- Влада Црне Горе
Интервју министра вањских послова проф. др Срдјана...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министра вањских послова проф. др Срдјана Дармановића агенцији "МИНА": Традиционално пријатељство са Русијом мит из прошлости
Објављено: 22.05.2017. • 22:55 Аутор: Министарство вањских послова
Подгорица, (МИНА) – Црна Гора у Русији нема узор за демократски систем, а мит о традиционалном пријатељству везан је за даљу прошлост, оцијенио је министар вањских послова Срђан Дармановић, поручујући да чланство у Европској унији (ЕУ) и НАТО-у није хир политичара, већ државно опредјељење.
Он је оцијенио да у Црној Гори подјеле постоје одавно и да су се некад кретале другим линијама, а да су у новијој политичкој историји највише биле изражене кроз подјелу око државног статуса.
„То је имало рефлексије и на питање идентитета, тако да су то стари друштвени расцјепи исказани на новом питању, а то је овога пута чланство у НАТО. Ово питање, заправо, засијеца много дубље него што је обично чланство у једној војно-политичкој организацији“, рекао је Дармановић у интервјуу агенцији МИНА.
Он сматра да се ради о подјелама које симболизују опредјељење за традиционалистички курс ка истоку и модернизаторски курс ка вриједностима западних демократија.
„Исти или слични друштвени и политички расцјепи раније су били изражени кроз питање етничког идентитета (црногорство – српство), и кроз видјење државног статуса (индепендизам – федерализам). У овом моменту, у основи исти противници сукобили су се на опредјелјенју за или против НАТО-а, што је заправо само нова битка старих историјских и политичких ривала. При томе су се мијењали спољни учесници. Противљење вриједностима савремених демократских друштава је крајем прошлог стољећа у Црној Гори имало покровитеље у Србији, нарочито под Милошевићевим режимом, а данас је ту улогу преузела Русија“, рекао је Дармановић.
Како је казао, тадашњи противници црногорске независности и западних вриједности заправо су само промијенили лик вође. „С тим што им се чини да данас имају много снажнијег савезника и могло би се рећи да заправо у Путину виде Милошевића, само много јачег и моћнијег, јер је много моћнија земља у питању“.
„Чланство ЕУ и НАТО није хир гарнитуре политичара из посљедњих пар година, већ трајно опредјељење записано у Декларацији независности, кад су грађани 21. маја гласајући за независност истовремено гласали и за будуће чланство Црне Горе у ЕУ и НАТО “, навео је Дармановић.
Он је поручио да је чланством у НАТО-у Црна Гора дефинитивно учврстила одлуку о независности из 2006. године и ставила печат на независност и безбједност граница.
„Црна Гора је, осим трајног обезбјеђења граница и безбједности, чланством у НАТО добила и потврду сопственој безбједности у свијетлу европских интеграција. ЕУ нема више разлога да се пита о безбједности Црне Горе, посматрајући је као свог будућег члана, јер је она осигурана чланством у НАТО-у“, рекао је Дармановић.
Он је оцијенио да ће од те одлуке највише користи имати не генерација која ју је донијела, већ будуће генерације.
Кад су у питању односи са Русијом, шеф дипломатије је оцијенио да су политички односи Подгорице и Москве у силазној путањи у посљедње двије или три године, односно, како је рекао, откад је Русија почела активно да се мијеша у питање црногорског чланства у НАТО-у.
„Не желим да кажем да смо мета били првенствено ми, Русија нема разлога да с бави тако малом земљом на Балкану из угла њеног чланства у НАТО, него се ради о политичком правцу који је Москва заузела посљедњих година и који се исказује тиме да настоји да попуни геополитички вакуум свуда гдје се за то укаже прилика“, рекао је Дармановић.
Како је казао, приступ Русије би се могао описати у синтагми „ометај НАТО и ослаби, или ако је могуће, подијели ЕУ“.
„Слабљење и подјела ЕУ и ометање НАТО-а се врши и на Западном Балкану. Зато је, да би се оствариле нове линије геополитичких подјела, било неопходно спријечити Црну Гору да постане чланица Алијансе, док је, с друге стране, познато да ЕУ неће бити цјеловита, слободна и јединствена, уколико не успије да под своје окриље привуче земље Западног Балкана“, навео је Дармановић.
Западни Балкан, додао је, неће никад бити тако стабилан ако не буде имао додатни извор стабилности какви су ЕУ и, за оне који то желе, НАТО.
„Истини за вољу, иако сам велики поштовалац културе, литературе, стваралаштва руског народа и његовог хероизма у борби против фашизма, затим њихове шаховске школе чијој доминацији није било равне у историји древне игре, морам да кажем да је прича о традиционалном пријатељству прилично везана за митове, па можда и неке чињенице, из 19. вијека или раније, док моја генерација нема никакве посебне везаности за то, каже Дармановић.
То, како је рекао, води до максиме да у политици нама вјечних пријатеља, само вјечних интереса.
„Не можемо рећи ни да у Русији имамо узор за демократски систем, тако да су наше орјентације усмјерене према евроатлантским интеграцијама, казао је Дармановић.
Велике силе, међутим, често знају да мијењају интересе и своје правце и, како је рекао, уколико се ти правци промијене, могуће да ће се приступ према Западном Балкану и Црној Гори промијенити.
„Нити смо давали повод за погоршање односа, нити имамо интерес да имамо лоше односе са било ким. Једино имамо интерес да сами одлучујемо о сопственој будућности. Надајмо се да ће доћи вријеме кад ће наши односи бити бољи, јер постоје економски интереси. Настојаћемо да се политички дијалог успостави колико то од нас зависи, наравно, сада у новој ситуацији, са свим обавезама чланице НАТО-а“, поручио је министар.
Коментаришући наводе стручњака за Источну Европу и Балкан у вашингтонском Центру за анализу европске политике, Јануша Бугајског, да је покушај преврата у Црној Гори у октобру 2016. само тест за нове акције Русије на Балкану, Дармановић је рекао да претпоставља да је Бугајски мислио на наставак политичког дјеловања Русије у региону разним средствима.
“Не очекујем да ће Русија напустити разне начине остваривања својих интереса и треба видјети како ће се то даље манифестовати. Зато имам извјесну забринутост да ће се наши политички односи теже обнављати док је та визура Балкана из Москве присутна. У сваком случају, Црна Гора треба да буде просто на опрезу у случају било каквих акција“, оцијенио је он.
Према његовим ријечима, покушај терористичких акција је оставио политичке посљедице, иако је био неуспјешан.
„Опозиција се одмах ухватила за тај мотив, правдајући њиме бојкот избора које је иначе, тијесно, али сасвим чисто, изгубила. Мислим да је прави мотив бојкота био управо пораз на изборима, а не државни удар, а то је доста јасно исказано тиме што је опозиција радо прихватала резултате избора у градовима у којима је побиједила. По том приступу, последица државног удара није било у Будви и Котору, али јесте на нивоу цијеле земље.“ Ово је, наравно, толико контрадикторан приступ и супротан налазима ОЕБС-ОДИХР-а и Савјета Европе, па је то и разлог што опозициона верзија видјења октобарских избора није имала никаквог одјека код главних медјународних субјеката, рекао је Дармановић.
„Сигурно је да Влада и Скупштина, што се тиче изборног резултата, имају потпуни легитимитет, а наравно да није добро што опозиција покушава да све то негира тактиком бојкота парламента. Нормално рјешење би било да се представници власти и опозиције у парламенту и договарају и сукобљавају око тога шта треба радити у будућности, јер тако функционише сваки демократски систем“, оцијенио је он.
Дармановић сматра да ће опозиција, уколико политички бојкот потраје, морати сама да види шта ће са тиме да ради. „Идуће године слиједе изузетно важни избори - предсједнички и локални у 14 општина и на тим изборима ће се јасно показати која од двије стране у друштву има већину, па ће они у доброј мјери одсликати могуће правце даљег развоја ситуације.“
„Засад не изгледа да се нешто битно мијења у опозиционој тактици бојкота, али, у медјувремену, долази до значајне прекомпозиције опозиционог бирачког тијела, какво смо видјели на изборима у Херцег Новом. Од бојкота је највише профитирала једна нова партија која потврдјује европски тренд из последњих година да нови анти-системски политички субјекти лако апсорбују незадовољство знатног броја бирача.“ Овај тренд би могао да доведе до далекосежних промјена на опозиционом политичком спектру, оцијенио је он.
Дармановић је, кад је у питању интеграција Црне Горе у ЕУ, казао да су ту путеви углавном зацртани и да држава слиједи постојећу агенду и са примјереном динамиком отвара нова поглавља и полако ће наставити и да затвара она која су отворена.
„Према оцјенама других, а не нас самих, Црна Гора је лидер европских интеграција у региону, и уколико не буде евентуалних успоравања или недоумица у самој ЕУ око проширења, претпостављам да ће се динамика несметано наставити и да ћемо, према зацртаним плановима, отварати и затварати поглавља. У том смислу, вјероватно да би оквир од три до пет година био реалан за наше чланство у ЕУ“, казао је он.
Међутим, додао је, ЕУ је преживјела извјестан шок са Брегзитом, јер није било која земља напустила ЕУ, већ друга економија у Европи и стална чланица Савјета безбједности УН.
„Сада се вјероватно у водећим земљама ЕУ тражи валидна стратегија за даљи наставак политике проширења. Ту је посебно важан Западни Балкан, јер смо ми, као европско двориште, први регион који је на реду да буде апсорбован од ЕУ“, казао је Дармановић.
Он је поручио да је, у том смислу, за Црну Гору веома важно да се одржи принцип регате, односно да се земље буду третирале и оцјењивале према њиховим заслугама. „За нас не би био пожељан никакав регионални приступ, јер би то значило да би морали да чекамо на остале и одлучно се залажемо да се принцип регате ничим не доводи у питање.“
„Да би наставили као и досад, морамо имати резултате, то се подразумијева. Јасно је да никаквих попуста неће бити, нити у Црној Гори то ико очекује. Ми не спроводимо реформе да би испуњавали упитнике и фајлове за Брисел, већ да друштво учинимо способним да достигне високе стандарде чланства у ЕУ. Упоредо са тиме желимо да ЕУ додатно интензивира своје присуство на Балкану, јер ако ЕУ и НАТО не буду овдје, доћи ће неки трећи. Мислимо да је политика проширења најбољи одговор на јасан губитак који је ЕУ претрпјела са Брегзитом“, сматра Дармановић.
Према његовим ријечима, за ЕУ нема бољег одговора него да се даље шири, а форма и модалитет ширења је друго питање. „Али за ЕУ је ово најбољи правац, у том смислу смо охрабрени резултатима предсједничких избора у Аустрији, парламентарних избора у Холандији и предсједничких у Француској, на којима су проевропске снаге однијеле критично важне побједе за опстанак ЕУ“, казао је он.
Дармановић је рекао да, упоредо са тиме, треба бити свјестан да је анти-европска политика добила готово 40 одсто гласова у Француској, да је главна анти-европска партија у Холандији остала релативно снажна.
„То је просто тако са демократијама. Оне понекад избацују на површину политике и актере који су у основи њихови противници. Ипак, битно је да су ова два изборна процеса завршена са јасном побједом европских снага. Готово је сигурно да ће про-европске партије однијети убједљиву побједу и у Њемачкој, што даје велику наду да ЕУ има снаге да се одбрани на принципима на којима је и створена“, казао је он.
Министар сматра да увијек има извјесног страха за будућност ЕУ, јер све сложене творевине носе са собом разне унутрашње динамике, поготово уколико сама ЕУ и њене структуре не схвате да нешто и тамо треба да се мијења.
„На крају крајева, можда најпроевропскији кандидат којега можете да замислите, Емануел Макрон, је у својој кампањи рекао да, уколико се ЕУ не промијени, може се суочити са Фрегзитом, чак иако он побиједи. То значи да су и водећи политичари у ЕУ свјесни да неке ствари не могу остати по старом“, казао је Дармановић.
Он је рекао да се понекад претјерује са тезама о гломазности и неефикасности бриселске битократије, јер читав апарат у Бриселу мање кошта него нпр. градска администрација Амстердама. “Али, читав механизам одлучивања, чињеница да осим Европског парламента, немате органе у ЕУ који произилазе из било каквог механизма директних избора, затим изневјерена очекивања бирача широм Европе, све то и даље дјелује забрињавајуће“, поручио је Дармановић.
Проблема има, и они ће се појављивати, али, како је рекао, важно је то што се види јасан тренд проевропске политике унутар кључних земаља ЕУ.
Упитан да ли се у наредном периоду могу очекивати промјене кад је у питању дипломатски кадар, поготово кад су у питању промјене које су дио политичких договора, Дармановић је рекао да политичка именовања постоје, али да се у јавности ствара погрешан утисак да се амбасадори и дипломате Црне Горе регрутују само према политичким критеријумима.
„У стварности је обрнуто. Значајна већина наших дипломата, су такозване каријерне дипломате, људи који су каријеру градили у Министарству вањских послова или су већ релативно дуго његов дио. Постоји, наравно, и дио дипломатског кадра који се регрутује из политичке сфере, као и у већини земаља у свијету“, рекао је он.
Како је казао, број земаља у којима је дипломатски кадар сто одсто професионалан није велики. „Политичка именовања постоје свуда у свијету, питање је само до ког степена. У Црној Гори је тај проценат 20 одсто, у Америци, на примјер, нема ограничења, предсједник може да постави кога хоће“.
„Код нас није само ријеч о томе да ли дипломате долазе из професионалног састава или политичке сфере, него какав је њихов квалитет, да ли су оспособљени да врше свој посао, да ли располажу одређеним дипломатским знањима и вјештинама, да ли носе са собом укупно образовање и личност која ће достојно да заступа своју земљу и, разумије се, да ли имају потребан ниво знања страних језика – енглеског или земље пријема у којој бораве. Најбоље би било да се енглески језик подразумијева“, казао је Дармановић.
Што се тиче конкретних именовања, додао је он, увијек су могуће промјене амбасадора.
„Али у овом моменту не могу ништа да кажем о конкретним промјенама, јер добра дипломатска пракса налаже да се према земљама пријема поступа фер и да се не говори о именима док она заправо из дате земље не добију потврду. То се односи на све, није ријеч о појединачним случајевима“, саопштио је Дармановић.
Кад се ради о кадровским питањима у Министарству, Дармановић је поручио да нема никакве драме, и да су посриједи редовна постављења.
„Сад слиједи талас промјена који ће бити условљен законом о старосним пензијама, јер свим дипломатама који у моменту обављања дужности наврше 67 година, аутоматски, сходно закону, престаје мандат. Процедура попуњавања упражњених мјеста је јасна. Влада утврдјује предлог за именовање амбасадора, а поставља их указом предсједник државе, закључио је Дармановић.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?