Министар Богдановић: Година великих резултата и високо постављених стандарда

Најављене су активности на реализацији изградње Музеја савремене умјетности Црне Горе, када се могу очекивати први кораци у реализацији?

У партнерском односу са Главним градом, отпочеле су неопходне активности на реализацији пројекта изградње Музеја савремене умјетности, који ће представљати важан сегмент наше умјетности, али и очувања културног идентитета црногорског народа.

Имајући у види значај овог пројекта, али и његову захтјевност, за реализацију овог пројекта опредијељена је једна од најатрактивнијих локација у Главном граду. Увјерен сам да ће убрзо од стране Министарства одрживог развоја и туризма, а у сарадњи са Министарством културе и Главним градом Подгорица бити расписан међународни јавни конкурс за идејно архитектонско рјешење.

Као што вам је познато црногорске институције културе Музички центар, Црногорска кинотека и Филмски центар од свог оснивања раде у изнајмљеним и неусловним просторима, што је њихов рад чинило многоструко отежаним и сложенијим. Управо је та околност најбољи доказ са колико ентузијазма и професионалности запослени у тим установама раде, без обзира на препреке са којима се сусријећу.
Вриједност ове инвестиције која је већа од 13 милиона еура доказ је програмских политика којима Влада Црне Горе посвећено приступа у намјери да се културним посленицима обезбиједе несметани услови за рад, чиме се стичу неопходни предуслови за остваривање још већих културних домета.
Сигуран сам да ће реновирани објекат некадашњег Дома Војске, задовољити не само потребе и очекивања установа културе, већ и европске стандарде. Радови су у завршној фази, очекујемо најкасније до краја фебруара 2019. и употребну дозволу, чиме се стичу услови да након тога све три институције почну са радом у новом простору.

Министарство културе посвећено ради на развоју нових сегмената, један од њих су и креативне индустрије. О томе колика је наша спремност да им се посветимо у потпуности говори и чињеница да је однедавно у Министарству културе формиран и Генерални директорат који се бави капиталним инвестицијама и развојем креативних индустрија.

Намјера је да дјела наших умјетника учинимо видљивим и тржишно одрживим. Министарство планира реализацију 6 Креативних хабова у Црној Гори, који требају да буду мјеста на којима ће се постизати синергија креативног израза и предузетничког духа. У 2019. је планиран почетак радова на првим пилот пројектима креативних хабова у Подгорици, Бару и Котору, и то у објектима који су културна добра, за ту намјену је из буџета опредијељено 1.5 милиона еура.
Ипак, док не створимо услове за рад наших умјетника у креативним хабовима, опредијелили смо у 2018. 50.000 еура за подршку пројектима из ове области. С поносом истичем да смо на конкурсу за подршку креативним индустријама добили чак 30 апликација. Ово је потенцијал из којег црпимо црногорске производе који ће бити представљени под брендом Цреативе Монтенегро.

Министарство културе је било веома активно на пољу међународне сарадње. Шта би сте у том домену издвојили као посебно?

Министарство културе је у 2018, у сарадњи са другим државама Европе, али и националним и локалним институцијама из области културе низом манифестација обиљежило Европску годину културне баштине и Дане европске баштине, са циљем приближавања културне баштине широј јавности, промоције локалних вјештина и традиције и истицања добрих пракси у области заштите и очувања културних добара. Напоменуо бих да су потписани важни документи, и то: Меморандум о сарадњи између Министарства културе Црне Горе и Археолошког института Аустрије, Споразум између Владе Црне Горе и Владе Републике Аргентине о културној сарадњи, као и Програм сарадње у области културе између Министарства културе Црне Горе и Министарства културе Републике Албаније, за период 2018 – 2020.

Министарство културе је посвећено радило на релизацији пројеката финансираних од стране Европске уније. Пројекат МОНЕТ, у којем је Министарство културе водећи партнер, док су остали партнери из Италије и Албаније, базиран је на стварању мреже музеја и културних локација и промоцији природне и културне баштине кроз валоризацију музеја. ХАМЛЕТ је пројекат базиран на промоцији мање познатих туристичких дестинација које баштине руралну архитектуру и културну посебност. Примијетићете да Министарство пуно пажње посвећује споју културе и туризма, третирајући ову симбиозу неопходном у годинама које долазе.

После дужег временског периода с поносом могу истаћи да се отпочело са рјешавањем стамбених питања за запослене у култури. На основу споразума који је потписало Министарство културе са Синдикатом културе који предвиђа обавезу установа из овог сектора да у 2019. и 2020. уплате износе од по 200.000 евра Синдикату, као што је учињено и у претходној години, успјешно смо реализовали фазу представљања идејног рјешења првог стамбеног објекта који ће бити изграђен на Цетињу. Поменути објекат ће имати 5.000 м2 бруто грађевинске површине, и у њему ће бити 60 стамбених јединица. Морам истаћи да са Синдикатом радимо и на обезбјеђивању локација у Главном граду и другим градовима, како би постигли континуитет у реализцаји ових круцијалних активности.

Црна Гора 1. јануара 2019. постаје 39. чланица потпорног фонда за кинематографију Еуримаж. То је велики датум, не само за националну кинематографију већ и за Црну Гору, а прије свега и развојна шанса за наше ствараоце и изванредан вид промоције наше земље. Чланством у Еуримажу за црногорски кинематографски сектор обезбјеђују се нове могућности за финансирање пројеката, прије свега, дугометражних играних филмова који настају као копродукције између двије или више земаља у складу с Конвенцијом Савјета Европе о кинематографској копродукцији.

У оквиру Програма заштите и очувања културних добара, у протекле двије године је за реализацију 218 пројеката из области културне баштине обезбијеђено око 2 милиона еура.

Пројекти се односе на конзерваторска и археолошка истраживања, израду конзерваторских пројеката и спровођење конзерваторских мјера на културним добрима, из групе физички најугроженијих, као и на едукацију и доедукацију кадрова, презентацију у музејској, библиотечкој, архивској, кинотечкој и конзерваторској дјелатности и техничко – технолошко опремање установа.

Када говоримо о очувању културне баштине, неизоставан сегмент свако је и сарадња са УНЕСЦО. У том погледу осмишљена је стратегија превазилажења урбанистичког притиска на Природно и културно-историјско подручје Котора. Након усвајања Акционог плана, уведен је мораторијум на градњу који је и даље на снази, а сами план је готово у потпуности реализован. Претходни период је обиљежило и уписивање Которске тврђаве на УНЕСЦО листу свјетске баштине, у оквиру исте номинације омогућен је накнадни упис тврђаве Форте Маре у Херцег Новом, након што се испуне достављени захтјеви УНЕСЦО.

Јавност је била свједок неуспјелих покушаја Републике Србије да пјевање уз гусле и националну ношњу Црне Горе прикажу као дио властите традиције и културног насљеђа, што најблаже речено не одговара истини. Сложићемо се да су гусле и њихова употреба дио културног насљеђа бројних балканских народа, те је било за очекивати да се са већом дозом опреза и поштовања приступи овој чињеници, приликом отварања Културног центра Србије “Иво Андрић” у Пекингу.

Чињеница да је пјевање уз гусле за сада уписано на Репрезентативну листу наметеријалног културног насљеђа човјечанства, као дио културног насљеђа Србије, подразумијева да Србија приликом презентације овог насљеђа третира сопствену гусларску традицију и све оно што уз њу иде, као што су ношња, симболичка значења и изворност текстова гусларских пјесама. Међутим, то није био случај током спорног догађаја.

Наступом гуслара приликом поменутог догађаја у Кини, који је био обучен у црногорску народну ношњу, што представља крајње експлицитно идентитетско обиљежје, организатори овог наступа посегнули су у конкретно културно насљеђе Црне Горе, представљајући га као своје. Поштујући чињеницу да пјевање уз гусле припада и културном насљеђу Србије, што је уосталом потврђено уписом на УНЕСЦО листу, сматрамо да се приликом презентације и промоције овог нематријалног достигнућа не смије реферисати на оне садржаје и елементе који припадају другим народима.

Имајући у виду ситуацију у Народном музеју Црне Горе, Министарство културе је предложило Влади формирање Државне комисије за надзор над поступком ревизије музејског материјала и музејске документације у Народном музеју, фебруара 2018.

Државна комисија је у првом Извјештају, констатовала степен реализације активности ревизионих комисија Музеја, препознала одређене проблеме у раду и дала предлог за поступање у наредном периоду.

Предметне ревизионе комисије Народни музеј нијесу у потпуности обухватиле укупан музејски материјал, али ни библиотечку и архивску грађу којом располаже Народни музеј. Након достављања Извјештаја, Државна комисија је дала препоруке за отклањање препознатих недостатака и пропуста, па је тако Народни музеј донио рјешења о образовању комисије за ревизију свих облика документације и евиденција, као и комисије за ревизију музејског материјала свих јединица Историјског музеја, библиотечке и архивске грађе, успоставио музејску документацију за новонабављени музејски материјал Археолошког музеј. На основу тога, Министарство културе, Државна комисија и Народни музеј Црне Горе урадили су Упутство за ревизију музејског материјала и музејске документације.

Државна комисија је ревизионим комисијама Народног музеја дала рок 26.07.2019. за послове ревизије, и након тога рок од три мјесеца за доношење Извјештаја о затеченом стању, утврђеним разликама, предлогу за отпис и мјерама заштите музејског материјала, док је за Умјетнички и Етнографски музеј било предвиђено да се ревизије заврше до краја 2018, што је и урађено, и сада су комисије дужне да сачине поменути извјештај у року од три мјесеца од заврсене ревизије. Дакле, очекујем конкретне резултате за ове двије музејске јединице до краја марта 2019, а сигуран сам да ће и новоформирана Државна комисија коју будемо именовали до краја јануара, квалитетно приступити овом послу и убрзати динамику свих ревизионих комисија, како би што скорије направили пресјек стања и добили прецизне податке и налазе, на основу којих ћемо бити начисто са чим располажемо у музејским фондовима и јединицама. То је интерес и обавеза свих нас, зато и предузимамо све како би утврдили што је прије могуће чињенично стање. Након такве анализе, надлежне институције, свака из своје надлежности треба да предузму одговарајуће кораке и одговорности.

Вјерујем да сте свједоци бројних активности које је реализовало Министарство културе у претходном периоду. Тешко је неки сегмент издвојити. Радило се активно на законској легислативи и њеној усклађености са стандардима ЕУ, започети су бројни пројекти са међународним партнерима, успјели смо на ваљан начин да повежемо културу и туризам третирајући их као развојне потенцијале Црне Горе. Чини ми се да креативне индустрије полако али сигурно бивају прихваћене као нов модалитет у размишљању и дјеловању наших ствараоца што је наша интенција и управо на овај начин мијењамо перцепцију јавности о култури као сталном потрошачу, и доказујемо да култура итекако може да производи тржишно одржива дјела, која ће на ваљан начин бити и вреднована не само у Црној Гори, већ и ван ње. Планирамо наставак свих започетих активности али и реализацију нових на пољима културно - умјетницког стваралаштва, културне баштине, медија и креативних индустија.