Излагање министра Храповића на на Евроазијском економском форуму, који је одржан у Истанбулу

Поштовани предсједниче Сувер, уважени министри, даме и господо,

Глобализација узрокује дубоке и сложене промјене у самој природи друштва, доносећи како нове могућности, тако и нове ризике.
Данас су миграције људи неизбјежан резултат глобализације свијета. Више од 60 милиона људи је присилно расељено, па је и безбједност и економска сигурност свуда у свијету упитна. Ова ситуација захтијева хитно дјеловање, системски приступ проблему, интерсекторску сарадњу и координирану, међусобно подржавајућу акцију држава, цивилног сектора и агенција активних у овом пољу дјеловања.
Уз то, ефекти глобализације узрокују све већу бригу за наше здравље, као и размишљање о правима будућих генерација да живе у здравој и безбједној средини.
Међу савременим пријетњама безбједности незаобилазно мјесто имају и заразне болести, биотероризам и ХИВ/АИДС.
Биотероризам, као феномен савременог доба, засигурно својом акционом непредвидљивошћу, одлучношћу, фанатизмом и суровошћу, представља велику претњу човечанству данашњице. Он може представљати моћан фактор дестабилизације неке државе, нарочито ако иза њега стоје инострани интереси и зато га треба врло озбиљно схватити
Нажалост, биотероризаму се у стратегијама националних безбједности и у стратегијама здравствене заштите не поклања довољно пажње. Због тога је разумијевање ове опасности и могућности превенције и реаговања у случају исте, прворазредни задатак за стручњаке разних профила: од обавештајно-безбедносног до медицинско- биолошког сектора, као и за академску и друштвену јавност у цјелини, а прије свега за доносиоце одлука.
Ова опасност најчешће је невидљива, а човјек који није свјестан није у стању ни да предузме правовремену заштиту. Јачање капацитета и ресурса за препознавање биолошког напада, детекцију и идентификацију биолошких агенаса, медицинско збрињавање обољелих особа и профилаксу експонираних, уз разумијевање основних постулата кризног менаџмента и организације здравствене службе у кризним ситуацијама приоритетне су обавезе за медицински сектор.
Иако је тренутна епидемиолошка процјена да је Црна Гора значајно мање угрожена од боиотероризма у односу на развијене државе свијета, као што су УСА, држава Западне Европе, Русије и сл., постојање ових агенаса и могућност њихове употребе у терористичке сврхе, намеће потребу припреме јавног здравственог система, али и система безбједности за овакве ситуације.
Као израз нарасле свијести и потреба грађана Црне Горе, као и друштва у цјелини, за цјеловит и организован однос према свим облицима ванредних ситуација у држави, усвојена је Национална стратегија за ванредне ситуације у циљу утврђивања свеобухватног концепта друштвеног опредјелјенја ка стварању функционалног система за превенције несрећа, као и заштите и спашавања у потенцијалним природним катастрофама, техничко-технолошким акцидентима, биолошким, хемијским, нуклеарним и радиолошким несрећама и случајевима појаве епидемија заразних болести са великим бројем обољелих и умрлих.

Такође, у свјетлу препознавања могућих пријетњи за здравље људи од стране појединаца/организација/држава који се служе биотероризмом, Медитеранска школа епидемиологије, коју финансијски подржава Европска комисија, ангажовала је међународне експерте из области заштите од хемијског и биолошког оружја за потребе пружања основних информација и вјештина полазницима Медитеранске школе епидемиологије као и њиховим супервизорима (менторима) у дијелу који се односи на разумијевање природе ванредних ситуација насталих употребом хемијског и биолошког оружја, као и упознавању са типовима и нивоима личне заштитне опреме (уз демонстрирање употребе личне заштитне опреме).

Препознајући значај ове едукације за организацију следствених активности на припремању државе да одговори наведеним изазовима, Министарство здравља Црне Горе и Институт за јавно здравље Црне Горе, као један од званичних Тренинг центара у склопу Медитеранске школе епидемиологије, свесрдно помажу организацији овог скупа.

Министарство здравља је препознало низ потенцијалних проблема са којима се у будућности можемо сусрести, због чега и ради на активностима, чији ће резултат бити адекватна системска рјешења која требају да ојачају систем и припреме га на све могуће изазове.

На нама, кључним креаторима политике, посебна је одговорност да оснажимо систем, тако да требамо користити све расположиве механизме у рјешавању овако сложених политичких и хуманитарних изазова, те позивам све присутне да на томе заједничким снагама радимо.