Радуловић: Потребне веће казне за еко криминал

Да би се спријечили будући инциденти, попут помора рибе у Ћехотини и Лиму, неопходне су, поред подизања свијести грађана и веће казне за случајеве еко криминала, сматра Преговарач за Поглавље 27 с ЕУ и државни секретар министарства туризма и одрживог развоја Саша Радуловић.

Говорећи о помору рибе у Ћехотини, као и у Лиму, Радуловић је, за Радио Црне Горе, оцијенио да казнена политика није нешто са чиме се Црна Гора може похвалити.

"У недавним разговорима са америчком администрацијом покренули смо иницијативу, за коју се надам да ће да уроди добрим резултатом, а то је да систематизујемо закон који ће се бавити ецо цриме-ом. Та поступања према природи, а то су заправо поступања према нама, јер ово је често резултат немара, имамо ситуацију неконтролисане експлотације пијеска у важним воденим токовима и вјерујем да то треба да буде предмет много јаче пажње самих надлежних инспектората, а искрено вјерујем да уљуђивање може да се постигне преко казни. Ми покушавамо да то постигнемо подизањем нивоа еколошке свијести, али те двије ствари морају да иду паралелно ако стварно желимо да имамо одговарајући резултат, јер је невјероватно да наши људи промијене понашање кад пређу државну границу, јер знају да тамо постоје казнене одредбе и мало могућности да неко позове рођака, кума, пријатеља. Код нас је то дио фолклора. Вјерујем да ће нас будућност јако уозбиљити у том смислу, јер од свих ресурса које Црна Гора посједује, а посједујемо их пуно, вјерујем да је вода најзначајнији ресурс", казао је Радуловић, гостујући у емисији "Европа" на РЦГ.

Када је ријеч о Тари, односно томе да ли је ријека угрожена изградњом аутопута, Радуловић наводи како је апсолутно сигуран да тај дио грађевинског захвата не спада у онај дио Таре који је под третманом УНЕСЦО-а. На том градилишту се, како каже, није дешавало ништа што се није дешавало на другим градилиштима.

"Оно на чему МОРТ сад инсистира и на чему је инсистирало и покушало да убиједи јавност, али морамо бити свјесни да се водила оркестрирана и оштра кампања, јесте то да ми желимо да се еколошке норме примјењују у највишем могућем стандарду. Тамо постоје одговорна лица надзора, државна комисија за праћење реализације аутопута. Ја сам особа која по правилу вјерује у снагу институција и немам дилему да и људи раде врло одговорно и посвећено свој посао. То чиме се бави наше МОРТ је одрживи развој, што је једнаод политика Владе, и што тежи управо проналажењу баланса између развоја и заштите животне средине. Те двије ствари су, по природи ствари, у некаквом нескладу, али циљ је да пробамо да живимо у складу са природом, али истовремено обезбиједимо бољи квалитет живота грађанима Црне Горе и то баш није једноставно", рекао је он.

У случају Цијевне, односно градњи мини хидроелектрана са албанске стране, Радуловић је поновио да је Влада посвећена рјешавању тог нимало лаког изазова, првенствено што се ради о нечему што може да препрасте у међудржавни спор.

"Ми вјерујемо да ћемо кроз међународне механизме да избјегнемо међународну арбитражу, вјерујемо да ће и албанска страна доказати да је кредибилан саговорник и да ће стајати иза оног што је потписала и да ће нас то приближити рјешењу. У случају да не би било корака у том смислу према очекиваним динамикама, искористићемо сва законска средства да би заштитили црногорске интересе и ту нема дилеме", каже Радуловић.

Радуловић: Заштитићемо црногорске интересе у вези Цијевне Радуловић: Заштитићемо црногорске интересе у вези Цијевне

Говорећи о Сињајевини и протестима, због најаве градње војног полигона на тој планини, Радуловић наводи да је војни полигон на Сињајевини већ постојао, само раније по ЈНА стандардима, док ће сад бити по НАТО стандардима.

"Да ли је проблем неким активистима то што ће управо бити по НАТО стандардима? Да ли ми као земља чланица колективне безбједности имамо одређене обавезе? Да ли наши момци који учествују у разним мисијама у оквиру НАТО треба да иду нетренирани? То су питања. Оно што је важно је да свака градња има одређени утицај на животну средину, то нико никад не може да оспори. Људски род одавно више не живи у пећинама. Ми живимо у времену кад се воде хибридни ратови, вјерујем да су неки на сцени и данас и ми за те изазове морамо бити спемни. Оно што је важно је да се раде студије процјене утицаја на животну средину, да постоји мониторинг и прописане мјере. У овим случајевима, већина минихидроелектрана као једну од мјера подразумијева порибљавање. Тако да и у случају изградње полигона по НАТО стандардима биће апсолутно испоштована струка и највиши стандарди. Али такође, искрено вјерујем да је нама као врло малом друштву по бројности, али са врло великом историјом, које се налази на једној релативно неуралгичној тачки, врло важно да будемо чланица једног таквог савеза колективне безбједности, јер се врло лако доказује да учешће у таквом савезу има директне импликације на инвестиције у Црној Гори и бољи живот грађана", наводи Радуловић.

Влада је, каже, заштитила подручје улцињске Солане. У том процесу има помоћ Амбасаде Њемачке у Црној Гори.

"Оно што стварно представља изазов – подручје је сада заштићено и неспорно је да ће у том режиму да буде константно, али такође један од проблема који се са тим нивоом заштите јавља је то генерисање губитка. Да будемо јасни, да би то био изузетно лијеп зимовник за птице и квалитетно хранилиште, Солана мора да ради, јер само док Солана ради, тамо постоји довољан број организама који представљају храну за те птице. Такав рад нажалост није профитабилан, него генерише врло озбиљан годишњи губитак и вјерујем да ћемо, првенствено са њемачким, а онда и осталим партнерима из ЕУ, успјети да нађемо модел који мора у себи да садржи не мала донаторска средства. Неспорна је ту и доређена обавеза државе Црне Горе, али морамо заједничким снагама да то подручје од изузетне вриједности сачувамо за људе на континентну уопште, не само за људе у Црној Гори", рекао је Радуловић.

Отварање поглавља 27 је успјех комплетне администрације и доказ да смо урадили озбиљан посао. На даљем путу ка ЕУ, како каже, највећи тренутни изазов је обезбјеђење финансија, јер Црна Гора приступа ЕУ по сасвим иновираном моделу који препознаје релативно оскудна средства помоћи, а то су прије свега ИПА фондови и Западнобалкански оквир.

"Али, покушавамо да направимо добре конекције са другим фондовима, кредитним инситуцијама и треба да обезбиједимо 1,4 милијарде колико је процјена укупних инвестиција у животну средину и климатске промјене, а управо садња дрвећа је најбољи облик борбе против климатских промјена. То је велики износ и за много веће економије него што је црногорска", закључио је Радуловић.

Извор: Портал РТЦГ