Предсједник Владе Републике Црне Горе Мило Дјукановић отворио И Пословни Самит Црне Горе

Мило Ђукановић, Предсједник Владе Републике Црне Горе:



Поштовани учесници Првог Пословног Самита Црне Горе,
Поштовани даме и господо,


Задовољство ми је да вас поздравим у Будви, метрополи црногорског туризма. Посебно овдје на Светом Стефану, својеврсном бисеру нашег приморја, по којем су црногорски туризам и Црна Гора препознатљиви у свијету.

Послије низа година неизвјесности, ратова и конфликата на Балкану, коначно су се стекли услови да се у Црној Гори потпуно посветимо реформама, бизнису, инвестицијама, пословним и партнерским релацијама, питањима од суштинског значаја за стандард и живот људи. То је пут који нас сигурно води до укључивања у евроатлантске структуре. Имамо све политичке предпоставке за то: стабилну Владу, стабилну парламентарну већину, заокружене све институције система, веома добре односе са Србијом, уређене у складу са Београдским Споразумом и Уставном повељом. Ситуација у региону радикално је измјењена у позитивном смјеру. Цио регион тежи европеизацији. Вјерујем да ће Самит ЕУ у Солуну значити искорак у том правцу. Дакле, имамо повољан унутрашњи и регионални амбијент у којем се можемо фокусирати на реформе, бизнис и привлачење страних инвестиција.

Наша Влада је томе посвећена без икакве резерве. Реформски програм се базира на три кључна пројекта. То су Агенда економских реформи, Агенда Рефоми у области образовања и Агенда управних реформи. У конципирању и имплементацији остварили смо тијесну сарадњу са америчким и европским експертима. Циљ нам је усвајање стандарда по којима живи развијени свијет.

Претходне Владе у Црној Гори дјеловале су у условима политичке нестабилности и, силом прилика, биле лимитиране тим амбијентом и заокупљене прерасподјелом сиромаштва. Главни циљ ове Владе је повећање бруто домаћег производа. На том послу желимо да градимо партнерске односе са међународним финансијским институцијама и очекујемо њихову помоћ. Са Међународним монетарним фондом је у току трогодишњи аранжман; са Свјетском Банком имамо солидан кредитни аранжман за макроекономску стабилност; са Европском Инвестиционом Банком имамо већ алоцираних 36 милиона еура у одлукама, и најаву за још 40 милиона еура углавном за инфраструктурне пројекте; са Европском Банком за Обнову и Развој до сада нијесмо имали сарадњу задовољавајућег обима, али очекујемо њихово значајно ангажовање на пројектима приватизације већих предузећа као што су Комбинат Алуминијума Подгорица, хотелски капацитети, Бродоградилиште и др. Имамо и низ билатералних аранжмана, прије свих, са Сједињеним Америчким Државама и СР Њемачком. У Црној Гори је присутан и један број већих иностраних инвеститора као што су Интербреw, Хелениц петролеум, Теленор, Даидо метал, Нова Љубљанска Банка, ХИТ и др. И поред чињенице да се око 60% државног капитала већ налази у рукама приватних инвеститора, ове године желимо да радикално убрзамо процес приватизације. За преосталих 15-так предузећа која се налазе у државном власништву припремљена је квалитетна тендерска документација и у зависности од ситуације на свјетском тржишту расписаћемо међународне тендере за њихову продају. Желим посебно да нагласим да нам је циљ проналажење стратешких инвеститора који ће трансферисати знање и технологију у наша предузећа и тиме нашу економију приближити европским и свјетским тржиштима. Држава је, као мањински акционар, присутна и у већем броју мањих предузећа и то намјеравамо брзо приватизовати путем аукција и преко берзе.

Као туристичка дестинација веома смо заинтересовани за улагања у путну инфраструктуру и нове хотелске капацитете. На неким путним правцима већ се изводе радови али не у обиму и динамици коју би жељели. Аеродроми су у веома лошем стању и потребна је њихова реконструкција. Имамо готов пројекат обнове жељезничке инфраструктуре на прузи Никшић Подгорица као и црногорском дијелу пруге Београд Бар. Изградња заобилазнице око Подгорице се налази у Студији Регионалне Балканске Инфраструктуре (РЕБИС), а такође ради се и пројекат заобилазнице око Бијелог Поља на сјеверу Црне Горе. Пројектно је обрађена и изградња моста преко Бококоторског залива. За неколико дана биће пробијен тунел Созина, који градимо властитим средствима, који ће средишњи дио и цијелу Црну Гору приближити лучком граду Бару и црногорском приморју. Веома озбиљно размишљамо о изградњи и обнови електро-енергетских постројења, као и о неким важним пројектима из области унапређења и заштите животне средине. Урађен је иновирани концепт подстицања предузетништва у циљу новог запошљавања и развоја малог и средњег бизниса.

Дакле, моја Влада је веома посвећена развоју и креирању амбијента за економски раст. На путу у европске интеграције којим ћемо се кретати у наредних неколико година, Црну Гору очекују многа искушења. Апсолутно смо свјесни шта реформе заиста значе и шта је то чега се морамо одрећи да би смо убрзано напредовали тим путем. Овдје прије свега мислим на припрему, преговарање и имплементацију Споразума о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ, преговоре о приступању Свјетској трговинској организацији, као и унапређење институционалне сарадње са међународним економским и развојним организацијама и агенцијама. Остваривање ових амбициозних циљева није лак задатак, јер реформе представљају болан процес који изискује доношење тешких одлука. Неке од тих одлука, ми смо у Црној Гори, већ донијели у протеклом периоду. Подсјетићу само на увођење еура као средства плаћања, либерализацију спољнотрговинског режима, дефинисање јасних правила пословања у банкарском сектору, ограничења у буџету Републике и др. Сигурно је да нећемо оклијевати и око рјешавања проблема које изазови времена пред нас буду поставили.

Мала економија, каква је црногорска, не може опстати без потпуне отворености и економске сарадње са окружењем. Влада улаже и улагаће посебне напоре у развој те сарадње. Уклањање свих баријера за слободан проток људи, роба, услуга и капитала наш је стални задатак. Предузети су многи кораци на креирању атрактивног амбијента за привлачење страних инвеститора. Усвојен је Закон о страним улагањима који предвиђа национални третман ино улагача, репатријацију профита и пружа све неопходне гаранције ино-капиталу. Овим законом и пратећим прописима предвиђен је читав низ погодности за потенцијалне стране инвеститоре, од којих желим да поменем: ослобађање од плаћања пореза на добит за прве три године за предузећа основана у привредно недовољно развијеним општинама; умањење пореза на добит за улагања у основна средства; избјегавање двоструког опорезивања; бенефиције приликом плаћања царина на увоз опреме, сировина, репро материјала и сл.

Поштовани учесници Самита,

По први пут након више од једне деценије, створени су услови да у потпуности можемо бити посвећени изградњи система по мјери европског стандарда. Система који обезбјеђује услове за квалитетнији живот, за економску и цјеловиту сигурност сваког грађанина. То је одредница и константа ангажовања ове Владе. Позивам вас да пронађете Ваш интерес за пословање у Црној Гори и да заједно са нама учествујете у изградњи таквог система.

Проглашавам Први Пословни Самит Црне Горе отвореним и желим вам успјешан рад.