- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Министар Богдановић одговарао на питања посланика ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Министар Богдановић одговарао на питања посланика у Скупштини Црне Горе
Објављено: 05.11.2019. • 23:07 Аутор: Министарство културе
Током данашње сједнице Скупштине Црне Горе, на питања посланика одговарао је министар културе Александар Богдановић. Питања су се односила на бројне активности министарства, односно различите области – од медија, преко креативних индустрија, све до заштите културне баштине.
Посланике у законодавном дому интересовали су досадашњи резултати реализације програма „Креативна Црна Гора“.
Нагласићу како је програм “Креативна Црна Гора” тек у повоју - његову реализацију почели смо ове године и у току је други конкурс. Но, упркос томе, већ имамо опипљиве и охрабрујуће резултате - па, вјерујем да нећу претјерати ако кажем, и готове производе који су доступни на тржишту. Из “Креативне Црне Горе” изникли су пројекти попут прве црногорске паметне клупе - која је данас доступна у више градова, ВР Монтенегро - захваљујући којем су у Црној Гори протеклих мјесеци снимали неки од најзначајнијих глобалних брендова, али и бројних других производа који су доступни на домаћем, а дио њих већ и на регионалном тржишту. Управо то и био је наш кључни циљ у области креативних индустрија - направити спону између стваралаштва и бизнис сектора – казао је министар Богдановић, подсјећајући како је до краја другог конкурса за програм „Креативна Црна Гора“ остало још двадесетак дана.
Током сједнице, упућено је и питање у вези са градњом објекта у барском насељу Заљево, на парцели на којој се, како је наглашено, налазе остаци ранохришћанске цркве.
Министарство културе поступало је у складу са законом и надлежностима. Имамо одговоран однос према културној баштини, и то не само када је у питању предметна локација. Када је ријеч о локацији у Заљеву, на снази је претходна заштита, односно привремена забрана извођења активности до завршетка археолошких истраживања, на основу чијих резултата ће бити планирана даља поступања надлежних органа – одговорио је министар Богдановић.
Побољшање статуса запослених у сектору културе такодје је било један од предмета интересовања посланика.
Овом приликом желим да подсјетим на чињеницу да је у име Владе Црне Горе 2017. године министар културе потписао са Синдикатом запослених у култури Споразум о утврђивању износа за рјешавање стамбених потреба запослених у култури, а све у циљу побољшања социјално-економског статуса запослених у националним установама културе, на начин што ће се у периоду 2017-2020. године обезбиједити новчана средства у износу од 700.000 € за изградњу стамбених јединица. Надаље, напомињем да је тим поводом Пријестоница Цетиње 2017. године обезбиједила парцелу за изградњу стамбене зграде и ослободила Синдикат плаћања накнаде за комунално опремање додијељене парцеле. Такође, у августу 2019. године, Влада Црне Горе је, на предлог Министарства културе, усвојила Информацију о закључивању колективног уговора Јавне установе Црногорско народно позориште, те овластила министра културе да у име Владе потпише Колективни уговор Јавне установе Црногорско народно позориште - истакао је он.
Чланове парламента занимало је и у којој је мјери Министарство културе до сада финансирало пројекте који се тичу спомен обиљежја учесницима НОБ-а.
Кроз Програм заштите и очувања културних добара од 2012. године је уложено преко осам милиона еура за очување културне баштине, од чега више од 500 хиљада еура за укупно 55 пројеката који се односе на спомен-обиљежја са статусом културно добро. Само ове године за 6 пројеката је опредијељено готово 50 хиљада еура - нагласио је он.
Поводом посланичког питања које се односило на спомен обиљежје у Вусању, министар Богдановић казао је како се Министарство културе односи одговорно и према тим питањима.
Министарство културе је, имајући у виду одредбе прописа који уређују подизање спомен-обиљежја, и до сада поступало у складу са законом, цијенећи да су спомен-обиљежја битан аспект идентитета савременог црногорског друштва, израз друштвене меморије о слободи, отпору против окупатора, анифашизму, али и поштовању различитости. Дакле, пропис је јасан и дефинише да није дозвољено подизање спомен-обиљежја за догађај који означава губитак слободе или независности Црне Горе, симболизује, односно означава сарадњу са окупатором, његовим савезником или помагачем и представља сукоб народа искључиво на вјерској или националној основи, као и лицу које је било сарадник окупатора, његовог савезника или помагача, заступало фашистичке, шовинистичке или нацистичке идеје или идеологије, било осуђено за кривично дјело против човјечности или других добара заштићених међународним правом или је проглашено ратним злочинцем, односно лицу које је у историји Црне Горе или у историји човјечанства имало негативну улогу - закључио је он.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?