Интервју министарке јавне управе, Сузане Прибиловић, за специјално издање “Водич за Савјет страних инвеститора 2019/2020 – 10 година и бројимо”

1. Реформа јавне управе један је од кључних стубова и актуелног програма фискалне стабилизације и европских интеграција. Како сте задовољни досадашњим током реформе?

У посљедње двије године Црна Гора је остварила значајан напредак у области реформе јавне управе, што потврђују и наши партнери из Европске комисије, али морамо и бити свјесни да је ово процес који је дуготрајан. Постигнути резултати нас охрабрују и потврђују да смо на добром путу, али и обавезују да још динамичније морамо радити да створимо ефикаснију јавну управу, управу која ће бити прави сервис грађана и привреде. Сложићемо се да ово није лак процес, али за нас не постоји већи приоритет од повећања квалитета живота наших грађана.

2. Реформа подразумева значајну законодавну активност. Који су вам послови на овом плану још преостали?

Програмом рада Владе за 2019. годину предвиђене су значајне законодавне активности и то измјене и допуне једног од најважнијих закона у области демократије и то Закона о слободном приступу информацијама, како бисмо унаприједили нормативни оквир у овој области и створили услове за ефикасније остваривање права на слободан приступ информацијама, али и закони и у области електронске управе. Такође, за 2019. годину планирано је доношење Закона о измјенама и допунама Закона о инспекцијском надзору, чији је циљ увођење већег степана квалитета и законитости у раду, имајући у виду да се овај закон примјењује на све управне области. Ово је нарочито важно кад се ради о одлучивању о правима и обавезама грађана и других лица (странака).

3.Ефикаснија управа подразумева и низ техничких иновација. Колико сте до сада инвестирали у е-услуге и на чију стручну и финансијску подршку се ослањате?

Дигитализација је у Црној Гори препозната не само у оквирима активности Министарства јавне управе већ цјелокупне Владе. Стратешким циљевима у областима реформе јавне управе и развоја информационог друштва ови циљеви се морају ослањати на активности свих органа у јавној управе, те је важно да сви органи, свако из свог дјелокруга рада, предвиди финансијска средства и стручне капацитете који могу одговорити на савремене технолошке изазове. Електронске услуге се се у највећој мјери пружају преко портала е-управе, који је централна тачка за дигитализацију услуга јавне управе, те је стога највећи терет на Министарству јавне управе које сваке године издаваја средства за унапређење постојећих система, али и развој нових иновативних рјешења. Ипак, имајући у виду брзину технолошког развоја и растући тренд иновација у ИЦТ-у, сматрам да будућа улагања треба у значајној мјери повећати. Поред буџета који се на годишњем нивоу издваја за развој е-услуга, подршку добијамо од ЕК кроз секторску буџетску подршку у сарадњу са СИГМА-ом, а сарадњу се остварује и кроз пројекте за које се аплицира код Свјетске банке и Европске банке банке за развој. Такође, дугогодишња сарадњу са УНДП-ом је већ резултирала у финансијској, али и стручној помоћи коју пружа ова организација. Са друге стране, Министарство јавне управе користи механизме регионалне сарадњу кроз пројекте РЕСПА-е, а од значаја је поменути и друге програме попут ТАИЕX-а, ИПА пројеката и сл. Не треба занемарити да је и чланство које Црна Гора остварује у многим европским програмима подршке, попут ИСА2, сарадње у оквиру програма које реализује WБ6 додатни импулс за размјену искустава и примјену добре праксе.

3. Колико смо близу циља који сте себи поставили да у Црној Гори европски квалитет јавних услуга?

Све активности које спроводимо у Црној Гору управо су усмјерене ка томе да обезбиједимо већи квалитет јавних услуга, квалитет који ће омогућити да наши грађани имају европски квалитет живота. Тешко је говорити о бројкама или процентима, па чак и нивоима који је ниво тренутног квалитета јавних услуга. Велике разлике у буџетима држава за ове намјене нису довољне за закључивање о квалитету пружених услуга. Нижи ниво издатака може бити знак ефикасности у пружању услуга грађанима и бизнису, али може бити и знак недовољног финансирања, у ком случају одређене активности не могу бити пружене, или не могу бити пружене на квалитетан начин. Истовремено, нижи ниво ових трошкова може бити и резултат економије обима у административним службама већих земаља. Слично томе, висока потрошња може бит и сигнал значајне неефикасности у управи и “префинансираним” владиним службама, као што може упућивати и на ангажовање већег броја запослених на одређеним пословима, не поштујући принцип економије обима и координацију активности различитих институција. Стога смо се у нашим анализама фокусирали на два важна индикатора БДП пер цапита у паритету куповне моћи, WГИ – индикатор ефективности владе. WГИ Индекст за ЦГ је 2.6 и најбољи смо у регионуи али испод ЕУ просјека гдје је тај индекс 3.6.

4. У извештајима ЕК похваљени сте због иновативности у приступу. Шта је то што привреда и грађани добију захваљујући оваквом приступу?

То, прије свега, подразумијева могућност да сви грађани у наредном периоду, користећи се материјалним средством са којим електронским путем могу доказати свој правни идентитет – новом личном картом, могу приступити било којој електронској услузи. Такође, на исти начин ће моћи да потпишу електронским путем било који документ. Рецимо, грађани или правна лица ће моћи да отворе рачун у банци без физичког присуства тако што ће се најприје електронски идентификовати, а затим и електронски потписати уговор са банком. Такође, то подразумијева могућност да грађани и правна лица могу све своје потребе реализовати у контакту са органима државне управе, без потребе доношења било каквих докумената – „поступање по службеној дужности“. Такође, на исти начин ће моћи да потпишу електронским путем било који документ. Рецимо, грађани или правна лица ће моћи да отворе рачун у банци без физичког присуства, тако што ће се најприје електронски идентификовати, а затим и електронски потписати уговор са банком.

5. Које услуге ће им ове године бити доступне?

Министарство јавне управе свакодневно координира процесом развоја е-услуга, и у сарадњи са другим органима ради на унапређењу постојећих и развоју нових услуга. Ове године значајно је поменути унапређење система е-партиципације и поновно покретање портала е-петиција које ће, надамо се, утицати на већу транспрарентност рада органа државне управе као и квалитетније учешће грађана у процесима креирања јавних политика.Такође, ове године смо унаприједили и функционалност електронског заказивања тако да ћемо у наредном периоду са органима договорити услуге које ће грађанима омогућити заказивање термина за услуге које се пружају на шалтерима институција и на тај начин повећати квалитет услуга. Када говоримо о унапређењу услуга, највећи помак очекујемо у повећању софистицираности услуга које ће се остварити имплементацијом система за електронску идентификацију, електронско плаћање. Реализацијом ових система електронске услуге ће бити приступачније и једноставније док ће држава имати увид у електронску наплату административних такси, што да сада није био случај. Од изузетног значаја је унапређење интероперабилности путем јединственог система за електронску размјену података којим ће се у највећој мјери остварити принцип да се једном унијети подаци у изворним регистрима не морају поново уносити већ ће бити искоришћени кроз електронску размјену података. У сарадњи са Министарством просвјете радимо на реализацији сервиса уписа дјеце у предшкоске установе, а интензивно разговарамо са јединицама локалне самоуправе како бисмо препознали услуге које ће бити понуђене грађаним до краја године.

7. Колико се јавне управе на локалном нивоу укључују у ову реформу која подразумева и значајну модернизацију њихових услуга?

Стратегија реформе јавне управе је посебно усмјерена и на развој локалне самоуправе, а један од кључних циљева у овој области је унапређење функционисања јединица локалне самоуправе и јачање њиховог капацитета. То је посебно важан процес који подразумијева низ активности које треба да обезбиједе ефикасније пружање услуга од стране општина и ефикасније вршење њихових послова. У том правцу, у претходном периоду и органи државне управе и органи локалне самоуправе радили су на креирању одговарајућег правног оквира и стварању услова за његову имплементацију. Када је ријеч конкретно о модернизацији услуга на локалном нивоу, покренули смо низ активности на плану унапређења пословања локалних самоуправа и праћења савремених трендова, кроз дигитализацију процеса у локалној самоуправи и трансформацију кључних пословних процеса у пружању услуга коришћењем информационо-комуникационих технологија. У сарадњи са локалним самоуправама и на основу информација које прикупљамо од њих у плану је израда анализе предиспозиција за размјену докумената органа државне управе са локалном самоуправом, смјерница за стандаризацију интернет сајтова локалних самоупрва, каталога електронских услуга на локалном нивоу, портала е-услуга на локалном нивоу. У сваком случају, имајући у виду побројане активности, а у циљу њихове квалитетне реализације, биће неопходна интензивна сарадња са локалним самоуправама, тако да заиста очекујемо висок степен укључености локалних самоуправа у ове процесе.


6. Реформа подразумева одлазак око 3000 запослених који ће уз отпремнину напустити јавну управу. Колико то финансијски представља оптерећење за јавне финансије?

План оптимизације не подразумијева да ће сви напустити управу само на основу добијања отпремина, јер ту постоје и други механизми али, свакако, за овај вид напуштања постоји велико интересовање и сигурно це бити доминанто у наредноим периоду. Ово питање је, свакако, осјетљиво са финансијске стране зато му прилазимо са посебном пажњом и разматрамо све опцију у тијесној сараадњи са колегама из Свјетске банке. У коначном, мислимо да ћемо успоставити систем који ће помоћи пуној имплементаији плана оптимизације, а који неће финансијски угрозити систем како краткорочно, тако и дугорочно посматрано.

7. Рок за завршетак овог посла је 2020. Може ли овај амбициозан задатак до тада бити заокружен?

Ово је посао који нема рокове, јер реформа јавне управе је дуготрајан и сталан процес, али тачно је да смо до 2020. зацртали реализацију одређених активности. На основу расположивих података из извјестаја о праћењу реализације Стратегије реформе јавне управе мислим да смо на добром путу и да уз један још динамичнији приступ у наредном периоду можемо реализовати значајан број зацртаних активности.

Интервиеw - Сузана Прибиловић - Монтенегрин Министер оф Публиц Администратион.пдф