Битан је квалитет реформи, а не брзина отварања поглавља

Главни преговарач Црне Горе са Европском унијом Александар Дрљевић очекује скорије отварање преостала два поглавља 27 и 8, што ће омогућити боље функционисање тржишта и осигурати већу и квалитетнију понуду роба и услуга.

Имајући у виду да је Аустрија, као један од приоритета предсједавања ЕУ поставила Западни Балкан и проширење ЕУ на државе овог региона, Дрљевић очекује да ће нам свакако помоћи.

Дрљевић у интервјуу за Дневне новине каже да је Црна Гора спремна за даље јачање административних и институционалних капацитета које ће финализовати реформе и увести нас у ЕУ.

ДН: Недавно сте казали да је Црна Гора спремна да отвори преостала два поглавља. Очекујете ли да то буде до краја ове године?

ДРЉЕВИЋ: Претходни период је обиљежио интензиван рад у оквиру оба поглавља. Спроведене су значајне реформе у овим областима, чиме смо испунили сва почетна мјерила. Као што знате, преговарачку позицију за поглавље 27. Животна средина и климатске промјене, смо предали ЕК још у фебруару и имајући у виду охрабрујуће поруке из Брисела, свакако очекујем да ће оно бити отворено до краја године. Кад је ријеч о поглављу 8. Конкуренција, ускоро ћемо предати преговарачку позицију, тако да вјерујем да ће и ово поглавље ускоро бити отворено.

Иако нас у овим поглављима очекује још пуно посла, њихово отварање ће бити потврда да су у тим областима остварени значајни резултати. Кроз наставак рада на усвајању европских стандарда и прописа у области животне средине и климатских промјена, унаприједићемо квалитет ваздуха и воде, систем управљања заштићеним подручјима, систем управљања отпадом и допринијећемо отварању нових зелених радних мјеста. Кад је ријеч о поглављу 8. Конкуренција, даљи рад и примјена европских прописа и стандарда омогућиће боље функционисање тржишта и осигурати већу и квалитетнију понуду роба и услуга.

ДН: Да ли можемо очекивати помоћ од Аустрије, која сада предсједава ЕУ, и у којим пољима?

ДРЉЕВИЋ: Свакако. Посебно имајући у виду да је Аустрија, као један од приоритета свог предсједавања ЕУ, до краја 2018. поставила Западни Балкан и проширење ЕУ на државе овог региона, поред заштите Европе, због значајног проблема илегалне миграције са којом се суочава не само Црна Гора, већ и друге земље Европе.

Аустрија нам је у досадашњем процесу приступања ЕУ пружила значајну политичку и техничку подршку, на којој смо захвални. Та подршка, која је резултат одличних билатералних односа, огледа се у десетинама тајекс и твининг програма који су допринијели унапређењу стања у области владавине права, пољопривреде, безбједности хране, електронских комуникација и др. Увјерен сам да ће та сарадња у наредном периоду јачати, те да можемо рачунати на експертску подршку Аустрије и у другим преговарачким поглављима, што ће, сигуран сам допринијети квалитетнијем испуњавању обавеза из процеса приступања.

ДН: Већина званичника, домаћих и страних, истиче да је Црна Гора лидер у ЕУ интеграцијама. Да ли ћемо задржати ту позицију и у наредном периоду?

ДРЉЕВИЋ: Црна Гора је од отварања преговора са ЕУ вриједно радила да бисмо данас имали 31 отворено поглавље, и такве оцјене су природан слијед догађаја. У овом процесу се дефинитивно руководимо квалитетом реформи, а не брзином и очекујемо да ће напредак свих земаља овог региона бити вреднован сходно оствареним резултатима.

Приступање ЕУ је заједнички циљ свих држава региона. Управо зато нас радују успјеси наших сусједа у освајању европских побједа. Јер у крајњем, напредак било које од држава региона је важан искорак за цијели Западни Балкан који жели да се врати у окриље ЕУ, гдје и припада.

Ту је подршка Еу од кључног значаја. Потврду недвосмислене посвећености европској перспективи Западног Балкана смо добили више пута са европских адреса. Драго нам је да су лидери ЕУ одлучни да ојачају подршку политичкој, економској и друштвеној трансформацији региона, која нам је неопходна како би наш чврст стратешки избор о чланству у ЕУ постао циљ.

ДН: Може ли Црна Гора бити узор осталим земљама региона, које су аспиранти ка ЕУ?

ДРЉЕВИЋ: Регионална сарадња је важан фактор у напредовању према ЕУ. Као што су Словенија или Хрватска од самог почетка несебично дијелиле искуства у приступању ЕУ са нама, тако ми то исто радимо данас, са колегама из држава региона. Тако, са преговарачким тимом из Србије имамо веома интензивну комуникацију и размјењујемо искуства и информације, све са циљем спровођењ а што квалитетниј их реформи које ће нас што прије одвести у ЕУ.

Преговори са ЕУ пружају многе механизме које наш регион треба да искористи, а у том процесу регионална сарадња нарочито добија на вриједности. Имајући у виду новине које је донио нови приступ у преговорима, вјерујем да наше научене лекције могу бити од користи колегама из региона и помоћи да брже и квалитетније савладавају европске изазове.

ДН: У којим поглављима нас очекује највише изазова и зашто?

ДРЉЕВИЋ: Свакако да нас највише изазова очекује у поглављима 23 и 24 која се односе на владавину права, борбу против криминала и корупције и безбједност, посебно због специфичности ових области и новог приступа у преговорима који, осим квалитетног и ефикасног законодавног и институционалног оквира тежиште ставља на конкретне и мјерљиве резултате у овим областима.
Ми смо тренутно максимално усмјерени на испуњавање 83 привремена и добијање завршних мјерила у овим поглављима. Кроз њихово испуњавање, радимо на отклањању уочених недостатака и креирању биланса одрживих резултата. С тим у вези Влада је дефинисала интензивну динамику реформи и увјерен сам да ћемо до краја године, на темељу добрих резултата, сви заједно свједочити успјеху на овом плану. Кад је ријеч о осталим поглављима, истакао бих поглавље 27. Животна средина у којем нас, поред усклађивања, много рада очекује у погледу примјене правне тековине ЕУ. Велика финансијска улагања у инфраструктуру у областима које се односе на квалитет вода и управљања отпадом чине ово поглавље једним од најскупљих у процесу преговора. Иако је значајан посао одрађен, очекује нас још много рада у области унапређења квалитета ваздуха, управљ ањ а водама и управљања отпадом како бисмо унаприједили квалитет живота грађана у свим сегментима.

Такође, значајан сегмент захтј евних поглављ а ј есу она која се односе на област пољопривреде, попут безбједности хране, гдје је јако важно ускладити се са веома строгим правилима и стандардима ЕУ. То ће осигурати да на црногорском тржишту имамо производе кој и су произведени по највишим европским стандардима и осигурати да их једног дана можемо пласирати на тржиште ЕУ.

ДН: Да ли Црна Гора, на основу Вашег искуства, има довољно кадровског потенцијала да заврши процес преговора са ЕУ?

ДРЉЕВИЋ: Вјерујем да има. То смо показали и кроз претходне фазе процеса, од скрининга, преко испуњавања услова за отварање и привремено затварање преговарачких поглавља и, посебно кроз рад на најзахтјевнијим поглављима из области владавине права. Током протеклих шест година, пуно смо радили на реформама, али и на себи. Захваљујући пријатељима из Европске комисије и држава чланица, добили смо значајну експертизу и проширили знања и искуства. Данас смо много спремнији за обавезе и изазове. Али једнако тако спремни смо за даље јачање административних и институционалних капацитета које ће финализовати реформе и увести нас у ЕУ.

Администрација једнако ефикасна као и европске

ДН: Какав је кадровски потенцијал који сте затекли?

ДРЉЕВИЋ: Наша преговарачка структура, која броји око 1.400 људи је прилично разноврсна. Осим људи из све три гране власти, ту су и представници цивилног сектора који специфичним знањима и искуством доприносе да што квалитетније и ефикасније спроводимо европске обавезе.

Наша администрација је мала, али мора једнако ефикасно да одговори обавезама и изазовима као и администрације много већих европских држава. Управо је та администрација, односно резултат њеног рада довео до тога да имамо 31 отворено поглавље, од којих су три привремено затворена. То је добар резултат, али у наредном периоду морамо радити још више и боље како бисмо интензивирали како динамику процеса, тако и ефекте реформи које спроводимо. У том смислу већ смо започели с одређеним измјенама које ће осигурати да рад преговарачке структуре даје боље резултате. У прилог томе смо формирали канцеларију за европске интеграције у оквиру кабинета предсједника Владе, с циљем осигурања боље координације рада, како унутар саме Владе, тако и са осталим гранама власти, али и свим релевантним друштвеним актерима. Увјерен сам да ће то допринијети бржем и квалитетнијем спровођењу реформи, те бољим резултатима на терену који ће се одразити на живот и рад наших грађана.

Уласком у НАТО ојачали владавину права

ДН: Колико чланство Црне Горе у НАТО олакшава процес преговора са ЕУ?

ДРЉЕВИЋ: Чланство у НАТО-у је својеврсно признање за реформе које смо спровели у бројним областима, а прије свега у области владавине права која представља снажну спону између процеса европске и евроатлантске интеграције.

Свакако да је чланству у НАТО-у претходио озбиљан и посвећен рад на више поља. Градећи институције система и улажући напоре да Црна Гора постане чланица НАТОа, ми смо унаприједили демократију и ојачали владавину права. Припреме и огроман рад који је претходио чланству у Алијанси представљали су додатну вриједност за процес европске интеграције.

Дакле, чланство у НАТО-у смо искористили као енергију којом смо ојачали нашу посвећеност у постизању конкретних и трајних резултата који ће довести до остварења још једног спољнополитичког циља и достизања европских стандарда у свим сегментима живота наших грађана.

ДНЕВНЕ НОВИНЕ