Емисија „Из угла“: Убрзање процеса проширења након епидемије

Европска унија је показала наклоност Западном Балкану у вријеме пандемијске кризе, а сада се, у иąчекивању извјеąтаја и уз поруке охрабрења из Европске комисије, очекује убрзање процеса проąирења, поручили су учесници емисије „Из угла“, коју је реализовао Генерални секретаријат Владе у оквиру пројекта ЕУ4МЕ.

Главни преговарач Александар Дрљевић, шеф Делегације ЕУ у Црној Гори Аиво Орав, предсједница Црногорске паневропске уније проф. др Гордана Ђуровић и замјеник предсједника Одбора за европске интеграције Скупштине Црне Горе, Адријан Вуксановић говорили су о динамици преговарачког процеса након пандемијске кризе, смјерницама и оцјенама које Црна Гора може очекивати од предстојећег извјеąтја ЕК, као и значају и значењу подршке ЕУ земљама Западног Балкана током пандемије коронавируса.

Сви су сагласни да је коронавирус утицао на динамику процеса приступања и помјерање фокуса са те теме, али и да предстојећи период доноси помаке у интерграцији Западног Балкана.

„Фокус нас у Црној Гори, али и чланица ЕУ био је на чувању људских живота и здравља становништва. Очекујем да ће, након смиривања ситуације, наша пажња бити усмјерена више на активности у оквиру преговарачког процеса. ЕК је и у времену кризе доносила значајне одлуке које се односе на политику проширења, отворила преговоре са Албанијом и Сјеверном Македонијом. Очекујем да ћемо, након проглаąења краја епидемије, свједочити активностима које ће водити према отварању поглавља 8 и уласку у нову фазу затварања поглавља која су за то спремна“, рекао је Дрљевић.

Према ријечима амбасадора Орава, ЕУ не даје велика обећања, али кад то чини, увијек их испуњава. „То некад захтијева вријеме, али успијевамо. У прилог томе говори чињеница да је ЕУ у вријеме кризе одлучила да отвори преговоре са Албанијом и Сјеверном Македонијом. Исто важи и за проширење, јер су поруке из врха ЕК веома охрабрујуће. Надамо се да ће се процес проширења убрзати и ја бих лично волио да Црна Гора што прије буде чланица ЕУ“, рекао је он.

Професорица Ђуровић сматра да је пандемија направила пресјек и зауставила процес, али да се, након рада од куће, од овог мјесеца очекује да ЕК ради пуним капацитетом и да Црна Гора у извјештају добије јасну мапу пута.

„То не значи да су реформе за чекању, оне се настављају, знамо шта нам је чинити, мјерила остају. Наша мапа пута подразумијева да, ако је ово изборна година и јесен доноси изборни циклус, после свега тога долази извјештај и европске препоруке, да нова влада која ће бити формирана треба да постави нову мапу пута за испуњавање услова чланства у ЕУ“, рекла је она.

Адријан Вуксановић вјерује да је ЕУ сад изложена двоструком проблему, који се огледа у исказивању солидарности са земљама у приступању и санирању посљедица кризе у својим чланицама, али да не треба сумњати да ће земље Западног Балкана бити у фокусу ЕУ. „О самој брзини процеса и динамици тешко је и незахвално у овом тренутку говорити, јер ће све институције, осим на санирање посљедица, бити фокусиране на јачање отпорности на сличне кризе које могу услиједити. У сваком сучају, политика проширења је једна од најуспјешнијих политика ЕУ и очекујем да ћемо у наредном раздобљу отворити поглавље 8 и почети затварање поглавља за које имамо спремност“, рекао је он.

Кад су у питању смјернице за наредни период, као и области које се очекује да буду нотиране као приоритетне у извјештају ЕК који је најављен за јесен, саговорници су сагласни да ће фокус бити на владавини права.

„Не очекујем одређене специфичности кад је извјештај у питању, свјесни смо да су поглавља 23 и 24 главни фокус наąег рада и интересовања ЕК. Значајан посао смо урадили у претходном периоду кад је у питању формирање институција и успостављање законодавног оквира и оно што се од нас у овој фази очекује је прооизводња конкретних резултата, односно да су покажемо да су све институције и функционалне у правом смислу те ријечи“, рекао је главни преговарач.

„Током посљедња два мјесеца нијесмо пуно причали о наредним корацима, јер су сви били фокусирани на борбу против корона вируса, а оно што смо видјели у Црној Гори је изузетно, како су Влада и друштво у цјелини приступили том проблему. Сад кад настављамо причу о наредним корацима, о путу на ком је Црна Гора, о извјештају, морамо истаћи најважнија питања. Владавина права је кључна и посветићемо јој посебну пажњу“, рекао је амбасадор Орав.

Проф. Ђуровић истиче и да ће Црна Гора ускоро добити пресјек стања у поглављима 23 и 24 и питања која се односе на даљу реформе изборног законодавства, слободу вјероисповијести и имовински закон, као и велики број функција у правосуђу које су због двотрећинског услова блокиране.

Вуксановић, како је рекао, не очекује ништа спектакуларно, јер су сви свјесни да је приоритет преговарања концентирисан у садржају поглавља 23 и 24. „Биће занимљиво да чујемо и политичке препоруке, ту конкретно мислим на остваривање политичког дијалога, то је релација која зависи не само до позиције, него и опозиције“, додао је он.

На питање да ли се вишемилионска подршка државама региона у тренутку пандемије може тумачити и као сигнал да ЕУ жели да буде виąе присутна на Западном Балкану, Вуксановић је оцијенио да она доказује да је ЕУ заинтересована за простор Западног Балкана, као и да процес консолидације заправо не може изузети процес проширења. Ђуровић је истакла да је ЕУ присутна и да нас посматра као најближе сусједство и будуће чланице којима треба помоћи у свим околностима. Амбасадор Орав је подсјетио да је ЕУ увијек била највећи донор на Западном Балкану, али да то некад није било толико видљиво, док главни преговарач вјерује да су развијен партнерски однос и заједничка и солидарна дјеловања најадекватнији одговор на кризу.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ