Помоћ Европске уније за вријеме пандемије корона вируса

Пандемија корона вируса показала нам је, више него икад раније, колико је интеграција у Европску Унију важа, те да, иако још није чланица, Црна Гора зна да припада европској породици и да помоћ неће изостати.

Осим новчане помоћи, захваљујући ранијим улагањима Европске Уније у науку и технологије, Црна Гора је сада била спремнија да се суочи с пошасти каква је пандемија.

На самом старту пандемије корона вируса, чинило се као да је Црна Гора препуштена самој себи, а дио јавности је коментарисао да је помоћ Европске уније заказала.

Ипак, није изостала.

То што се чинила неправовремена, како је за Нову М казала бивша министарка европских интеграција Гордана Ђуровић, само је ствар перцепције.

„Европска унија се традиционално критикује као систем који споро доноси одлуке, али ова криза је показала да, иако систем јавног здравства није заједничка европска политика, ЕУ је послије свега пар седмица затечености негативним развојем здравствене кризе како у земљама чланицама, тако и у окружењу, реаговала на начин који она зна, а то је реалокацијом расположивих буџетских средстава у оквиру буџета ЕУ за 2020. годину“, казала је Ђуровић.

У пакету подршке нашле су се буџетске смјернице и за наш регион, односно Црну Гору.

„Дио је директна буџетска подршка, дио су грантови за медицинску опрему, дио Ипа реалоцирана средства, а дио наредне повољне кредитне линије у оквиру макрофинансијске помоћи. Ми као држава која користи еуро као валуту, очекујемо да због своје величине и отворености, ЕУ има додатни сензибилитет за наше потребе у наредном периоду“, објаснила је Ђуровић.

У комуникацији и координацији Оперативног штаба са Европском комисијом и Делегацијом Европске уније у Црној Гори, договорен је пакет помоћи, који је укључивао три милиона еура хитне помоћи за набавку медицинске опреме и 50 милиона еура дугорочне помоћи за санацију економских и социјалних посљедица кризе.

Јасно је, како је навела Ђуровић, да помоћ Уније није изостала.

„Из ИПА-е ћемо имати директну буџетску подршку, када се одвоје договорена средства за двије клинике и за јачање капацитета Института за јавно здравље. То су ствари које су сада дефинисане као приоритети“, поручила је Ђуровић.

Европска унија је била појединачно највећи донатор Црној Гори за вријеме пандемије коронавируса. Раније улагање Европске Уније у науку у Црној Гори, истраживање и најновије технологије, међутим, сада је дало резултата, па је Црна Гора, захвајући томе, показала је способна да се супротстави и пошасти каква је корона вирус.

„Европска Унија је јако пуно улагала у Црну Гору у протеклом периоду. Могу да поменем само неке од пројеката, који су нама јако блиски, а то је да је ЕУ уложила значајна средства у опремање три нове лабораторије у Технополису у Никшићу, вриједности од око милион еура, које ће помоћи нашој иновативној заједници, да излази са новим производима и услугама на тржиште и евентуално кроз нове програме подршке изађу на европско тржиште“, рекао је Велибор Бошковић из Научно-технолошког парка Технополис.

Подршка Европске уније се, наводи Бошковић, у доба Ковид 19 кризе, огледала и кроз сарадњу са појединим амбасадама држава чланица Европске Уније.

„Оно што морам да напоменем је да смо ми у протеклом периоду, уз подршку и појединих амбасада држава чланица ЕУ, али уз подршку Владе Црне Горе, НКТ и Министарства науке, координирали комплетном 3Д штампом у Црној Гори, за подршку нашем здравственом систему, производњи заштитиних визира, специјализованих маски и појединих дјелова заштитне опреме“.

Пандемија коронавируса, закључио је Бошковић, додатно је утврдила оно што смо знали – да Црна Гора припада европској породици, те да помоћ неће изостати ни у најизазовнијим временима.

Репортажа је настала у оквиру пројекта ЕУ4МЕ, који финансира Европска унија.

Ивана Поповић, Нова М