- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Јурић: Ништа се неће скривати
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Јурић: Ништа се неће скривати
Објављено: 20.02.2019. • 15:14 Аутор: МКУ
Музејски савјетник из Хрватске др сц Радомир Јурић крајем прошле седмице одржао је први састанак са члановима Државне комисије за надзор ревизије у Народном музеју Црне Горе. Овај велики стручњак у области археологије и музеологије предсједаваће комисијом до окончања свих ревизионих поступака у Народном музеју и покушаће да својим ауторитетом гарантује да ће извјештаји комисија за ревизију и крајњи резултати о правно техничким пропустима и мањковима бити поуздани и тачни.
То је обећао и у интервјуу за Побједу, у којем говори о својим очекивањима, методологији по којој ће радити, али и о дугогодишњем искуству у области сакупљања, истраживања, заштите и презентације културног блага.
“С мало промијењених чланова Државна комисије наставља рад као и досад. У том смислу нема застоја. Сада само укратко спомињем да ћемо готове извјештаје о проведеној ревизији у појединим музејским саставницама добро и широко проучавати. Дати оцјене, упозорити на пропусте и тражити рјешења. Одређеним нашим начином проводиће се и провјере стања музејске грађе и документације. Наравно, то није тако једноставно учинити, али ћемо у тому устрајати, уз потребно респектовање музејске струке”, обећава Јурић.
Ревизија је, истиче, приоритет свих приоритета у наредном дјеловању Народнога музеја.
“Менаџмент је то са озбиљношћу прихватио. У Црној Гори ћу боравити кад и колико то буде потребно”, навео је Јурић.
Цијени, каже, што је све досад учинила Државна комисија с Александром Чиликовим на челу.
“Било би ми драго да је и даље остао предсједник, а ја само члан. Жеља ми је сарађивати с њим. О томе ћемо посредством колега на Цетињу и разговарати. Велика ми је част и одговорнот бити на челу ове комисије која има захтјеван и веома сложен посао. Влади Црне Горе се захваљујем на повјерењу. Жеља ми је да рад наше комисије буде отворен и садржајан, надасве стручан за она подручја на која се односе наша именовања. Чим сам се реферирао на претходно дјеловање Државне комисије, развидно је да сам се једним дијелом упознао с документацијском грађом која се односи на техничко правне пропусте у Народном музеју”, казао је Јурић.
Нарочито га, каже, занима документација на основу које је Александар Беркуљан поднио пријаву Тужилаштву, на темељу које утврђује да недостаје конкретни предмет.
“Због згуснутог програма сада се се нисам успио састати с споменутим господином. То ћу при мом првом доласку у Црну Гору учинити. Сакупљању, чувању, обради музејске грађе, истраживањима, приређивању многих изложби, конзервацији и публицирању наших стручних и знанствених радова, издању музејскога гласила “Диадора”, разних монографија, каталога, водича и др. Пребогатим археолошким истраживањима у Музеј је пристигла бројна археолошка грађа. Није нам је било лако обрађивати уз мали број кустоса и друге музејске послове”, казао је Јурић.
Као предсједник Државне комисије у Црној Гори инсистираће да се све направи по закону и на вријеме.
“Једнако се то односи на музеалце и чланове наше комисије. Заложићу се за аргументоване расправе којима ће се допринијети што бољим рјешењима. Никога у Музеју унапријед не оптужујемо нити амнестирамо. Залагаћу се и за квалитетну сарадњу свих актера укључених у наведену проблематику, међусобно се поштујући. Наравно биће још тога”, навео је Јурић.
Веома је, наглашава, мотивисан да посао доведе до краја.
“Могу истакнути да у Црну Гору и пријестоницу Цетиње долазим и долазићу у пуној вјери како бих на темељу мог дугогодишњега музејскога рада помогао у размршењу овог гордијскога чвора. У раду Државне комсије бићу непристран, јер ме (и нас) занима чињенично стање, како би се добила цјеловита слика у свим музејским просторима. То је и те како важно за укупну црногорску културну баштину и музеологију, али и знатно шире. Веома сам мотивисан да доведемо посао до краја. Уједно је то и велики изазов за мене. Видјећемо колико ће то бити оствариво. Од изузетне је важности утврдити право стање музејскога материјала и музејске документације и аргументовано утврдити оно што недостаје”, поручио је Јурић.
Наравно, додаје, да се у раду догађају пропусти.
“Ревизијом ће се утврдити затечено стање. Потом пручавањем документације и сравњивањем видјети зашто нешто недостаје и ко је за то евентуално крив. Надлежне државне службе обављају и обављаће свој посао и у тај сегмент ми не улазимо. Значи, подвући ћемо црту што стварно јесте, а што стварно није. Важно је да све проведемо према садашњим законима и правилницима који се тичу музејске струке. Ништа се неће скривати. Свјесни смо и чињенице у каквим околностима раде, садашњи, млађи, музејски дјелатници и саме ревизијске комисије. На крају нашег рада јавност ће о свему бити обавијештена. Знаће се у цјелости у каквим се је све проблемима нашао Народни музеј Црне Горе”, казао је Јурић.
То је обећао и у интервјуу за Побједу, у којем говори о својим очекивањима, методологији по којој ће радити, али и о дугогодишњем искуству у области сакупљања, истраживања, заштите и презентације културног блага.
“С мало промијењених чланова Државна комисије наставља рад као и досад. У том смислу нема застоја. Сада само укратко спомињем да ћемо готове извјештаје о проведеној ревизији у појединим музејским саставницама добро и широко проучавати. Дати оцјене, упозорити на пропусте и тражити рјешења. Одређеним нашим начином проводиће се и провјере стања музејске грађе и документације. Наравно, то није тако једноставно учинити, али ћемо у тому устрајати, уз потребно респектовање музејске струке”, обећава Јурић.
Ревизија је, истиче, приоритет свих приоритета у наредном дјеловању Народнога музеја.
“Менаџмент је то са озбиљношћу прихватио. У Црној Гори ћу боравити кад и колико то буде потребно”, навео је Јурић.
Цијени, каже, што је све досад учинила Државна комисија с Александром Чиликовим на челу.
“Било би ми драго да је и даље остао предсједник, а ја само члан. Жеља ми је сарађивати с њим. О томе ћемо посредством колега на Цетињу и разговарати. Велика ми је част и одговорнот бити на челу ове комисије која има захтјеван и веома сложен посао. Влади Црне Горе се захваљујем на повјерењу. Жеља ми је да рад наше комисије буде отворен и садржајан, надасве стручан за она подручја на која се односе наша именовања. Чим сам се реферирао на претходно дјеловање Државне комисије, развидно је да сам се једним дијелом упознао с документацијском грађом која се односи на техничко правне пропусте у Народном музеју”, казао је Јурић.
Нарочито га, каже, занима документација на основу које је Александар Беркуљан поднио пријаву Тужилаштву, на темељу које утврђује да недостаје конкретни предмет.
“Због згуснутог програма сада се се нисам успио састати с споменутим господином. То ћу при мом првом доласку у Црну Гору учинити. Сакупљању, чувању, обради музејске грађе, истраживањима, приређивању многих изложби, конзервацији и публицирању наших стручних и знанствених радова, издању музејскога гласила “Диадора”, разних монографија, каталога, водича и др. Пребогатим археолошким истраживањима у Музеј је пристигла бројна археолошка грађа. Није нам је било лако обрађивати уз мали број кустоса и друге музејске послове”, казао је Јурић.
Као предсједник Државне комисије у Црној Гори инсистираће да се све направи по закону и на вријеме.
“Једнако се то односи на музеалце и чланове наше комисије. Заложићу се за аргументоване расправе којима ће се допринијети што бољим рјешењима. Никога у Музеју унапријед не оптужујемо нити амнестирамо. Залагаћу се и за квалитетну сарадњу свих актера укључених у наведену проблематику, међусобно се поштујући. Наравно биће још тога”, навео је Јурић.
Веома је, наглашава, мотивисан да посао доведе до краја.
“Могу истакнути да у Црну Гору и пријестоницу Цетиње долазим и долазићу у пуној вјери како бих на темељу мог дугогодишњега музејскога рада помогао у размршењу овог гордијскога чвора. У раду Државне комсије бићу непристран, јер ме (и нас) занима чињенично стање, како би се добила цјеловита слика у свим музејским просторима. То је и те како важно за укупну црногорску културну баштину и музеологију, али и знатно шире. Веома сам мотивисан да доведемо посао до краја. Уједно је то и велики изазов за мене. Видјећемо колико ће то бити оствариво. Од изузетне је важности утврдити право стање музејскога материјала и музејске документације и аргументовано утврдити оно што недостаје”, поручио је Јурић.
Наравно, додаје, да се у раду догађају пропусти.
“Ревизијом ће се утврдити затечено стање. Потом пручавањем документације и сравњивањем видјети зашто нешто недостаје и ко је за то евентуално крив. Надлежне државне службе обављају и обављаће свој посао и у тај сегмент ми не улазимо. Значи, подвући ћемо црту што стварно јесте, а што стварно није. Важно је да све проведемо према садашњим законима и правилницима који се тичу музејске струке. Ништа се неће скривати. Свјесни смо и чињенице у каквим околностима раде, садашњи, млађи, музејски дјелатници и саме ревизијске комисије. На крају нашег рада јавност ће о свему бити обавијештена. Знаће се у цјелости у каквим се је све проблемима нашао Народни музеј Црне Горе”, казао је Јурић.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?