- Влада Црне Горе
Министарство јавне управе Министарка Прибиловић говорила на округлом столу „...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Министарка Прибиловић говорила на округлом столу „Задужбине и фондације у Црној Гори“
Објављено: 18.10.2019. • 20:40 Аутор: МЈУ
Данас је у Подгорици одржан Округли сто „Задужбине и фондације у Црној Гори“ у организацији Црногорске академије наука и умјетности и Универзитета Доња Горица. Циљ овог скупа је научни поглед на стање филантропије са историјског, правног, културолошког, социолошког и економског аспекта, са посебним освртом на Црну Гору и земље из окружења.
Говорећи на отварању Округлог стола, министар културе, Александар Богдановић је нагласио да Црна Гора његује начела филантропије још од Статута Бокељске морнарице из 1463. године, као и да је „и црногорска традиција чојства, као начело заштите другога од себе, основ за развој филантропије на нашим просторима“. Министар Богдановић је такође скренуо пажњу да су покретачи филантропских активности некада били и владари, племство и црква, па отуда данас имамо разноврсна архитектонска умијећа као културна добра која су подигли појединци, као своју задужбину, за добробит и унапрјеђење друштвених прилика заједнице.
Осврћући се на историју филантропије у нашој земљи, министар Богдановић је издвојио значај очуваних вакуфа као израз доброчинства богатијих припадника исламске вјероисповијести, чији је најпознатији примјер вакуф Хусеин-Паше Бољанића у Пљевљима. На Округлом столу је наглашено да су неки од најзначајнијих добротвора у нашој историји Краљ Никола И Петровић, Андрија Змајевић, Спиридон Гопчевић, Василије Васо Ћуковић, барски надбискуп Никола Добречић и многи други. Говорећи о нормативном уређењу начела филантропије, министар Богдановић је нагласио да је то начело препознато у Општем имовинском законику за Књажевину Црну Гору, касније у законима с краја Другог свјетског рата, а данас кроз Закон о невладиним организацијама.
Министар Богдановић је закључио да је „начело филантропије и дио два стратешка документа, који се тичу цивилног сектора, као што је и додатно нормирано законима о порезу на добит правних и физичких лица. Тим се законима дефинишу пореска ослобађања када је у питању давање за опште добро, чиме је додатно уређено преко 20 области од јавног интереса, и по први пут се поред давања у новцу, као расход признаје и давање у роби и услугама. На овај начин афирмишемо нове моделе филантропије и могућности које доноси ново вријеме, а које нам омогућава да добра дјела чинимо и брже и ефикасније“.
На отварању Округлог стола говорио је и академик Зоран Рашовић, који је нагласио да је догађај посвећен научном сагледавању стања задужбинарства и филантропије са свих аспеката у Црној Гори и сусједним земљама, с посебним освртом на европске праксе и искуства у овој области. Академик Рашовић је додатно навео да ће на Округлом столу посебно бити промовисане етичке вриједности народа земаља окружења, као и хуманитарни садржаји задужбинарства и начини за унапрјеђење стања у овој области. Закључено је да ће организатори скупа учинити напоре да резултати научног осврта на ову битну тему буду доступни јавности објављивањем Зборника са рефератима свих учесника.
У И сесији говорила је министарка јавне управе, Сузана Прибиловић, на тему „Дјеловање невладиних организација у Црној Гори са посебним освртом на фондације“.
Она је саопштила да према подацима из октобра 2019. године, у Црној Гори је регистровано 5 629 невладиних организација, од чега 5 308 невладиних удружења, 202 невладине фондације и 119 представништава страних невладиних организација. Од тога највећи број регистрованих организација активан је у области културе, заштите људских и мањинских права, умјетности, институционалног и ванинституционалног образовања, пољопривреде и руралног развоја и социјалне и здравствене заштите, као и организација које се баве разним облицима хуманитарног рада, односно доброчиног давања.
Говорећи о филантропији у Црној Гори, Прибиловић је истакла да је у посљедње вријеме актуелизовано питање развоја филантропије за јаче грађанско друштво, које је иницирано од појединих фондација и гдје је кроз Анализе пореских прописа од значаја за развој филантропије у Црној Гори и Анализе правног оквира за оснивање и дјеловања задужбина у Црној Гори, произилази закључак да у Црној Гори није потребно доношење посебног закона или измјене постојећег Закона о НВО које би уредиле задужбину као посебни правни облик невладине организације. Она је закључила да је потребна већа популаризација могућности које Закон о НВО нуди кад је ријеч о оснивању фондација која функционално дјелује као задужбина, како би се на тај начин подстакао развој задужбинарства и доброчиног давања у Црној Гори.
Учесници Округлог стола били су реномирани правници и историчари из Црне Горе и земаља из окружења.
Фото: Линк
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?