У НАЦИОНАЛНОМ МУЗЕЈУ У ТИРАНИ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИКОНА СВ. ВЛАДИМИРА У УМЈЕТНОСТИ БАЛКАНА

У организацији Заједнице Црногораца у Албанији и Матице црногорске, у Националном музеју у Тирани је 3. јуна 2019. године, отворена изложба “Портрети Светог Владимира Дукљанског у умјетности Балкана”, на којој је изложено 50 репродукција фресака и икона св. Владимира из цркава и манастира Црне Горе, Албаније, Сјеверне Македоније, Грчке и Бугарске. Матица црногорска је припремила каталог на црногорском и албанском језику, који садржи све детаље о историјским приликама у којима је владао дукљански кнез Владимир, као и распрострањеност његовог светитељског култа.

На отварању изложбе, предсједник Заједнице Црногораца Албаније Маринко Ћулафић је рекао да св. кнез Владимир Дукљански упућује на трагове заједништва двије земље и два народа и додао је да за припаднике црногорске етничке заједнице у Албанији изузетно значајна афирмација и обиљежавање дана оних личности, који су оставили неизбрисиве трагове у области културе, духовности, науке и образовања.

Помоћница министра културе Албаније Вербана Шујаку, истакла је да овакве манифестације које повезују земље и културе, воде бољем разумијевању и пружају могућности међусобне сарадње.

Предсједник Матице црногорске Драган Радуловић, истакао је да изложба артефаката везаних за кнеза Владимира Дукљанског, црногорског владара и свеца, који су сачувани у Црној Гори, Албанији, Македонији, Грчкој и Бугарској веома важан и вриједан подухват. Матица црногорска, Управа за дијаспору и Заједница Црногораца у Албанији, у сарадњи са Националним музејом у Тирани, представљају јавности непорециво свједочанство црногорског историјског трајања, оличеног у животу и судбини кнеза Владимира. Радуловић је истакао да Матица црногорска предано ради на његовању културе сјећања црногорског друштва, јер свијетле поруке из прошлости имају смисла и вриједност само уколико их свака генерација изнова протумачи, критички валоризује и прихвати као своје.

Истога дана, у 19 часова, одржана је трибина на тему “Поштовање култа св. Владимира Дукљанског на Балкану од 1016 до 2019. године”. На трибини су говорили мр Иван Јововић испред Управе за дијаспору, Андреа Лукани из Националног музеја у Тирани и Мирољуб Орландић испред Матице црногорске.

Мр  Иван Јововић је у свом излагању нагласио да је у основи култ Светог Кнеза Владимира значајна повезница Истока и Запада, медијум у којем се сусријећу и прожимају различити народи, културе и религије, од Јадранског до Црног мора. Бурна историја овог простора је свакако један од узрока што је веома мало сачувано материјалних трагова из периода владавине кнеза Владимира, као и цијеле династије Војислављевића. Ипак, захваљујући ритуалу који се одржава на планини Румији у част Светог Кнеза Владимира, гдје се износи најстарија црногорска реликвија – Крст Светог Владимира, сачувана је меморија о најдубљим слојевима дукљанске духовне и државне традиције. Данас, култ Светог Кнеза Владимира  представља значајну смјерницу у развоју савременог црногорског духовног и државног идентитета. По својој структури култ светог Владимира Дукљанског оплемењује ризницу европске цивилизације, као високо позиционирана културолошка вриједност јужнословенских и балканских народа. Уједно његов култ кореспондира са концептом мултикултурног, грађанског друштва и може представљати упоришну тачку за поновно сагледавање и преиспитивање културне историје Балкана и народа који не дијеле само исти простор, већ имају у значајном омјеру и заједничку културну баштину - закључио је Јововић.