Тешко да се саркастичном опаском може промијенити чињеница да је црногорска ношња дио културног насљеђа Црне Горе

Тешко да се саркастичном опаском, којом се Министарству културе Црне Горе нуди етнографска и етномузиколошка помоћ од стране Министарства културе Србије, може промијенити чињеница да је црногорска ношња дио културног насљеђа Црне Горе. Јер, нема те научно утемељене етнографије и етномузикологије која црногорску ношњу може измјестити у неко друго насљеђе само због тога што су је, поред Црногораца, “носили Срби у Црној Гори и Херцеговини.”

У нашем саопштењу нисмо се бавили националним осјећањем онога ко ношњу носи, нити смо доводили у питање легитимност гусларског насљеђа Србије, већ смо само подсјетили организатора наступа у Пекингу, да оно што се свуда, па и у Србији, зове црногорском народном ношњом припада црногорском културном насљеђу.

На основу свега поменутог, неминовно се намеће питање – због чега гуслар на наступу у Пекингу није могао бити одјевен у неку од народних ношњи које су карактеристичне за оне области у Србији које баштине гусларску традицију?