Саопштење: Ширење афричке куге свиња у Европи

Афричка куга свиња се први пут појавила у Европи 1960. године у Шпанији, Португалији и Сардинији, да би се након појаве болести у Грузији 2007.године болест појавила и на подручју Руске Федерације, од југа до сјевера и сјеверозапада Русије.  Од тада се болест шири и тренутно је у Европи афричка куга свиња забијлежена у Литванији, Летонији, Полјској, Русији, Украјини, Републици Чешкој, Румунији, Мађарској и Белгији.

Афричка куга свиња је врло контагиозна вирусна заразна болест свиња (домаћих и дивљих) која се манифестује у облику хеморагијске грознице са морталитетом и до 100%. Узрочник болести је ДНК вирус који спада у род Асфивируса из породице Асфарвиридае и једини је познати ДНК арбовирус који може инфицирати бескичмењаке (крпелји рода Орнитходорос) и кичмењаке (породица Суидае). 

Ова болест није зооноза! 

МАПА ДИСТРИБУЦИЈЕ БОЛЕСТИ У ЕВРОПИ- Извор АДНС ЕУ

Ветеринарске амбуланте, у случају сумње или потврде болести одмах обавјеставају Управу односно надлежног ветеринарског инспектора. 

У циљу спрјечавања појаве и ширења болести афричке куге свиња, Министарство пољопривреде и руралног развоја –Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове донијело је Наредбу о забрани увоза и транзита пошиљки домаћих и дивљих свиња, меса и производа од свиња ради спречавања уношења опасне заразне болести афричке куге свиња

1. Ради спречавања уношења нарочито опасне заразне болести афричке куге свиња у Црну Гору, забрањује се увоз и транзит пошиљки домаћих и дивљих свиња, меса и производа од свиња преко територије Црне Горе, поријеклом из Литваније, Летоније, Пољске, Русије, Украјине, Чешке, Италије (регион Сардинија) и других држава у којима према подацима Међународне организације за здравље животиња постоји сумња, односно у којима је потврђена болест афричке куге свиња.

2. Забрана из тачке 1 ове наредбе, односи се на:

 а)  живе домаће и дивље свиње;

 б)  сјеме, ембрионе и оплођене јајне ћелије поријеклом од домаћих и дивљих свиња;

 ц)  свјеже и замрзнуто меса поријеклом од домаћих и дивљих свиња;

 д)  производе од меса поријеклом од домаћих и дивљих свиња, осим меса које је термички третирано:

     - у херметички затвореној посуди (конзерве), са постигнутом Фо вриједношћу од три или више;

     - на минималној температури од +80Ц, која се мора постићи у месу и/или свим дјеловима током обраде производа од меса;

 е)  кожу поријеклом од домаћих и дивљих свиња (осим штављене коже) и трофеја који нијесуподвргнути третману којим се уништава вирус афричке куге свиња;

 ф)   непрерађене нус производе поријеклом од домаћих и дивљих свиња.

3. Забрана увоза и транзита из тачке 1 ове наредбе, односи се и на пошиљке поријеклом из држава у којима није потврђено присуство афричке куге свиња, ако су у транзиту преко подручја која су под ограничењем у зараженим државама, прије уласка у Црну Гору.

4. Ради спречавања уношења нарочито опасне заразне болести афричке куге свиња у Црну Гору, увоз пошиљки других животиња поријеклом из држава из тачке 1 ове наредбе, мора да прати доказ да је превозно средство:

  а) очишћено и да је извршена дезинфекција и дезинсекција, прије и након утовара животиња, производа животињског поријекла и нус производа животињског поријекла;

  б) заштићено од напада инсеката прије и током превоза.

• Да не набављају нове животиње од непровјерених добављача;

• Да у случају куповине животиња од продавца захтијевају увјерење о здравственом стању животиња издато од надлежног ветеринара за подручје одакле потичу животиње;

• Да не мијешају своје животиње са животињама са других газдинстава;

• Да уколико примијете промјене здравственог стања свиња одмах обавијесте надлежну ветеринарску службу.;

• Да чим временске прилике дозволе спроведу мјере уклањања ектопаразита и заштите животиња од крпеља;

• Да изврше превентивну дезинфекцију штала (подова и зидова) прскањем кречним млијеком или другим одговарајућим дезинфекционим средством;

• Да спријече контакт домаћих свиња са дивљим свињама. 

Инкубација траје од 5 до 19 дана.

Први клинички знак болести обично је висока тјелесна температура (више од 40°Ц), праћена депресијом, губитком апетита, брзим и тешким дисањем  и исцјетком из носа и очију. 

Свиње су некоординисано у крећу, групишу се, а у перакутном облику болести могу угинути прије појаве клиничких симптома болести. Крмаче могу побацити у свим стадијумима гравидности. Код неких свиња може доћи до повраћања и опстипације, док се код неких може развити крвави пролив. Јављају се видљива поткожна крварења, посебно на екстремитетима, абдомену и ушима. Прије угинућа може доћи до коме, која се јавља један до седам дана након појаве клиничких знакова болести.

Прво појавлјивање АКС обично се манифестује високом смртношћу након кратке фебрилне фазе болести. Болест се јавлја код свиња свих старосних категорија.

Клинички манифестна болест јавлја се само код домаћих свиња и уско је повезана са популацијом европских дивлјих свиња (Сус сцрофа ферус).

Сталним резервоаром вируса сматрају се афричке дивлје свиње, које не оболе али су дуготрајне клицоноше.

То су: брадавичаста свиња (Пхаццоцхоерус аерхиопицус), грмуша (Патомоцхоерус порцус) и велика шумска свиња (Хyлоцхоерус меинертзхагени).

Крпелји представљају резервоар болести!

Није забиљежен ниједан случај преноса вируса контактом између афричких дивлјих и домаћих свиња, зато је вјероватно да се домаће свиње инфицирају убодом крпелја.

Домаће свиње, инфициране вирусом АКС шире велике количине вируса за вријеме клиничке болести, а излучивање вируса почиње 24 сата приј појаве првих симптома болести. Вирус се излучује путем слине, исцјетка из ока и носа, мокраће, фецеса и секретима гениталних органа. Крв садржи велике количине вируса.

Преножење вируса путем аеросола забиљежен је само код свиња у блиском контакту.

Приликом избијања болести свиње се инфицирају контактом са зараженим свињама, контаминираном храном, водом и простирком. Свиње се могу заразити и индиректно контактом преко посредника. Механички преносиоци могу бити инсекти, пацови, али и човјек (нестерилни ветеринарски инструменти). Први случај преноса заразе на већу удалјеност у Русији је констатован путем хране за личну потрошњу.

Примарно мјесто умножања вируса су тонзиле. Након тога наступа виремија која траје 30 до 50 дана. Вирус се умножава у лимфним чворовима, слезини и коштаној сржи. Долази до лимфопеније, смањеног броја ћелија ретикулума и ендотелних ћелија што доводи до пропустивлјости крвних судова и промјена на унутрашњим органима.

Једина мјера контроле и ерадикације ове болести је уклањање оболелих и на болест сумњивих животиња као и животиња из контактних газдинстава у складу са законским одредбама.