Извјештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона о државним наградама

Вријеме трајања јавне расправе: 17. јул - 18. септембар 2018. године

Јавна расправа о Нацрту закона о државним наградам спроведена је :

1. Консултовањем заинтересоване јавности. Поступак је спроведен у периоду 17. јул – 1. август 2018.године, упућивањем јавног позива путем сајта Министартсва културе и мејлом на адресе: јавних установа културе, Скупштине Црне Горе, струковних удружења, истакнутих умјетника и стручњака, Заједнице општина Црне Горе. У овој фази јавност није показала интересовање за укључење у процес израде закона.

2. Спровођењем јавне расправе, у периоду 30. август – 18. септембар 2018. године, и то: организовањем округлог стола 11. септембра 2018. године у Министарству културе на Цетињу и достављањем примједби, предлога и сугестија у писаном и електронском облику.

Драгица Милић, Генерална директорка Директората за културно-умјетничко стваралаштво;

Драгољуб Јанковић, начелник Дирекције за статусна питања умјетника и стручњака и државне награде.

Министарство културе упутило је позив за учешће у јавној расправи са текстом нацрта закона, на велики број адреса: националним установама културе, државним органима, Скупштини Црне Горе, Црногорској академији наука и умјетности, струковним удружењима, истакнутим умјетницима, Заједници општина Црне Горе. И поред очекивања да ће значај овог закона анимирати велики број учесника, у јавној расправи активно је партиципирао мали број.

Током консултовања јавности није било пријављених учесника.

Током јавне расправе, у писаној и електронској форми на адресу Министарства достављене су свега три сугестије и то од два физичка лица и приједлози Удружења ликовних умјетника Црне Горе.

На округлом столу у оквиру Програма јавне расправе учествовало је укупно осам учесника. Поред Министарсва културе, присуствовали су представници: Скупштине Црне Горе, Народног музеја Црне Горе, Националне библиотеке Ђурђе Црнојевић, Црногорске академије наука и умјетности, Министарства просвјете.

У сугестијама које је доставио др Чедомир Богићевић предлаже се да се законом искључи могућност додјеле Тринаестојулске награде за животно дјело лицу којем је раније додијељена истоимена годишња награда. Такође, сматра да треба прописати да исти лауреат не може добити двије или више Тринаестојулских награда за годишња остварења.

Став предлагача: нијесу прихваћене сугестије које се односе на Тринаестојулску награду за животно дјело јер је ријеч о различитом стваралачком опусу који може бити вреднован по оба основа, док је приједлог о томе да ли једно лице може бити добитник двије или више годишњих Тринаестојулских награда већ инкорпориран у текст закона.

Приједлог Драгана Марковића, библиотекара у Националној библиотеци Ђурђе Црнојевић, односио се на то да додјела три годишње Тринаестојулске награде мора бити диференцирана тако што би се по једна додјељивала појединцу, групи грађана или правном лицу и за животно дјело, образлажући такав приједлог претходном праксом према којој су три годишње награде најчешће додјељиване појединцима и то из исте области. Предложио је и промјену назива награде Мирослављево јеванђеље у Октоих првогласник или Љетопис попа Дукљанина (Барски родослов), образлажући такав став наводима да Мирослављево јеванђеље не припада нашој културној баштини.

Став предлагача: У односу на прву сугестију предлагач сматра да су текстом нацрта закона већ у довољној мјери дефинисане области додјеле годишњих Тринаестојулских награда и то управо да би се избјегле недосљедности на које је предлагач указао. Што се тиче промјене назива државних награда, ријеч је о веома комплексном питању, које превазилази овлашћења и надлежности радне групе која је радила на овом акту.

Удружење ликовних умјетника Црне Горе доставило је предлог да се награда Петар Лубарда додјељује сваке друге године, умјесто сваке треће, те да се с тим у вези и селектор именује на период од двије године. Удружење сматра да је ликовна умјетност у Црној Гори традиционално једна од најплоднијих и најзаступљенијих умјетности, да су ликовни умјетници најбројнија умјетничка популација, те да књижевници имају могућност да буду награђени кроз двије државне награде иако су мање бројни од ликовних умјетника.

Став предлагача: Сугестије Удружења ликовних умјетника Црне Горе нијесу прихваћене. Не спорећи значај ликовне умјетности у Црној Гори, став предлагача је да се дефинисаним концептом награде Петар Лубарда и динамиком њене додјеле постиже бољи ефекат валоризације достигнућа црногорске ликовне умјетности. Када су у питању наводи који се односи на књижевне ствараоце, треба имати у виду да је за књижевну продукцију установљена једна награда, док Његошева награда има карактер међународне награде, те самим тим није изричито намијењена црногорским књижевницима.

Током Округлог стола највише пажње посвећено је Тринаестојулској и Његошевој награди. У дискусијама је апострофирана потреба повећања броја чланова жирија за додјелу Тринаестојулске награде са пет на седам чланова, те да би Тринаестојулска награда за животно дјело требало да буде додјељивана сваке треће године. Такође, предложено је и да динамика додјеле Његошеве награде са садашње двије године буде утврђена на три године.

Имајући у виду дискусије са округлог стола предлагач је прихватио предлоге које се односе на Тринаестојулску награду и то тако што је број чланова жирија повећан са пет на седам чланова због комплексности области за које се додјељује и истовремено је динамика додјеле Тринаестојулске награде за животно дјело промијењена са двије на три године.

У односу на динамику додјеле Његошеве награде, став предлагача је да се она и убудуће додјељује сваке друге године имајући у виду њен међународни карактер, јужноловенско књижевно подручје, као и промјену концепта ове награде по којем она обухвата цјелокупан опус књижевника и његов допринос јужнословенској књижевности. Такође, предлагач је оцијенио да се утврђеним роком додјеле ове награде доприноси бољој валоризацији књижевног стваралаштва и црногорског културног насљеђа.

Мјесто и датум сачињавања извјештаја: 25. септембар 2018. године