Црна Гора по први пут равноправно учествује у изградњи детектора у ЦЕРН-у

Борд научне колабрације РД50 (Радиатион хард семицондуцтор девицес фор верy хигх луминоситy цоллидерс) у чијем је саставу више од 60 институција широм свијета, са сједиштем у ЦЕРН-у, 18. новембра 2019. једногласно је подржао апликацију научника са Универзитета Црне Горе.

Професорица физике и међународни експерт у физици елементарних честица и инжењерингу детектора, проф. др Гордана Лаштовицка-Медин, је 18. новембра 2019 у оквиру XXXВ радног састанка научне колаборације РД50 са сједиштем у ЦЕРН-у, на састанку колаборацијског борда, имала излагање по позиву колаборације ЦЕРН-РД50 којим је представила групу научника са Универзитета Црне Горе којом она координира, као и програм групе.

Једногласним усвајањем апликације Универзитета Црне Горе од стране Борда научне колаборације РД50, Универзитет Црне Горе постао је пуноправна чланица научне колаборације РД50 у ЦЕРН-у.

По први пут у историји Црне Горе, научници Црне Горе ће као национални тим учествовати у развоју силицијумових детектора за тренутне и будуће хадронске судараче. Група научника са УЦГ ће бити укључена у развој стате-оф-тхе-арт сензора неоподних за надоградњу детектора на експериментима АТЛАС и ЦМС.

Учешћем у раду колаборације РД50, научници из Црне Горе неће само радити на анализи измјерених података помоћу детектора који су постављени у ЦЕРН-у, већ ће активно учествовати и у изградњи нових хадронских сударача.

Посебно активно учешће Црне Горе се очекује на Р&Д веома прецизног сенсора ЛГАД (Лоw Гаин Авалансхе Детецтор) који ће представљати круцијалну компоненту ЦМС и и АТЛАС експеримента. ЛГАД је управо развијен унутар РД50 колаборације а сензори ЛГАД развијени унутар РД50 имају примјену и у медицини (ЦТ-сцаннинг код хадронске терапије).

Истразивачки пројекти научне колаборације РД50 са сједиштем у ЦЕРН-у су везани за иновирање, развој и фабрикацију стате-оф-тхе-арт детектора, отпорних на високу радијацију, са фантастичном временском и просторном резолуцијом која ће омогућити бољу осјетљивост детектовања постојећих честица, бољу прецизност мјерења и омогућити откриће нових честица која са досадашњом технологијом нијесу била могућа.