- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Интервју: Приходи од туризма у 2016. биће већи од ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју: Приходи од туризма у 2016. биће већи од 850 милиона еура
Објављено: 29.09.2016. • 16:27 Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма
- Угоститељски објекат неће моћи да добије одређени број звјездица уколико није прилагођен потребама особа са инвалидитетом, а биће донијети и прописи о посебним ознакама хотела који су своје пословање и услуге прилагодили потребама ОСИ. Предвиђена је и континуирана адаптација објеката културе и спортско-рекреативних објеката, те стимулисање организатора културних манифестација на интензивније укључивање ОСИ – казао је министар туризма и одрживог развоја Бранимир Гвозденовић, те додао да се ради и прилагођавање зоне Морског добра – плаже и море, те националних паркова.
Широм свијета, па тако и у Црној Гори, у понедјељак је обиљежен Свјетски дан туризма, под мотом „Туризам за све – промовисање универзалне приступачности“. Уз то, 2017. проглашена је за годину одрживог туризма као развојне могућности, а њен слоган биће „Будућност какву желимо“. У интервјуу за Портал Аналитика, Гвозденовић се осврнуо на оно што је у том погледу већ постигнуто у Црној Гори, подсјећајући као смо, захваљујући пројекту Луштица Баy, постали „држава са првим регистрованим ЛЕЕД пројектом за дом у Европи, што значи да се током градње поштују највиши еколошки стандарди и развијају одржива насеља“.
- Тренутно је 13% територије заштићено, чиме је премашен циљ из стратешких докумената да 10% копнене територије буде под заштитом. Ако се узме у обзир и заштита по основу обавеза из међународних споразума, заштићено је чак 17% територије. Наравно, тешко се може дати прецизан податак у вези са финансијским импликацијама, јер оне подразумијевају и развијање пројеката на начин који не угрожава средину. Ако говоримо само о националним парковима, финансијски ефекти за 2015. износе око два милиона еура, а ове године биће већи. Но, према студији, коју је извршио Програм Уједињених нација за развој, потенцијални финансијски ефекти од заштићених подручја су на нивоу 70 милиона еура, што значи да има још доста простора за стављање у функцију овог невјероватног потенцијала – прецизирао је он, те додао да заштићене зоне неће доживјети „деградацију под налетима масовног туризма“.
Када је о туристичким бројкама ријеч, радује раст долазака туриста из европских земаља, али и неких удаљених тржишта. Према ријечима Гвозденовића, прогнозе раста за наредних десет година обећавају пуно посла и свијетлу будућност.
- До 2026, према пројекцијама WТТЦ-а, доћи ће до пораста директне запослености у овој грани већој од 60% - 54.000 запослених. Нагласићу и да се, такође сходно извјештајима Савјета, очекује да ће до тада приходи од туризма бити невјероватних милијарду и по еура, односно укупни допринос туризма у БДП-у од 30%.
Након дугоочекиваног почетка рада хотела из реномираног ланца Хилтон у центру Подгорице, и сјевер ће ускоро имати смјештајне капацитете са звучним именима. Хотел „Липка“ биће реконструисан под брендом Фоур Поинтс бy Схератон, а слиједи градња капацитета под брендом Wестин. За оне који започете инвестиције не завршавају у року или је њихова намјена супротна дефинисаном документу, слиједе повећање пореске стопе од 2% до 5,5% тржишне вриједности непокретности.
- Влада Црне Горе улаже напоре у привођење намјени капацитета за које до сада то није учињено, те правовремену реализацију инвестиција. Ни у једној држави у свијету не реализује се свака инвестиција према плановима. Стога је наш задатак свођење „проблематичних“ пројеката на најмању могућу мјеру, те стварање амбијента за даља квалитетна улагања. И вјерујем да смо, узевши у обзир беспоштедну глобалну тржишну утакмицу за инвестицијама и капиталом, до сада били прилично успјешни – наводи наш саговорник.
Када је у питању градња у заштићенм зонама, посебан случај представља Природно и културно-историјско подручја Котора, за које је – према закону - потребно урадити додатне студије.
- Иако то понекад значи успоравање планског процеса, Министарство досљедно поштује ове обавезе и, не само за државна, већ и за локална планска документа не даје сагласност и не пушта их у даљу процедуру уколико није добијено позитивно мишљење надлежног државног органа за питања културне баштине. Када је конкретно ријеч о Которском заливу, Министарство је координирало и израдом Просторног плана за обално подручје. Тако смо јасно инсистирали на ургентом доношењу просторног плана Општине Котор, чија би визија била у складу са таквим смјерницама – закључује Гвозденовић.
АНАЛИТИКА: Након што је прошла главна, љетња туристичка сезона, каква су очекивања прихода, броја туриста и ноћења за 2016. годину? Да ли се назиру промјене у структури гостију по земљама из којих долазе, али и у временском периоду и мјестима у која долазе?
ГВОЗДЕНОВИЋ: Август је био рекордан и забиљежено је повећање броја туриста до чак 20%. Позитивни трендови настављени су и у првој половини септембра, када биљежимо повећање од чак 21%. И подаци од почетка године показују раст: број туриста који премашује 864.000 за седам мјесеци је скоро 4% већи у односу на прошлу годину, а у истом периоду остварено је 5.227.379 милиона ноћења, односно 0,5% више него у упоредном периоду.
Према процјенама Централне банке Црне Горе, у првих седам мјесеци остварено око 400 милиона еура прихода, што такође показује раст у односу на претходну годину, када је у истом периоду приходовано 385 милиона еура. Наша процјена је да ће приходи од туризма на крају 2016. године бити већи од 850 милиона еура.
Када је ријеч о структури туриста, биљежимо раст како са западноевропских и других европских земаља попут Француске - скоро 6%, Холандије - чак 54%, Велике Британије 42%, Шпаније 55% и Италије 30%, те традиционалних тржишта као што су регион и Русија, као и пораст из ваневропских земаља попут Израела 124%, Чилеа 81%, Новог Зеланда 45%, Бразила 32%, Аргентине 28% и Јужне Африке 20%.
Авиодоступност је један од кључних фактора за привлачење што већег броја туриста са различитих тржишта. За осам мјесеци ове године промет авиона је био већи за 9%, а промет путника за 10% у односу на претходну. Такође, за првих седам мјесеци биљежимо раст већи од 13% када су у питању друмски гранични прелази.
Наши континуирани подстицаји уродили су плодом за туристичку понуду оријентисану на манифестације, па имамо ситуацију да је букинг и за септембар и за октобар бољи у односу на прошлогодишњи. Када узмемо у обзир ову чињеницу да имамо раст у односу на прошлу годину која је била рекордна, цијеним да смо заиста постигли импресивне резултате.
АНАЛИТИКА: Ради се нови Стратешки маркетинг план туризма до 2020. На који начин ће Црна Гора убудуће бити препозната на тржиштима, прије свега, централне Европе и Скандинавије, те потенцијалних туриста са удаљених тржишта - САД и Кине?
ГВОЗДЕНОВИЋ: Управо Стратешки маркетинг план треба да да смјернице како ће се Црна Гора даље представљати на глобалном нивоу. Током израде Плана биће извршено истраживање значајних емитивних тржишта, међу којима ће свакако бити Европа, али и остали континенти и економије у развоју.
Већ сам рекао да биљежимо раст из бројних европских земаља, али и неких удаљених тржишта, док се на ове двије групе, између осталог, фокусирамо управо кроз повећање доступности, диверсификацију понуде, а када су у питању удаљена тршишта, и на могућности заједничке понуде са земљама региона. Но, дајмо времена експертима који раде на Плану да нам понуде овај документ као један од основа нашег репозиционирања на свјетској туристичкој мапи.
АНАЛИТИКА: Колико нових радних мјеста се очекује у туризму и хотелијерству, те у комплементарним дјелатностима?
ГВОЗДЕНОВИЋ: Пројекције су да је само туризам у 2015. директно апсорбовао око 17.500 радних мјеста, односно 7,9% свих запослених што је, када упредимо са 2006. годином, раст запослености у туризму већи од 40%. До 2026, према пројекцијама Савјета за путовања и туризам - WТТЦ, доћи ће до пораста директне запослености у овој грани већој од 60% - 54.000 запослених.
Нагласићу и да се, такође сходно извјештајима WТТЦ, очекује да ће 2026. године приходи од туризма бити у овом тренутку невјероватних милијарду и по еура, односно укупни допринос туризма у БДП-у од 30%. Уз пројектовано повећање запослености у туризму и са туризмом повезаним дјелатностима до 2026. године, рекао бих да нас чека још пуно посла, али и свијетла будућност.
АНАЛИТИКА: На који начин ће министарство утицати да понуђачи туристичких услуга – од издавалаца смјештаја и хотела, до организатора излета и путовања у земљи – нуде више туристичких производа за особе са инвалидитетом и оне старије од 65 година? Да ли ће издаваоци плажа убудуће морати да имају дио на коме ће им бити олакшан приступ?
ГВОЗДЕНОВИЋ: У току је реализација великог броја активности које се односе на интеграцију лица са инвалидитетом. Тако се Стратегија за интеграцију лица са инвалидитетом са Акционим планом први пут бави управо туризмом. Њима се предлаже програм прилагођавања туристичких објеката потребама ОСИ, који укључује измјене и допуне Закона и других аката попут: Закона о туризму, Правилника за уређена купалишта и Правилника о категоризацији угоститељских објеката. У складу са наведеним, новим Предлогом Закона о туризму укључене су одредбе забране и заштите од дискриминације лица са инвалидитетом. Такође, угоститељски објекат неће моћи да добије одређени број звјездица уколико нема испуњен овај услов, а биће донијети и прописи о посебним ознакама хотела који су своје пословање и услуге прилагодили потребама ОСИ.
Предвиђена је континуирана адаптација објеката културе и спортско-рекреативних објеката, како би били приступачни лицима са инвалидитетом, те стимулисање организатора културних манифестација на интензивније укључивање ОСИ.
Када је ријеч о Морском добру, Јавно предузеће се у претходном периоду интензивно ангажовало да морско добро тј. плаже и море буду доступне особама са инвалидитетом, а те активности се морају убрзати и довести до краја.
Што се тиче Националних паркова, уз дио који је већ доступан ОСИ, институције раде на рјешавању овог важног питања и у наредном периоду очекујемо видјљиве резултате на овом пољу. ЈП Национални паркови је прије двије године донијело одлуку којом се одобрава бесплатан улаз за особе са инвалидитетом у све националне паркове, док су у наредном периоду планирана улагања у туристичку инфраструктуру са циљем њеног даљег прилагођавања поменутој циљној групи. Свакако, треба имати у виду све специфичности ових локација, укључујући чињеницу да је највећи дио у планинским подручјима.
АНАЛИТИКА: Које бенефите Црна Гора до сада има од увођења система одрживог развоја, не само у туризму, већ и осталим индустријама? Који су финансијски показатељи?
ГВОЗДЕНОВИЋ: Радимо на томе да се сви пројекти који се реализују на овом малом, али природно богатом простору, заснивају на принципима интегрисања питања животне средине у све развојне планове. Луштица Баy, на примјер, ради се са египатском компанијом Орасцом Девелопмент Холдинг, која је глобални лидер у развоју интегрисаних градова у Европи, на Блиском Истоку и сјеверу Африке, и препозната је по изградњи еколошки одрживих градова. Што се тиче Црне Горе, нама је Луштица Баy донио титулу државе са првим регистрованим ЛЕЕД пројектом за дом у Европи, што значи да се током градње поштују највиши еколошки стандарди и развијају одржива насеља.
У нашој земљи тренутно је заштићено 13% територије, чиме је премашен циљ из стратешких докумената да 10% копнене територије буде под заштитом. Ако се узме у обзир и заштита по основу обавеза из међународних споразума, заштићено је чак 17% територије.
Наравно, тешко се може дати прецизан податак у вези са финансијским импликацијама, јер оне подразумијевају не само стављање територије под заштиту, већ развијање пројеката на начин који не угрожава средину, а очувана средина је - сама по себи је вриједност. Ако говоримо само о националним парковима, финансијски ефекти на годишњем нивоу за прошлу годину износе око два милиона еура, а ове године биће већи. Но, према студији, коју је извршио Програм Уједињених нација за развој - УНДП, потенцијални финансијски ефекти од заштићених подручја су на нивоу 70 милиона еура, што значи да је има још доста простора за стављање у функцију овог невјероватног потенцијала.
Као и до сада, свакако да ће све будуће активности интегрисати елементе заштите животне средине, најприје кроз израду неопходних елабората који значе свођење утицаја на животну средину на неизбјежан минимум, те путем планске документације која истовремено отвара простор за све квалитетне инвестиције.
АНАЛИТИКА: Да ли сматрате да би, поред градње, било корисно лимитирати и број посјета појединим областима националних паркова и заштићеним зонама, како би се смањио штетан утицај масовног туризма?
ГВОЗДЕНОВИЋ: Напротив. Већ сам саопштио да је, према анализама УНДП-а, финансијска „искориштеност“ националних паркова чак 35 пута мања од могуће. То, наравно, не подразумијева било какву деградацију под налетима масовног туризма, већ одрживо и планско управљање, уз промишљено повећање садржаја које паркови нуде, јачање промоције, али и контроле односа посјетилаца према природи, контроле криволова, нелегалне сјече и других активности ван закона, те генерално система управљања овим богатством.
АНАЛИТИКА: Да ли се очекује завршетак већих инвестиција и шта држава предузима да натјера садашање власнике неактивних хотелских капацитета да реализују инвестиције?
ГВОЗДЕНОВИЋ: У циљу даљег развоја постојећих и почетка нових пројеката, Црна Гора тежи да привуче инвеститоре који подижу стандард и које, као оператери, прате реномирани хотелски брендови. Важни гринфилд туристички пројекти који су у току или су у завршним фазама припреме, а који ће бити реализовани сходно Уговорима су: Хотел Хилтон, Порто Монтенегро, Луштица Баy, Порто Нови, Аман Ресорт, Плави хоризонти, затим Бар, Бигово, Бјеласица, Комови. Подразумијева се да очекујемо и пуну посвећеност и кооперативност локалних самоуправа и јавних предузећа, како би се у потпуности обезбиједила могућа динамика реализација и инвестиција. Осим тога, охрабрени смо најавама са сјевера, посебно чињеницом да АРНН група, нови власник хотела „Липка“, планира његову реконструкцију под брендом Фоур Поинтс бy Схератон, као и градњу туристичких капацитета под брендом Wестин.
Министарство одрживог развоја и туризма цијени изузетно значајним питање реализације пројеката свих неактивних хотелских капацитета, као и подизање нивоа категорије за све хотеле којима је категорија испод четири звјездице. У жељи да се убрза цијели процес, а како би инвеститори што прије започели своје инвестиције, Измјенама Закона о порезу на непокретности, уведена је прогресивна стопа опорезивања која омогућава веће пореско оптерећење одређених хотелских објеката који нијесу приведени намјени. Наиме, за непокретности у којима се обавља угоститељска дјелатност, а које се налазе у зони приоритетног туристичког локалитета, који се не категоришу и који се користе супротно туристичкој намјени дефинисаној планским документом, може се утврдити виша пореска стопа од 2% до 5,5% тржишне вриједности непокретности. Дакле, Влада Црне Горе улаже напоре у привођење намјени капацитета за које до сада то није учињено, те правовремену реализацију инвестиција. Ни у једној држави у свијету не реализује се свака инвестиција према плановима. Стога је наш задатак свођење „проблематичних“ пројеката на најмању могућу мјеру, те стварање амбијента за даља квалитетна улагања. И вјерујем да смо, узевши у обзир беспоштедну глобалну тржишну утакмицу за инвестицијама и капиталом, до сада били прилично успјешни.
АНАЛИТИКА: На који начин ће Министарство утицати да се барем донекле надокнади штета која већ више од деценију настаје различитим злоупотребама у областима под заштитом попут Которског залива?
ГВОЗДЕНОВИЋ: На почетку морам истаћи да је обавеза државе да креира добар систем уређења простора. Ако узмемо у обзир да само животна средина у дијелу усклађивања са ЕУ стандардима захтијева милијарду и по еура, схватићемо колико је његово креирање комплексан и финансијски захтјеван задатак. Истовремено, нећете наћи ни један систем на свијету који, ма колико добар био, нема изолованих случајева неадекватног третирања простора. Ово Министарство радило је на транспаретном процесу издавања дозвола, од којих сваку можете наћи на нашем или сајту општина, максималном укључивању јавности током израде планских докумената, и сталном унапрјеђењу примјене система процјене утицаја на животну средину. И, наравно, очекивано је да све те активности буду подржане квалитетном инспекцијском контролом стања на терену. То је једини начин за заокруживање приче о одрживом развоју било ког дијела Црне Горе.
Од доношења Закона о заштити културних добара, за сва планска документа неопходно је урадити Студију заштите културних добара. У случају да се план израђује у обухвату Природног и културно-историјског подручја Котора, потребно је додатно урадити и Студију визуелног утицаја на културна и природна добра. Иако то понекад значи успоравање планског процеса, Министарство досљедно поштује ове обавезе, не само за државна, већ и за локална планска документа не даје сагласност и не пушта их у даљу процедуру, уколико није добијено позитивно мишљење надлежног државног органа за питања културне баштине.
Када је конкретно ријеч о Которском заливу, Министарство је координирало и израдом Просторног плана за обално подручје, јер је он основа интегрисаног одрживог урбаног развоја приморских општина. Немојмо заборавити да тај план даје рјешење за значајно смањење изграђености на обалном подручју, али и друга, слободно могу рећи - храбра зелена рјешења због којих је стављен на страну велики дио неодрживих потенцијалних инвестиција. Тако смо јасно, током недавног састанка са општином Котор, инсистирали на ургентом доношењу просторног плана општине, чија би визија била у складу са таквим смјерницама.
Котор, као град под заштитом УНЕСЦО-а, као град који у првих седам мјесци има значајан раст туриста, у чију луку је од почетка године луку упловило за 14% више крузера у односу на исти упоредни период прошле године са 15% већим бројем путника, град кога је Лонелy Планет препоручио као мјесто које треба посјетити, као град у коме се ради на подстицању градње и реконструкције хотела високе категорије, те као мјесто у коме се кренуло са реализацијом жичаре Котор – Ловћен, јесте у фокусу свих развојних планова - и то са пуном свијешћу о неопходности његовог очувања.
Широм свијета, па тако и у Црној Гори, у понедјељак је обиљежен Свјетски дан туризма, под мотом „Туризам за све – промовисање универзалне приступачности“. Уз то, 2017. проглашена је за годину одрживог туризма као развојне могућности, а њен слоган биће „Будућност какву желимо“. У интервјуу за Портал Аналитика, Гвозденовић се осврнуо на оно што је у том погледу већ постигнуто у Црној Гори, подсјећајући као смо, захваљујући пројекту Луштица Баy, постали „држава са првим регистрованим ЛЕЕД пројектом за дом у Европи, што значи да се током градње поштују највиши еколошки стандарди и развијају одржива насеља“.
- Тренутно је 13% територије заштићено, чиме је премашен циљ из стратешких докумената да 10% копнене територије буде под заштитом. Ако се узме у обзир и заштита по основу обавеза из међународних споразума, заштићено је чак 17% територије. Наравно, тешко се може дати прецизан податак у вези са финансијским импликацијама, јер оне подразумијевају и развијање пројеката на начин који не угрожава средину. Ако говоримо само о националним парковима, финансијски ефекти за 2015. износе око два милиона еура, а ове године биће већи. Но, према студији, коју је извршио Програм Уједињених нација за развој, потенцијални финансијски ефекти од заштићених подручја су на нивоу 70 милиона еура, што значи да има још доста простора за стављање у функцију овог невјероватног потенцијала – прецизирао је он, те додао да заштићене зоне неће доживјети „деградацију под налетима масовног туризма“.
Када је о туристичким бројкама ријеч, радује раст долазака туриста из европских земаља, али и неких удаљених тржишта. Према ријечима Гвозденовића, прогнозе раста за наредних десет година обећавају пуно посла и свијетлу будућност.
- До 2026, према пројекцијама WТТЦ-а, доћи ће до пораста директне запослености у овој грани већој од 60% - 54.000 запослених. Нагласићу и да се, такође сходно извјештајима Савјета, очекује да ће до тада приходи од туризма бити невјероватних милијарду и по еура, односно укупни допринос туризма у БДП-у од 30%.
Након дугоочекиваног почетка рада хотела из реномираног ланца Хилтон у центру Подгорице, и сјевер ће ускоро имати смјештајне капацитете са звучним именима. Хотел „Липка“ биће реконструисан под брендом Фоур Поинтс бy Схератон, а слиједи градња капацитета под брендом Wестин. За оне који започете инвестиције не завршавају у року или је њихова намјена супротна дефинисаном документу, слиједе повећање пореске стопе од 2% до 5,5% тржишне вриједности непокретности.
- Влада Црне Горе улаже напоре у привођење намјени капацитета за које до сада то није учињено, те правовремену реализацију инвестиција. Ни у једној држави у свијету не реализује се свака инвестиција према плановима. Стога је наш задатак свођење „проблематичних“ пројеката на најмању могућу мјеру, те стварање амбијента за даља квалитетна улагања. И вјерујем да смо, узевши у обзир беспоштедну глобалну тржишну утакмицу за инвестицијама и капиталом, до сада били прилично успјешни – наводи наш саговорник.
Када је у питању градња у заштићенм зонама, посебан случај представља Природно и културно-историјско подручја Котора, за које је – према закону - потребно урадити додатне студије.
- Иако то понекад значи успоравање планског процеса, Министарство досљедно поштује ове обавезе и, не само за државна, већ и за локална планска документа не даје сагласност и не пушта их у даљу процедуру уколико није добијено позитивно мишљење надлежног државног органа за питања културне баштине. Када је конкретно ријеч о Которском заливу, Министарство је координирало и израдом Просторног плана за обално подручје. Тако смо јасно инсистирали на ургентом доношењу просторног плана Општине Котор, чија би визија била у складу са таквим смјерницама – закључује Гвозденовић.
АНАЛИТИКА: Након што је прошла главна, љетња туристичка сезона, каква су очекивања прихода, броја туриста и ноћења за 2016. годину? Да ли се назиру промјене у структури гостију по земљама из којих долазе, али и у временском периоду и мјестима у која долазе?
ГВОЗДЕНОВИЋ: Август је био рекордан и забиљежено је повећање броја туриста до чак 20%. Позитивни трендови настављени су и у првој половини септембра, када биљежимо повећање од чак 21%. И подаци од почетка године показују раст: број туриста који премашује 864.000 за седам мјесеци је скоро 4% већи у односу на прошлу годину, а у истом периоду остварено је 5.227.379 милиона ноћења, односно 0,5% више него у упоредном периоду.
Према процјенама Централне банке Црне Горе, у првих седам мјесеци остварено око 400 милиона еура прихода, што такође показује раст у односу на претходну годину, када је у истом периоду приходовано 385 милиона еура. Наша процјена је да ће приходи од туризма на крају 2016. године бити већи од 850 милиона еура.
Када је ријеч о структури туриста, биљежимо раст како са западноевропских и других европских земаља попут Француске - скоро 6%, Холандије - чак 54%, Велике Британије 42%, Шпаније 55% и Италије 30%, те традиционалних тржишта као што су регион и Русија, као и пораст из ваневропских земаља попут Израела 124%, Чилеа 81%, Новог Зеланда 45%, Бразила 32%, Аргентине 28% и Јужне Африке 20%.
Авиодоступност је један од кључних фактора за привлачење што већег броја туриста са различитих тржишта. За осам мјесеци ове године промет авиона је био већи за 9%, а промет путника за 10% у односу на претходну. Такође, за првих седам мјесеци биљежимо раст већи од 13% када су у питању друмски гранични прелази.
Наши континуирани подстицаји уродили су плодом за туристичку понуду оријентисану на манифестације, па имамо ситуацију да је букинг и за септембар и за октобар бољи у односу на прошлогодишњи. Када узмемо у обзир ову чињеницу да имамо раст у односу на прошлу годину која је била рекордна, цијеним да смо заиста постигли импресивне резултате.
АНАЛИТИКА: Ради се нови Стратешки маркетинг план туризма до 2020. На који начин ће Црна Гора убудуће бити препозната на тржиштима, прије свега, централне Европе и Скандинавије, те потенцијалних туриста са удаљених тржишта - САД и Кине?
ГВОЗДЕНОВИЋ: Управо Стратешки маркетинг план треба да да смјернице како ће се Црна Гора даље представљати на глобалном нивоу. Током израде Плана биће извршено истраживање значајних емитивних тржишта, међу којима ће свакако бити Европа, али и остали континенти и економије у развоју.
Већ сам рекао да биљежимо раст из бројних европских земаља, али и неких удаљених тржишта, док се на ове двије групе, између осталог, фокусирамо управо кроз повећање доступности, диверсификацију понуде, а када су у питању удаљена тршишта, и на могућности заједничке понуде са земљама региона. Но, дајмо времена експертима који раде на Плану да нам понуде овај документ као један од основа нашег репозиционирања на свјетској туристичкој мапи.
АНАЛИТИКА: Колико нових радних мјеста се очекује у туризму и хотелијерству, те у комплементарним дјелатностима?
ГВОЗДЕНОВИЋ: Пројекције су да је само туризам у 2015. директно апсорбовао око 17.500 радних мјеста, односно 7,9% свих запослених што је, када упредимо са 2006. годином, раст запослености у туризму већи од 40%. До 2026, према пројекцијама Савјета за путовања и туризам - WТТЦ, доћи ће до пораста директне запослености у овој грани већој од 60% - 54.000 запослених.
Нагласићу и да се, такође сходно извјештајима WТТЦ, очекује да ће 2026. године приходи од туризма бити у овом тренутку невјероватних милијарду и по еура, односно укупни допринос туризма у БДП-у од 30%. Уз пројектовано повећање запослености у туризму и са туризмом повезаним дјелатностима до 2026. године, рекао бих да нас чека још пуно посла, али и свијетла будућност.
АНАЛИТИКА: На који начин ће министарство утицати да понуђачи туристичких услуга – од издавалаца смјештаја и хотела, до организатора излета и путовања у земљи – нуде више туристичких производа за особе са инвалидитетом и оне старије од 65 година? Да ли ће издаваоци плажа убудуће морати да имају дио на коме ће им бити олакшан приступ?
ГВОЗДЕНОВИЋ: У току је реализација великог броја активности које се односе на интеграцију лица са инвалидитетом. Тако се Стратегија за интеграцију лица са инвалидитетом са Акционим планом први пут бави управо туризмом. Њима се предлаже програм прилагођавања туристичких објеката потребама ОСИ, који укључује измјене и допуне Закона и других аката попут: Закона о туризму, Правилника за уређена купалишта и Правилника о категоризацији угоститељских објеката. У складу са наведеним, новим Предлогом Закона о туризму укључене су одредбе забране и заштите од дискриминације лица са инвалидитетом. Такође, угоститељски објекат неће моћи да добије одређени број звјездица уколико нема испуњен овај услов, а биће донијети и прописи о посебним ознакама хотела који су своје пословање и услуге прилагодили потребама ОСИ.
Предвиђена је континуирана адаптација објеката културе и спортско-рекреативних објеката, како би били приступачни лицима са инвалидитетом, те стимулисање организатора културних манифестација на интензивније укључивање ОСИ.
Када је ријеч о Морском добру, Јавно предузеће се у претходном периоду интензивно ангажовало да морско добро тј. плаже и море буду доступне особама са инвалидитетом, а те активности се морају убрзати и довести до краја.
Што се тиче Националних паркова, уз дио који је већ доступан ОСИ, институције раде на рјешавању овог важног питања и у наредном периоду очекујемо видјљиве резултате на овом пољу. ЈП Национални паркови је прије двије године донијело одлуку којом се одобрава бесплатан улаз за особе са инвалидитетом у све националне паркове, док су у наредном периоду планирана улагања у туристичку инфраструктуру са циљем њеног даљег прилагођавања поменутој циљној групи. Свакако, треба имати у виду све специфичности ових локација, укључујући чињеницу да је највећи дио у планинским подручјима.
АНАЛИТИКА: Које бенефите Црна Гора до сада има од увођења система одрживог развоја, не само у туризму, већ и осталим индустријама? Који су финансијски показатељи?
ГВОЗДЕНОВИЋ: Радимо на томе да се сви пројекти који се реализују на овом малом, али природно богатом простору, заснивају на принципима интегрисања питања животне средине у све развојне планове. Луштица Баy, на примјер, ради се са египатском компанијом Орасцом Девелопмент Холдинг, која је глобални лидер у развоју интегрисаних градова у Европи, на Блиском Истоку и сјеверу Африке, и препозната је по изградњи еколошки одрживих градова. Што се тиче Црне Горе, нама је Луштица Баy донио титулу државе са првим регистрованим ЛЕЕД пројектом за дом у Европи, што значи да се током градње поштују највиши еколошки стандарди и развијају одржива насеља.
У нашој земљи тренутно је заштићено 13% територије, чиме је премашен циљ из стратешких докумената да 10% копнене територије буде под заштитом. Ако се узме у обзир и заштита по основу обавеза из међународних споразума, заштићено је чак 17% територије.
Наравно, тешко се може дати прецизан податак у вези са финансијским импликацијама, јер оне подразумијевају не само стављање територије под заштиту, већ развијање пројеката на начин који не угрожава средину, а очувана средина је - сама по себи је вриједност. Ако говоримо само о националним парковима, финансијски ефекти на годишњем нивоу за прошлу годину износе око два милиона еура, а ове године биће већи. Но, према студији, коју је извршио Програм Уједињених нација за развој - УНДП, потенцијални финансијски ефекти од заштићених подручја су на нивоу 70 милиона еура, што значи да је има још доста простора за стављање у функцију овог невјероватног потенцијала.
Као и до сада, свакако да ће све будуће активности интегрисати елементе заштите животне средине, најприје кроз израду неопходних елабората који значе свођење утицаја на животну средину на неизбјежан минимум, те путем планске документације која истовремено отвара простор за све квалитетне инвестиције.
АНАЛИТИКА: Да ли сматрате да би, поред градње, било корисно лимитирати и број посјета појединим областима националних паркова и заштићеним зонама, како би се смањио штетан утицај масовног туризма?
ГВОЗДЕНОВИЋ: Напротив. Већ сам саопштио да је, према анализама УНДП-а, финансијска „искориштеност“ националних паркова чак 35 пута мања од могуће. То, наравно, не подразумијева било какву деградацију под налетима масовног туризма, већ одрживо и планско управљање, уз промишљено повећање садржаја које паркови нуде, јачање промоције, али и контроле односа посјетилаца према природи, контроле криволова, нелегалне сјече и других активности ван закона, те генерално система управљања овим богатством.
АНАЛИТИКА: Да ли се очекује завршетак већих инвестиција и шта држава предузима да натјера садашање власнике неактивних хотелских капацитета да реализују инвестиције?
ГВОЗДЕНОВИЋ: У циљу даљег развоја постојећих и почетка нових пројеката, Црна Гора тежи да привуче инвеститоре који подижу стандард и које, као оператери, прате реномирани хотелски брендови. Важни гринфилд туристички пројекти који су у току или су у завршним фазама припреме, а који ће бити реализовани сходно Уговорима су: Хотел Хилтон, Порто Монтенегро, Луштица Баy, Порто Нови, Аман Ресорт, Плави хоризонти, затим Бар, Бигово, Бјеласица, Комови. Подразумијева се да очекујемо и пуну посвећеност и кооперативност локалних самоуправа и јавних предузећа, како би се у потпуности обезбиједила могућа динамика реализација и инвестиција. Осим тога, охрабрени смо најавама са сјевера, посебно чињеницом да АРНН група, нови власник хотела „Липка“, планира његову реконструкцију под брендом Фоур Поинтс бy Схератон, као и градњу туристичких капацитета под брендом Wестин.
Министарство одрживог развоја и туризма цијени изузетно значајним питање реализације пројеката свих неактивних хотелских капацитета, као и подизање нивоа категорије за све хотеле којима је категорија испод четири звјездице. У жељи да се убрза цијели процес, а како би инвеститори што прије започели своје инвестиције, Измјенама Закона о порезу на непокретности, уведена је прогресивна стопа опорезивања која омогућава веће пореско оптерећење одређених хотелских објеката који нијесу приведени намјени. Наиме, за непокретности у којима се обавља угоститељска дјелатност, а које се налазе у зони приоритетног туристичког локалитета, који се не категоришу и који се користе супротно туристичкој намјени дефинисаној планским документом, може се утврдити виша пореска стопа од 2% до 5,5% тржишне вриједности непокретности. Дакле, Влада Црне Горе улаже напоре у привођење намјени капацитета за које до сада то није учињено, те правовремену реализацију инвестиција. Ни у једној држави у свијету не реализује се свака инвестиција према плановима. Стога је наш задатак свођење „проблематичних“ пројеката на најмању могућу мјеру, те стварање амбијента за даља квалитетна улагања. И вјерујем да смо, узевши у обзир беспоштедну глобалну тржишну утакмицу за инвестицијама и капиталом, до сада били прилично успјешни.
АНАЛИТИКА: На који начин ће Министарство утицати да се барем донекле надокнади штета која већ више од деценију настаје различитим злоупотребама у областима под заштитом попут Которског залива?
ГВОЗДЕНОВИЋ: На почетку морам истаћи да је обавеза државе да креира добар систем уређења простора. Ако узмемо у обзир да само животна средина у дијелу усклађивања са ЕУ стандардима захтијева милијарду и по еура, схватићемо колико је његово креирање комплексан и финансијски захтјеван задатак. Истовремено, нећете наћи ни један систем на свијету који, ма колико добар био, нема изолованих случајева неадекватног третирања простора. Ово Министарство радило је на транспаретном процесу издавања дозвола, од којих сваку можете наћи на нашем или сајту општина, максималном укључивању јавности током израде планских докумената, и сталном унапрјеђењу примјене система процјене утицаја на животну средину. И, наравно, очекивано је да све те активности буду подржане квалитетном инспекцијском контролом стања на терену. То је једини начин за заокруживање приче о одрживом развоју било ког дијела Црне Горе.
Од доношења Закона о заштити културних добара, за сва планска документа неопходно је урадити Студију заштите културних добара. У случају да се план израђује у обухвату Природног и културно-историјског подручја Котора, потребно је додатно урадити и Студију визуелног утицаја на културна и природна добра. Иако то понекад значи успоравање планског процеса, Министарство досљедно поштује ове обавезе, не само за државна, већ и за локална планска документа не даје сагласност и не пушта их у даљу процедуру, уколико није добијено позитивно мишљење надлежног државног органа за питања културне баштине.
Када је конкретно ријеч о Которском заливу, Министарство је координирало и израдом Просторног плана за обално подручје, јер је он основа интегрисаног одрживог урбаног развоја приморских општина. Немојмо заборавити да тај план даје рјешење за значајно смањење изграђености на обалном подручју, али и друга, слободно могу рећи - храбра зелена рјешења због којих је стављен на страну велики дио неодрживих потенцијалних инвестиција. Тако смо јасно, током недавног састанка са општином Котор, инсистирали на ургентом доношењу просторног плана општине, чија би визија била у складу са таквим смјерницама.
Котор, као град под заштитом УНЕСЦО-а, као град који у првих седам мјесци има значајан раст туриста, у чију луку је од почетка године луку упловило за 14% више крузера у односу на исти упоредни период прошле године са 15% већим бројем путника, град кога је Лонелy Планет препоручио као мјесто које треба посјетити, као град у коме се ради на подстицању градње и реконструкције хотела високе категорије, те као мјесто у коме се кренуло са реализацијом жичаре Котор – Ловћен, јесте у фокусу свих развојних планова - и то са пуном свијешћу о неопходности његовог очувања.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?