Реаговање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на тврдње представника Групе за промјене (ГЗП) изречене на Конференцији за штампу одржаној у Подгорици 14. јула ове године

Члан управног одбора ГЗП Жељко Видаковић изнио је тврдњу ''да јавне расправе о нацрту Закона о органској пољопривреди, као и о Законима о ветерини и маслинарству није било...'' због чега је затражено од предсједника Скупштине да се одложи усвајање предлога Закона о органској пољопривреди, како би се омогућило одржавање јавне расправе на којој би ''указали на неке мањкавости и пропусте који су направљени у овом закону’’.
С тим у вези износимо сљедеће.
1. Закон о маслинарству
Јавна расправа о Закону о маслинарству трајала је мјесец дана, након чега су одржани округли столови у свим приморским општинама, у периоду од 26. фебруара до 4. марта 2002. године. Након уважавања сугестија и примједби са тих расправа, одржане су још двије централне јавне расправе и то 23. децембра 2002. у Бару и 24. децембра 2002. у Котору. Закон је усвојен и ступио на снагу 8. октобра 2003. године.
2. Закон о ветеринарству
Јавна расправа расписана је 27. јула 2003. године са трајањем до 30. августа 2003. године. Нацрт Закона је објављен на web страници Министарства пољопривреде и послат на више од 70 адреса у Црној Гори и то: свим заинтересованим организацијама (ЈВУ, ветеринарским станицама и амбулантама, приватним и државним, Биотехничком институту, ветеринарским веледрогеријама и апотекама, привредним субјектима...), НВО Удружењу ветеринара Црне Горе и НВО Друштву за заштиту животиња – Подгорица. Такође, упућен је и Савјетодавном центру за правна и економска питања (СЦЕПП) ЕУ и канцеларији СТО у Београду, ради давања мишљења.
Јавна трибина поводом овог Закона одржана је 30. августа 2003. у Биотехничком институту у Подгорици, којој је присуствовало преко 40 заинтересованих ветеринара из цијеле Црне Горе. У Скупштини Црне Горе овај је Закон усвојен 16. фебруара 2004. године, а ступио је на снагу 28. фебруара 2004.
3. Закон о органској пољопривреди
Нацрт Закона о органској пољопривреди објављен је на web сајту Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде 12. децембра 2003. са позивом свим заинтересоавним да сугестије и примједбе изнесу до 15. јануара 2004. Нацрт је послат на бројне адресе у земљи и иностранству.
У предвиђеном времену, између осталих, писмене одговоре доставиле су сљедеће организације: Канцеларија ФАО за органску пољопривреду из Рима, СКАЛ Интернатионал - цертификациона агенција из Холандије, акредитована од Међународне федерације за покрет органске пољопривреде (ИФОАМ), цертификациона агенција ‘’Екологица’’ из Костарике, такође акредитована од ИФОАМ-а, Консултантска кућа за органску пољопривреду ‘’Иноватион & Оекологие’’ из Швајцарске, Институт за органску пољопривреду ‘’ФИЕБЛ’’ из Швајцарске, ЦИХЕАМ –Институт за медитеранску пољопривреду из Барија који је специјализован и за органску пољопривреду, Институт за одрживи развој Љубљана и Террас из Суботице.
На округлом столу одржаном у Биотехничком институту 15. јануара 2004. године, узели су учешће експерти за органску пољопривреду из Словеније и Италије, домаћи стручњаци из Биотехничког института, Националних паркова, Секретаријата за развој ЦГ, представници УНДП-а, више невладиних организација и удружења произвођача. Уводно излагање имао је министар пољопривреде, мр Милутин Симовић.
Поменутој расправи присуствовао је и г-дин Жељко Видаковић, о чему Министарство посједује аудио и видео запис.
Утиске са расправе од 15. јануара ове године пренијеле су црногорске дневне новине. Дневни лист Побједа, на примјер, донио је текст под насловом ‘’Нацрт закона ускоро у Скупштини’’.
Све наведено говори да тврдње господе из Групе за промјене о неодржавању јавних расправа о поменутим законима апсолутно не стоје.
Није никоме забрањено, па ни господину Видаковићу, да износи свој суд о законским прописима и о ономе што експерти за поједине области предложе и напишу. Само да напоменемо да је Министарство формирало компетентну радну групу домаћих стручњака у чијем су саставу, поред осталих чланова, била и три доктора наука из области пољопривреде, један магистар за органску пољопривреду. Да је г-дин Видаковић или било ко од господе која се са њим појављује у црногорским медијима, својим стручним референцама заслуживао да буде укључен у израду поменутих закона, сигурно је да би нашли мјеста у експертским тимовима.
Свако ко је учествовао на округлом столу или ако погледа видео запис без потешкоћа може закључити да г-дину Видаковићу није било ни стало до стручне расправе о предложеној теми, него је вријеме на округлом столу искористио за своју добру познату причу о сортној листи.
Очигледно је да г-дин Видаковић изношењем потпуно произвољних и ничим утемељених конструкција жели да скрене пажњу на себе. Он се у наставку Конференције нуди за нове законе и пројекте у пољопривреди. Министарство ће све то са пажњом размотрити, али ће и у будућим пројектима ангажовати експерте у складу са њиховим објективно мјерљивим референцама, а не према броју појављивања на црногорским медијима.
На крају, о свему овоме постоји документација у Министарству, коју можемо доставити на увид свим заинтересованим.