Обраћање генералне директорице проф.др Весне Мирановиц на Конференцији на тему: "Негативна искуства у дјетињству и њихов утицај на здравље”

Част ми је и задовољство да се данас нађем на овом скупу, те поздрављам организаторе, господина Бењамина Перкса који је у току свог мандата у Црној Гори брзи за дјецу дао лични печат, поздраваљам све остале присутне.
Дјеца су најдрагоценији дио људске популације. Она су и најосјетљивији, најзахтјевнији и највулнерабилнији дио нашег друштва. Однос према дјеци је однос друштва према сопственој будућности. И не само то! То је мјера наше способности да се мијењамо, усвајамо, учимо и у пракси примјењујемо савремен приступ бриге према дјеци у циљу обезбјеђења сигурног окружења у коме ће правилно расти и развијати се и формирати сопствене ставове које ће у будућности примјењивати на својој дјеци. Тако се стварају концетрични кругови односа узајамног повјерења између дјеце и њиховог окружења који су гарант здраве будућности нације.
Наша држава препознаје значај односа према дјеци и породици као основној ћелији друштва. Зато је Стратегија заштите од насиља у породици 2016-2020. године документ Владе Црне Горе од изузетног значаја у коме се дефинише општа политика земље у односу на заштиту од насиља у породици. Овај документ представља наставак стратешког приступа питањима од значаја за заштиту од насиља у породици, који је отпочео израдом и примјеном Стратегије заштите од насиља у породици 2011-2015.

Правни основ за израду Стратегије су прописи Црне Горе, прије свега Закон о заштити од насиља у породици и Кривични законик, као и ратификоване међународне конвенције - Конвенција Савјета Европе о сузбијању и спрјечавању насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција), УН конвенција о спрјечавању свих видова дискриминације жена (ЦЕДАW), УН конвенција о правима дјетета и друге.

У оквиру правне заштите је потребно заокружити правни оквир и обезбиједити пуну заштиту права жртава у поступцима пред правосудним органима, укључујући ефикасну и благовремену бесплатну правну помоћ, заштиту права и приватности жртава приликом свједочења, нарочито када су у питању дјеца, ефикасну примјену заштитних мјера, као и смањење ризика од понављања и појачавања насиља.
У области превенције и очувања друштвених вриједности се суочавамо са двоструким изазовом – с једне стране недовољно развијеном свијести опште популације о значају родне једнакости и ненасиља као друштвених вриједности, а са друге, код професионалаца који раде у овој области није развијена свијест о родно заснованом насиљу и важности приступа у коме је жртва у центру пажње.

Проблем насиља је веома комплексан и мора се одвијати кроз прецизно структурирану и координирану сарадњу свих надлежних институција и правосуђа, као и кроз ефикасан надзор над спровођењем закона. - Сходно наведеним изазовима, Стратегијом су дефинисани циљеви, којима се жели постићи да се обезбиједи друштво без насиља кроз нормативне оквире системског карактера, а који су у складу са међународним стандардима и правилима.

У сектору здравља мјере подразумијевају унапрјеђење постојећих сервиса опште и специјализоване подршке како би се ускладили са стандардима које прописују Конвенција Савјета Европе о спрјечавању и сузбијању насиља над женама и насиља у породици, као и УН Конвенцијом о правима дјетета и УН Конвенцијом о спрјечавању свих видова дискриминације жена.

Програм на државном нивоу има за циљ да учиниоци насиља у породици савладају и усвоје ненасилно понашање у међуљудским односима, са детаљним упутствима за поступање стручних лица; оснажавање броја и врсте институција у којима се спроводе програми психосоцијалног третмана; смањење броја учинилаца насиља у породици који су едуковани у односу на укупан број учинилаца насиља у породици, на годишњем нивоу; повећање броја полазника програма за учиниоце насиља у породици који су поновили дјело насиља у периоду праћења од 1 и 3 године, у односу на укупни број полазника програма на годишњем нивоу.

У складу са стратешким опредјелјенјима свим мјерама када је у питању насиље, без обзира на коју област за рјешавање проблема се односиле, мора се обезбиједити мултидисциплинарни приступ, јер је то једини начин за смањење насиља и стварање услова за живот дјеце и породице без насиља, као и цјелокупног друштва на добробит свих грађана државе, те самим тим и изградњом цјелокупног система без било ког облика насиља.

Хвала!