Кран Монтана Форум Монако: Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на сесији под називом ''Усмјеравање новог свијета - пријетње, изазови и промјене''

Поштовани господине Бадинтер,
Даме и господо,

Тема ове сесије је заиста актуелна и од интереса за све, што захтијева заједничку акцију, стратешки приступ и одговорност како би 21. вијек означио изградњу безбједнијег и просперитетнијег свијета. Потврђује се да у условима вишеслојне глобализације и међузависности, проблем било којег дијела цјелине убрзо постаје заједнички проблем. Тренд глобализације на политичком, економском, безбједносном и војном плану, међутим, све више потенцира важност повезивања и јачања партнерства и на регионалном и интер-регионалном нивоу. Такодје, ефикасног менађмента ових процеса. У суштини, тзв. концепт регионализма настао је као одговор на процесе глобализације, процесе који су неизбјежни и који узимају маха, али који не могу увијек адекватно да одговоре на потребе локалних заједница у складу са локалним приликама. Тако имамо два паралелна процеса, који не доводе један другог у питање, напротив.

Регионална сарадња развија се у условима интеграције на ширем плану и уз поштовање норми које су у том процесу примјењују. Дакле, процес глобализације чини да свијет све више постаје јединствен и универзалан, истовремено признајући право и потребу на поштовање и развијање различитости и специфичности, али уз обавезу да се при томе не доведу у питање вриједности и начела која су добила карактер универзалних и постали обавезна норма понашања. Наравно, сарадња, партнерство и интеграција подразумијева не само повезивање производних структура, трговинских и финансијских токова, већ и политичких акција, као и баштињење заједничких вриједности и моралних принципа. Прије свега, људских права и права мањина, личних слобода, владавине права, добросусједских односа и сарадње.

Стога, једна од битних, нових карактеристика савремених процеса је да је сужен појам суверенитета у класичном смислу, тако да зависи од неких општих ограничења која су наметнута као норма понашања на глобалном нивоу.

Фундаментални глобални изазови са којима се суочавамо данас, као што су тероризам, сиромаштво, организовани криминал, угрожавање животне средине, пролифелација оружја за масовно уништавање, заразне болести и слично, захтијевају и глобални одговор. То потенцира улогу ефикасног мултилатерализма, кроз дјеловање Уједињених Нација, али и других међународних и регионалних организација и свих држава.

У том свијетлу, посебно из угла региона из којег долазим, указао бих на неке, по мом суду, кључне аспекте и услове његове стабилности, демократске консолидације и развоја. О томе сам већ нешто говорио на јучерашњој сесији. Поновићу, рјешавање отворених питања у региону је услов свих услова. Прије свега, Косова, као преосталог безбједносног проблема, док су односи Црне Горе и Србије демократског и развојног карактера. Црна Гора ће са одређеним закашњењем у односу на бивше југословенске републике, почетком идуће године искористити своје неоспорно демократско право на самоопредјелјенје, организовањем транспарентног и демократског референдума по европским и међународним стандардима. Чврсто полазећи од тога да ће епилог бити демократски, то ће допринијети јачању и шире, регионалне стабилности. По мом суду и позитивној динамици рјешавања комплексног проблема Косова. Наравно, до организовања референдума у Црној Гори, остаје отворена понуда Србији о формирању Савеза независних држава, увјерени да се ради о европском моделу уређења државних односа, у обостраном интересу.

Држим да је овакав приступ сасвим у духу процеса европских интеграција, који након Другог свјетског рата показује потпуни преокрет историје, укидајући ранију рањивост мањих и слабијих држава и њихову зависност од воље већих и моћнијих. Сви се ми исувише добро сјећамо како је неравнотежа између великих и малих држава на Балкану доводила до трагичног понављања братоубилачких ратова, укључујући и посљедњу деценију прошлог вијека.

Због тога, европска и евро-атлантска перспектива је оквир и избор свих земаља региона. То је перспектива која третира све државе, велике и мале, равноправно и елиминише насиље као средство остваривања политичких циљева. У том погледу, од велике важности је отвореност европских и евро-атлантских структура за све европске демократије које су спремне и способне да испуне захтјеве и одговорности чланства. Јер, бројни су докази значаја институционализације ових односа за убрзање реформи и демократску транзицију друштва.

Када говоримо о кључним аспектима стабилности, демократске консолидације и развоја овог региона, морамо имати у виду његово историјско насљеђе и посебне хендикепе, нарочито у економији. Нема стабилности без демократије и економског развоја и обратно. То су међусобно условљени процеси који се морају одвијати истовремено. О суштинској демократији и стабилности региона можемо говорити једино када заживи и учврсти се владавина права, развије се модерна тржишна привреда и одговарајући институционални капацитет. Када демократски изабране власти буду истински посвећене реформама и политици која води националном развоју и јачању прекограничне сарадње. Јер, једино кроз регионалну сарадњу, и Западни Балкан ће бити у могућности да одговори на изазове све изоштреније конкуренције на глобалној арени и искористи значајан развојни и инвестициони потенцијал са којим располаже. За остваривање овако постављених циљева, као што сам рекао, неопходно је превазићи и дубоко вишедеценијско економско заостајање региона. Тиме ће се у значајној мјери елиминисати и узроци корупције, криминала и пријетње које носи тероризам. Јер, они нијесу дио традиције овог региона, већ глобални феномени са типичном концентрацијом у земљама у транзицији. Ако се овоме додају дешавања на простору бивше Југославије у посљедњој деценији прошлог вијека, јасно је због чега су криминалне групе имале могућност да развију мреже у овом региону, што добрим дијелом указује на извориште овог проблема. Зато и наша пажња мора бити фокусирана на изградњу амбијента за оздрављење привреде, подстицај предузетништва и развој приватног сектора као доминантног генератора раста. Све то води перманентном отварању нових радних мјеста, што је један од моћних механизама који криминалним групама одузима највреднији ресурс људски капитал.

Сматрам да смо са мање илли више успјеха сви у региону савладали почетну фазу и успоставили контуре новог и модерног политичког и економског система. Прогрес је евидентан, али изазови и ризици о којима сам већ нешто говорио остају.

На крају, али не мање важно, Црна Гора је опредијељена да одлучно настави са реформама у свим сегментима - од политике, економије, правосуђа, институција до полиције и војске на путу њене пуне интеграције у европске и евро-атлантске структуре. И наравно, да и даље буде промотер активности и политика које воде учвршћивању добросусједских односа и свестраног регионалног повезивања. Овдје бих подсјетио да је Црна Гора остала примјер и модел мутлиетничког и мултирелигијског склада који је издржао и пробу трагичних конфликата на просторима бивше Југославије.

У истом духу спремности и привржености миру, стабилности и развоју, Црна Гора ће и убудуће бити конструктиван партнер у заједничким напорима да се изгради безбједнија и просперитетнија будућност за све наше државе, народе и грађане.