и вјерских празника. Како би се сузбила оваква врста рада, помогли су и грађани, синдикати, невладин сектор и запослени чијих је иницијатива прошле године било 1.758. Ове године поднијете су 1.104 иницијативе из области радних односа и запошљавања и све су се односиле на рад „на црно“. Најчешће неправилности утврђене у области радних односа и запошљавања су ангажовање лица за обављање одређених послова код послодавца без претходно закљученог уговора о раду и непријављивање на обавезно социјално осигурање, а ту мислим на црногорске грађане и на странце. У неправилности се убрајају и радно ангажовање странаца без претходно прибављене дозволе за привремени боравак и рад, или пријаве рада, кашњење у исплати зарада и уплати доприноса за обавезно социјално осигурање, неуручивање обрачуна зарада запосленима које је послодавац дужан уручити одмах по доспјећу исплате зараде, без обзира да ли је зарада исплаћена. Било је случајева недоношења писане одлуке о распореду радног времена запослених, о распореду запослених по смјенама, као и неутврђивање распореда седмичног одмора.

ПОБЈЕДА: У којим је још сегментима присутна сива економија?

ВУКСАНОВИЋ: Сива економија је заступљена и у туризму и угоститељству, трговини, грађевинарству и производњи и занатству. Инспекција рада, прије свега, изриче мјере указивања и доноси рјешења са остављеним роком запоступање и добровољно отклањање неправилности. Инспектори новчано кажњавају прекршајним налогом на лицу мјеста и подносе захтјеве за покретање прекршајног поступка. Што се тиче редовности исплате зарада, предузимају се све прописане мјере, како би се ажурирало кашњење у исплати зарада и накнада зарада. Оно што је новитет у односу на претходне године јесте да је била договорена сарадња са Пореском управом и Министарством унутрашњих послова у погледу контроле запошљавања странаца. Договорено је да Пореска управа, након укрштања података са МУП-ом и подацима из своје информатичке базе, доставља Управи за инспекцијске послове (Инспекцији рада), само спискове послодаваца са издатим дозволама за привремени боравак и рад странаца који нијесу пријављени на обавезно социјално осигурање и то најмање једном мјесечно. У овој години урађено је 209 заједничких контрола.

ПОБЈЕДА: Један од облика „сиве економије“ је илегално рентирање станова. Баве ли се инспектори на терену том појавом?

ВУКСАНОВИЋ: Када је у питању туристичко-угоститељска дјелатност, сива економија је најзаступљенија у области приватног смјештаја, односно издавања станова и у области наутичког туризма - у дијелу рентирања пловних објеката. Туристички инспектори су у току љетње туристичке сезоне имали 352 инспекцијска прегледа у области приватног смјештаја и утврдили 127 неправилности, на основу којих су забранили обављање дјелатности у 35 случајева и издали 86 прекршајних налога са новчаним казнама у укупном износу од 11.000 еура.

ПОБЈЕДА: У којој мјери сте задовољни сузбијањем нелегалне трговине на јавним површинама и преко интернета, нелегалним пружањем занатских услуга?

ВУКСАНОВИЋ: Са трговином путем интернета немогуће је изаћи на крај док се не измијене законски прописи у тој области. Суочени смо са проблемом пружања занатских услуга у приватним кућама и гаражама. Они се често оглашавају преко штампаних и других медија. Ово се углавном односи на фризере, обућаре, аутомеханичаре, кројаче, пераче превозних средстава и вулканизере. Још један проблем са којим се Туристичка инспекција све чешће сусријеће посљедњих година јесте продаја туристичких услуга путем интернета. Инспектори улажу велике напоре да спријече ту појаву, али наилазе на велике потешкоће, велики проблем је пронаћи их и идентификовати. Према процјени ризика, урађеној на основу резултата досадашњих инспекцијских надзора, присуство сиве економије најраспрострањеније је на подручју граничних општина - Бар, Беране, Рожаје, Пљевља, као и општина централног и јужног региона - Подгорица, Никшић и Будва.