Саопштење: Свјетски дан интелектуалне својине

Право интелектуалне својине чини једно од преговарачких поглавља у процесу приступања Црне Горе Европској унији. У начелу, интелектуална својина се дијели на два дијела, права индустријске својине и ауторско и сродна права. У најзначајнија права индустријске својине спадају патент (заштићени проналазак), жиг (заштићени знак који у промету служи за разликовање роба, односно услуга једног правног или физичког лица од исте или сличне робе, односно услуга другог правног или физичког лица), индустријски дизајн (заштићени спољни изглед производа или дијела производа) и географска ознака ( заштићена ознака која идентификује одређену робу као робу поријеклом са територије одређене државе, региона или локалитета са те територије, гдје се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике робе суштински могу приписати њеном географском поријеклу).

Значај права интелектулне својине јасно је препознат у Црној Гори. Успостављен је адекватан законодавни и институционални оквир и континуирано се ради на унапрјеђењу истог. Поред Министарства економије, веома значајно мјесто у систему права интелектуалне својине у Црној Гори заузимају Управа царина, Управа за инспекцијске послове, Управа полиције, Привредни суд, Државно тужилаштво, Министарство пољопривреде и руралног развоја и Министарство науке, Привредна комора Црне Горе, као и поједине високошколске установе.

Успостављени су редовни механизми координације и сарадње између надлежних институција, како у вези са подизањем свијести стручне и лаичке јавности, тако и у дијелу који се односи на спровођење заједничких активности усмјерених на спрјечавање и сузбијање вршења повреда права интелектуалне својине. Наведене активности ће, поред наставка усаглашавања са правом Европске уније и релевантним међународним споразумима, бити предмет посебне пажње и у наредном периоду.

Напори које Црна Гора гора улаже у развој интелектуалне својине јасно су препознати како од стране Европске уније, тако  и од стране других међународних и регионалних организација из ове области. Црна Гора је чланица Свјетске организације за интелектуалну својину (WИПО) од 2006. године и читавог низа међународних уговора из ове области. Поред WИПО-а, редовна сарадња је успостављена и са Заводом за интелектуалну својину Европске уније и Европским патентним заводом.

У наставку преносимо саопштење Свјетске организације за интелектуалну својину у вези са 26. априлом, Свјетским даном интелектуалне својине:

„Сваког 26. априла, прослављамо Свјетски дан интелектуалне својине са циљем да сазнамо више  о улози права интелектуалне својине у подстицању иновативности и креативности.

Свјетски дан интелектуалне својине за 2020. годину ставља иновативност и права интелектуалне својине која је подржавају у средиште напора у стварању зелене будућности. Зашто? Зато што ће избори које данас правимо одредити нашу будућност. Земља је наш дом. Морамо о њој бринути.

Утабати стазу ка зеленој будућности, императив је савременог доба. Сви учествујемо у овом изазову и свако од нас има своју улогу у креирању зелене будућности. То је сложено и разноврсно настојање, али као што је чувени природњак Дејвид Атенборо рекао: "Као врста, ми смо експерти за рјешавање проблема". Ми можемо створити зелену будућност.

Ми имамо колективну мудрост, довитљивост и креативност да изумимо нове, ефикасније начине за обликовање ниско-карбонске будућности. Али морамо почети одмах.

Кампања такође исказује почаст многобројним надахњујућим проналазачима и ствараоцима широм свијета који стреме ка зеленој будућности - женама, мушкарцима и младим људима који раде на изналажењу чистијих алтернатива технологијама које се базирају на фосилним горивима и бољим и одрживијим системима управљања храном и природним ресурсима, а који користе систем интелектуалне својине за подршку свом раду и његовом прихватању и употреби у друштву.

Истражујемо како избалансирани и снажан систем интелектуалне својине може подржати нову зелену економију која функционише заједно са системом који подржава живот на Земљи, а не против њега.

Ми пратимо како патентни систем подржава иновације и развој и ширење еко-технологија  што нам омогућава да се боримо са климатским кризама и градимо зелену будућност. Пратимо такође како размишљање о дизајну и правима из дизајна заједно подржавају оптимално коришћење ресурса и омогућавају дизајнерима да инвестирају своје вријеме и таленат у креирање корисних  и атрактивних еко-производа за потрошаће.

Свјесни смо како жигови и други знаци распознавања подржавају настанак и раст бизниса који се базирају на принципима еколошке одрживости и омогућавају им да понуде шири спектар еко-производа и услуга.

Видимо како права интелектуалне својине, као што су географске ознаке, подстичу коришћење одрживих природних ресурса и како права оплемењивача биљака промовишу развој отпорнијих усјева, чиме се побољшава глобална безбједност хране.

Запажамо како ствараоци, који кроз систем ауторског права могу да зарађују за живот од свог рада, могу играти кључну улогу у креирању визије зелене будућности и њених небројених бенефита.

Као што је Ајнштајн једном приликом рекао, не можемо стално радити једну те исту ствар и понављати је изнова и изнова, и  очекивати различите резултате. Ако хоћемо различите резултате, морамо бити иновативни у приступу, размишљању и пословним моделима."

Наша посвећеност, избори које свакодневно правимо, производи које купујемо, истраживања која финансирамо, компаније које подржавамо, као и политике и закони које усвајамо, одредиће како и колико зелена ће бити наша будућност. Међутим, уз иновативно размишљање и стратешко коришћење права интелектуалне својине, одрживост нам је на дохват руке.

Придружите нам се у истраживању улоге коју иновативност и права интелектуалне својине имају у отварању стазе ка зеленој будућности. Дијелите ваше омиљене зелене иновације и кажите нам на који начин ћете искористити ваше зелене креденцијале.“