Остојић у емисији „Европа“: Институције обухваћене поглављем 24 да одрже позитиван тренд

Препоруке из Нон папера послужиће као добар орјентир у дефинисању приоритета за наредни период, оцијенила је шефица Радне групе за поглавље 24, Тања Остојић, наводећи да вјерује да ће институције обухваћене тим поглављем препознати своју улогу и одржати позитиван тренд и континуитет код добрих резултата, а тамо гдје је потребно, правовремено уложити и додатне напоре.

Она је, гостујући у емисији „Европа“ на Радију Црне Горе, рекла да је борба против организованог криминала засигурно најважнија подобласт у погављу 24, а да је Незваничним радним документом о стању у поглављима 23 и 24 препозната важна улога коју Управа полиције има у овој борби, истичићи посебно међународну полицијску сарадњу.

„Број хапшења припадника криминалних група достигао је до сада невиђену цифру од 333 ухапшених у периоду од 2018. до првог тромјесечја 2020, укључујући 19 хапшења у иностранству. Како је и наведено у Нон паперу, број истрага и гоњења дјела тешког и организованог криминала експоненцијално је растао у периоду 2018-2019, у поређењу са периодом 2016-2017, уз пораст од 150% односно 100%“, додала је Остојић.

Према њеним ријечима, препоруке Европске комисије у дијелу убједљивијег биланса резултата су свакако на мјесту, нарочито када говоримо о коначним пресудама за дјела организованог криминала, али и чињенице да убједљивији биланс резултата значи најмање континуитет ових добрих резултата, али и даљи напредак. „Због тога не смијемо дозволити да нас овако позитивне перцепције „улијене“ већ да нам, као што и вјерујем да ће бити, дају додатни подстрек у борби против свих безбједноснихи пријетњи“, додала је она.

Остојић је истакла да су Нон папером препознати резултати који су постигнути у борби против трговине људима, што је, како сматра, једна од најважнијих констатација у овом документу.

„Претходних година, мањак истрага и недостатак правоснажних пресуда у овој области представљао је један од највећих изазова у преговарачком процесу у поглављку 24, што се рефлектовало и на негативне опсервације кроз друге извјештаје који третирају ово питање, као на примјер, извјештај Стејт Дипартмента“, додала је она.

Подсјетила је да је препознат биланс резултата кроз 11 случајева трговине људима у 2019. години, укључујући три случаја трговине у склопу организоване криминалне групе, као и једну коначну пресуду која је довело до тешких затворских казни, а да у прилог констатованом напретку свакако иде акција црногорске полиције из јануара 2020. године, којом је откривена мрежу трговине људима с Тајвана, што је довело до хапшења 93 особе.

Говорећи о миграцијама, Остојић је рекла да, иако не можемо говорити о високом степену угрожености, чињенице и статистички подаци говоре да се број мигранта који транзитирају кроз Црну Гору у последњих неколико година константно повећава, као и да је њихов број на крају 2019. године достигао близу 8.000.

„Нон папером је поново препозната отпорност и посвећеност наше земље да управља миграторним токовима, што се огледа и кроз значајна буџетска улагања која се одвајају за смјештај миграната, без екстерне подршке“, рекла је Остојић, појашњавајући да Црна Гора има капацитета, али да, када говоримо о смјештајним, они нијесу довољни, због чега је планирано проширење постојећег центра за прихват у Спужу и изградња новог центра у близини граничног прелаза Божај.

Осврнула се и на Споразум о статусу са ЕУ о акцијама које спроводи Европска агенција за граничну и обалску стражу који ускоро ступа на снагу, оцјењујући да он представља основ за још интензивнију сарадњу Европске уније и држава потписница, у оквиру којег ће Црној Гори бити пружена помоћ у области управљања границом и евентуалним кризним ситуацијама које се односе на појачани прилив миграната са Блиског Истока и конфликтних подручја.

Оцјењујући напредак кад је у питању испуњавање почетних 38 мјерила која се везују за поглавље 24, Остојић је рекла да је велики дио тих мјерила остварен и испуњен, у оквиру којих су и она кључна. Одређени дио мјерила се, како је појаснила, односи на успостављање институција, доношење закона, стратегија и јачање капацитета, као и иницијалног биланса резултата, што су активности које су у великој мјери успјешно савладане.

„Ово наводи и на очекивање да завршна мјерила добијемо што прије, како би смо, у складу са актуелним стањем које постоји када су у питању области покривене поглављем 24, поставили нове циљеве и дефинисали мјере којима ћемо до њих доћи. Искрено и са нестпљењем чекам ту фазу преговора, јер вјерујем да ће током ње институције дати још боље резултате, а што ће се, у крајњем, рефлектовати и на остваривање пуног концепта владавине права“, поручила је Остојић.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ