Из бриселског угла ИИИ: Нови Европски истраживачки простор (ЕРА) – изврсност али и смањење јаза између запада и истока Европе

‘Мобилисинг кноwледге фор а беттер анд море сустаинабле футуре’ (мотто фор тхе ЕРА)

Вец́ина од 43 ставке на листи обавеза Европске комисије за 2020. годину односи се на зелени споразум (Греен Деал) и дигиталне технологије, али постоји обец́ање да ц́е се удахнути нови живот и Европском истраживачком  простору.

Наиме, ЕРА ће ускоро прославити 20 година свог спровођења. Покренута је 2000. године на основу идеје да је Европи потребан заједнички истраживачки простор, са европском димензијом. Европска комисија је потврдила своју посвећеност комуникационом стратегијом ЕРА-е 2012. године, услед чега је настало обновљено партнерство између држава чланица, Комисије и актера у истраживању усвојених у закључцима Савјета. Усвајањем плана ЕРА за период 2015-2020 (ЕРА Роадмап) ојачана су и побољшана национална тежишта и димензија ЕРА-е, док се Европска комисија више фокусирала на улогу подршке и прац́ења. Међутим, последњих година напори за реализацију заједничког истраживачког простора се успоравају, а јаз између перформанси између земаља и региона и даље расте. У новом извештају савјетодавног одбора ЕУ се каже да иницијатива није успјела да испуни своје главне циљеве и примец́ује се „нездрави ниво концентрације тачака изврсности у Европи“.

ЕРА се тренутно налази у прелазном периоду који покрец́у: нови трендови у области Р&И политика, приступ орјентисан на специфичне мисије (Миссион ориентед аппроацх), системски приступи, дигитализација, отворена наука (Опен Сциенце), предстојец́и оквирни програм Хоризонт Европа, као и чињеница да је дошло до промјене социо-економског окружења и потребе да се боље ријеше будуц́и изазови, како у Европи тако и на глобалном нивоу. Нова ЕК, предвођена Урсулом Фон дер Лајен, почела је процес на успостављању нове ЕРА-е. Постављен је временски оквир за израду новог плана за будуц́ност истраживања и иновација и Европског истраживачког простора прије љета 2020.

ЕК, тачније Савјет Европског истраживачког простора (ЕРАЦ) у априлу прошле године формирао је Радну групу о будућности ЕРА-е. Финална верзија ЕРАЦ-овог мишљења о будућности ЕРА-е усвојена је 17. децембра 2019. у Бриселу. У циљу унапређења и примјене потпуно функционалног европског истраживачког простора - Европска комисија, државе чланице и придружене земље морају надоградити многа досадашња важна достигнуц́а и заједнички дјеловати у циљу остваривања сљедец́а три једнако важна стратешка циља:

•  ЕРА не мобилизује цијелу Европу > Будите у потпуности инклузивни и сарађујуц́и повец́ајте квалитет истраживања широм Европе

ЕРА политике и акције на свим нивоима треба да повец́ају инклузивност, отвореност, циркулацију мозгова и интегритет, тражец́и научну изврсност широм Европе. Општи водец́и принципи би требало да буду сарадња и квалитет истраживачких процеса, резултата и података. ЕРА би требало да укључује институције из академских кругова, истраживачких и технолошких организација и индустрије, као и из јавног сектора и друштва, како би се постигли висококвалитетни, одговорни европски Р&И екосистеми које карактерише процват постојец́их и нових веза за сарадњу.

• Будите повезани и управљајте европском конкурентношц́у

Да би у потпуности искористили потенцијал ЕРА-е за одрживи раст и развој заснован на знању, иновацијама, ЕРА мора постати заиста ефикасна у својој способности да производи, циркулише и користи знање засновано на истраживању. То подразумијева повец́ање интер-операбилности европских истраживачких екосистема, као и побољшање оквирних услова за истраживаче, иноваторе, индустрију и институције. Високо образовање и развој вјештина саставни су дио ефективне ЕРА-е, која захтијева боље координисану политику истраживања и иновација, и високог образовања.

       • Будите инспиративни и отворени и дајте већи допринос друштву

ЕРА политике и акције на свим нивоима треба да буду више у складу са потребама заинтересованих страна и морају бити релевантније за шире друштво, паметним усмјеравањем и улагањима фокусираним на рјешавање друштвених потреба. ЕРА би посебно требало да допринесе циљевима одрживог развоја. То се може постиц́и само препознавањем исконског значаја основних истраживања заснованих на радозналости и стварањем, ширењем и коришц́ењем знања заснованог на истраживању, чинец́и га видљивим, у контексту нових могуц́ности које нуде принципи отворене науке и отворених иновација.

Да би постигао ова три стратешка циља, ЕРА мора имати широку политичку подршку и посвец́еност на највишим националним и европским нивоима. Постизање потпуно функционалног ЕРА такође треба да буде подржано програмима и политикама на нивоу ЕУ, посебно будућим оквирним програмом  Хоризонт Европа (2021-2027).

Да би се испунили претходно описани циљеви, ЕРА би требало да се фокусира на четири једнако важна стратешка приоритета, у потпуности у складу с обновљеном парадигмом ЕРА:

Ова четири приоритета могу захтијевати законодавне, меке регулаторне или административне мјере за ефикасну примјену. Међутим, дефинисање детаљног акционог плана ЕРА, који би требало да укључује адекватне механизме прац́ења и показатеље перформанси, био је ван мандата ове радне групе и очекује се у каснијој фази након што се утврде одређени политички програми и приоритети.  

У разговору за “Сциенце Бусинесс”, најутицајнији бриселски научни портал, нова шефица Европске комисије за област иновација, Марија Габриел говорила је недавно о успостављању нове ЕРА-е јасно истичући намјеру да жели да „оживи“ напоре за стварање јединственог тржишта за истраживање, образовање и иновације, превазилажећи јаз који је евидентан између источне и западне Европе. Њен дугорочни циљ: успостављање „Европске стратегије знања“, треба да интегрише политике за кретање идеја, истраживача и студената широм ЕУ. То би укључивало креирање новог Европског истраживачког простора. Специфичне мјере могу укључивати обезбјеђивање једнаког третмана за источне и западне истраживаче који су мобилни у оквиру програма Марие Скłодовска Цурие. Она такође жели да се ангажује на спровођењу планова за мјере које би могле да повец́ају учешц́е источне Европе у наредном оквирном програму Хоризонт Европа - попут одредбе која би омогуц́ила истраживачима из сиромашнијих држава чланица ЕУ да добију средства да се придруже постојец́им западноевропским истраживачким пројектима. Она, међутим, не планира да поново отвори преговоре о законодавству; радије, на њен опсег дјеловања ц́е утицати колико новца у коначном буде на располагању у преговорима о буџету ЕУ ове године.

Габријел, Бугарка која је раније била комесарка ЕУ за дигитална питања, рекла је да сања о „инклузивној Европи“ и да ц́е почети тражити нове начине да смањи јаз у перформансама између нових и старих држава чланица. Будуц́и да се зараде истраживача израчунавају на основу националног коефицијента, примаоци програма Хоризонт Европа у сиромашнијим земљама чланицама нијесу срец́ни што мање зарађују од колега из сјеверозападне Европе. Да би то ријешила, Комисија ц́е до краја 2021. године доставити анализу која ц́е представити „јасну слику“ разлика у платама међу државама чланицама. До тада, Габриел жели да сви истраживачи Марие Цурие из Хоризон Еуропе имају исту плату у свим државама чланицама. "Ово је потпуно ново, али одлучила сам се на тај корак", истакла је Комесарка.

Габријел има вец́у власт за остваривање ових промјена, јер по први пут њен посао спаја истраживање, иновације и образовање у један портфељ - дајуц́и јој контролу над генералним директоратима Комисије, који управљају тим активностима. Али за ово ц́е бити потребна и подршка држава чланица, на шта Габриел рачуна. Смањење иновацијског јаза између истока и запада главни је приоритет. Али то нец́е бити учињено на штету изврсности, што ц́е остати главни принцип евалуације у Хоризонт Европи.

Према најавама нова ЕРА несумљиво даће више могућности државама и истраживачким заједницама попут наше. Иако ће фоцус бити на премошћавању јаза између старих и нових држава чланица, Европа овог пута неће смјети заборавити ни Западни Балкан, уколико заиста буде слиједила принцип инклузивности, о коме толико говори. Нова Европска комисија, нова методологија проширења, нови економски план за Западни Балкан, нова инклузивна ЕРА... не оставља ли Комисија Фон дер Лајенове утисак да је више него до сада расположена да пружи руку помоћи онима који раде изван фокусних тачака европске изврсности. Комесарка Габриел сугерише да земље морају појачати темпо и убрзати своје инвестиције и реформе, док ц́е им Комисија помоц́и да „открију свој потенцијал - ЕУ може више да помогне.” И ми вјерујемо да може!

Аутор: Милена Милуновић, прва секретарка у Мисији Црне Горе у Бриселу