- Влада Црне Горе
Министарство европских послова Потврђен значај локалних управа у ЕУ интеграцијама...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Потврђен значај локалних управа у ЕУ интеграцијама и борби против посљедица пандемије
Објављено: 19.11.2020. • 20:01 Аутор: КЕИ
Европска унија требало би,кроз посебне тематске програме који ће у фокусу имати локалне одговоре на потребе и проблеме грађана, директно да подржи локалне самоуправе у Црној Гори и на Западном Балкану, оцијенио је Градоначелник Пријестонице Цетиње Александар Кашћелан, који је копредсједавао 14. састанком Заједничког савјетодавног одбора између Комитета региона ЕУ и Црне Горе (ЗСО).
Та подршка, како је објаснио у току састанка који је одржан путем дигиталних сервиса, нарочито би требало да се односи на развој основне инфрастуктуре и предузетништва, подршку младима, као и на интегрисање принципа циркуларне економије.
“На тај начин заједнички обезбјеђујемо повећан квалитет живота свих наших грађана и имплементацију европских вриједности и стандарда у црногорским локалним заједницама”, сматра Кашћелан.
Кашћелан је подсјетио да је најновији пакет проширења показао да су врата ЕУ и даље отворена за земље Западног Балкана, те да је Европска комисија предложила Економски и инвестициони план за Западни Балкан, вриједан 9 милијарди еура, са циљем да поспјеши дугорочан привредни опоравак региона, зелену и дигиталну транзицију, подстакне економску регионалну сарадњу, погура привредни раст и подржи реформе које су потребне за напредовање на путу ка ЕУ.
Главни преговарач Александар Дрљевић је истакао да је “управо одржавање састанка Заједничког савјетодавног одбора и Самита Западног Балкана, одржаног прошле седмице под покровитељством Берлинског процеса, најбоља потврда да европска политика проширења и даље има пажњу коју заслужује на европском дневном реду. Црна Гора чврсто промовише европске вриједности испуњавањем обавеза на путу европских интеграција и пуном посвећеношћу процесу реформи”.
“С обзиром да локалне самоуправе имају важну улогу у планирању, припреми, финансирању и спровођењу важних развојних пројеката, изузетно је важно развити капацитете и припремити нове идеје на локалном нивоу кроз конкретне пројекте у претприступном периоду, за које можемо очекивати да у будућности буду предмет финансијске подршке кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан”, поручио је Дрљевић.
Предсједник региона Венето и копредсједавајући ЗСО Роберто Ћамбети се осврнуо на утицај ЦОВИД-а 19 на здравствену, економску, али и друге области, на глобалном нивоу. Иако је његов регион, Венето, био један од првих који је значајно погођен пандемијом још током првог таласа у фебруару, Ћамбети је оптимистички указао на сличне здравствене неприлике кроз које је Европа пролазила кроз историју и са којима се са успјехом изборила, првенствено захваљујући солидарности заједница и грађана.
Говорећи о односу ЕУ према Западном Балкану, Тонино Пицула, извјестилац Европског парламента за Црну Гору, је истако да иако понека критика о односу према регионуод стране ЕУ није без основе, Европска унија је показала у протеклих годину дана да је посвећена проширењу на Западном Балкану. Не само усвајањем декларација, методологија и препорука, које су формална основа за било какво проширење, већ и алоцирањем никад већих финансијских средстава.
„Уз искрену вјеру у заједничку будућност у мирној и просперитетној Унији, упркос свим геополитичким, сигурносним и еколошким изазовима, још једном желим да истакнем и своју личну подршку црногорском придруживању Унији“, закључио је Пицула.
Душан Раичевић, предсједник Управног одбора Заједнице општина и предсједник Општине Бар, је поручио да децентрализација треба да буде стална димензија финансијске и политичке подршке коју ЕУ даје земљама Западног Балкана. Такође је истакао да треба препознати локалне самоуправе као саставни дио јавне управе и кључни ниво управљања, који треба да има значајну улогу приликом припреме, имплементације и мониторинга ИПА ИИИ програма.
Указујући на неопходност да се локалним самоуправама омогући директнији приступ фондовима, Дарко Мрваљевић, предсједник Одбора за европске интеграције и међународну сарадњу Заједнице општина, је нагласио да “локалне самоуправе не сматрају да су ИПА фондови банкомат за испуњење жеља. То је инструмент за достизање и учвршћивање европских стандарда и вриједности у локалним заједницама. Тако, ни цјелокупан процес ЕУ интеграција није саздан само од поглавља, мјерила, стратегија и акционих планова. Он је саздан од повјерења грађана у већи квалитет живота. Управо, локалне самоуправе као најближи ниво власти грађанима, имају велику одговорност за одржавање повјерења грађана у процес ЕУ интеграција, али и требају подршку кроз конкретне и доступне механизме и инструменте”.
На састанку се разговарало и о пандемији Цовид-19 у Црној Гори и земљама ЕУ. О утицају пандемије на јавне финансије, укључујући и локалне финансије, примјени мјера на локалном нивоу за подршку привреди и улози асоцијације локалних власти у процесу опоравка од посљедица пандемије на локалном нивоу, говорила је Жана Ђукић, секретарка Одбора за финансирање локалне самоуправе Заједнице општина.
Џемал Лекић, директор Информационог центра Главог града Подгорица, је представио активности које је Главни град реализовао на плану дигитализације како би ублажио посљедице и борио се против тренутне пандемије, међу којима су портал Моји порези, нови портал Подгорица.ме и књига Водич кроз администрацију. Такође је представио и главне приоритете за наредни период на овом плану, као што су самосулужни кисоци који ће бити постављени на неколико локација у граду на којима ће се издавати велики број увјерења.
О економским посљедицама пандемије, лекцијама наученим у доба затварања и одрживом финансирању за бржи економски опоравак и бољу конкурентност говориле су др. Хана Норберг из Шведске и Линда Зеилина из Литваније.
На састанку су учествовали и Игор Голубовић, предсједник Општине Пљевља и Петар Смоловић, предсједник Општине Бијело Поље, који су чланови ЗСО-а са црногорске стране.
На крају састанка, чланови Заједничког савјетодавног одбора су усвојили Програм рада за период 2020-2025.
У процесу приступања Европској унији, у циљу припреме црногорских локалних власти за обавезе које их очекују у овом процесу, формиран је Заједнички савјетодавни одбор измедју Комитета региона ЕУ и Црне Горе (ЗСО).
Заједнички савјетодавни одбор између Комитета региона ЕУ и Црне Горе формиран је одлуком Савјета за стабилизацију и придруживање Црне Горе и ЕУ. Главни циљ оснивања је промовисање дијалога и сарадње између регионалних и локалних власти ЕУ и локалних власти Црне Горе. Оваквим видом сарадње црногорске локалне власти се припремају за будући рад у оквиру ЕУ након чланства. Заједнички савјетодавни одбор чине 8 чланова Комитета региона ЕУ и 8 предсједника општина/градоначелника из Црне Горе.
Заједница општина Црне Горе
Та подршка, како је објаснио у току састанка који је одржан путем дигиталних сервиса, нарочито би требало да се односи на развој основне инфрастуктуре и предузетништва, подршку младима, као и на интегрисање принципа циркуларне економије.
“На тај начин заједнички обезбјеђујемо повећан квалитет живота свих наших грађана и имплементацију европских вриједности и стандарда у црногорским локалним заједницама”, сматра Кашћелан.
Кашћелан је подсјетио да је најновији пакет проширења показао да су врата ЕУ и даље отворена за земље Западног Балкана, те да је Европска комисија предложила Економски и инвестициони план за Западни Балкан, вриједан 9 милијарди еура, са циљем да поспјеши дугорочан привредни опоравак региона, зелену и дигиталну транзицију, подстакне економску регионалну сарадњу, погура привредни раст и подржи реформе које су потребне за напредовање на путу ка ЕУ.
Главни преговарач Александар Дрљевић је истакао да је “управо одржавање састанка Заједничког савјетодавног одбора и Самита Западног Балкана, одржаног прошле седмице под покровитељством Берлинског процеса, најбоља потврда да европска политика проширења и даље има пажњу коју заслужује на европском дневном реду. Црна Гора чврсто промовише европске вриједности испуњавањем обавеза на путу европских интеграција и пуном посвећеношћу процесу реформи”.
“С обзиром да локалне самоуправе имају важну улогу у планирању, припреми, финансирању и спровођењу важних развојних пројеката, изузетно је важно развити капацитете и припремити нове идеје на локалном нивоу кроз конкретне пројекте у претприступном периоду, за које можемо очекивати да у будућности буду предмет финансијске подршке кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан”, поручио је Дрљевић.
Предсједник региона Венето и копредсједавајући ЗСО Роберто Ћамбети се осврнуо на утицај ЦОВИД-а 19 на здравствену, економску, али и друге области, на глобалном нивоу. Иако је његов регион, Венето, био један од првих који је значајно погођен пандемијом још током првог таласа у фебруару, Ћамбети је оптимистички указао на сличне здравствене неприлике кроз које је Европа пролазила кроз историју и са којима се са успјехом изборила, првенствено захваљујући солидарности заједница и грађана.
Говорећи о односу ЕУ према Западном Балкану, Тонино Пицула, извјестилац Европског парламента за Црну Гору, је истако да иако понека критика о односу према регионуод стране ЕУ није без основе, Европска унија је показала у протеклих годину дана да је посвећена проширењу на Западном Балкану. Не само усвајањем декларација, методологија и препорука, које су формална основа за било какво проширење, већ и алоцирањем никад већих финансијских средстава.
„Уз искрену вјеру у заједничку будућност у мирној и просперитетној Унији, упркос свим геополитичким, сигурносним и еколошким изазовима, још једном желим да истакнем и своју личну подршку црногорском придруживању Унији“, закључио је Пицула.
Душан Раичевић, предсједник Управног одбора Заједнице општина и предсједник Општине Бар, је поручио да децентрализација треба да буде стална димензија финансијске и политичке подршке коју ЕУ даје земљама Западног Балкана. Такође је истакао да треба препознати локалне самоуправе као саставни дио јавне управе и кључни ниво управљања, који треба да има значајну улогу приликом припреме, имплементације и мониторинга ИПА ИИИ програма.
Указујући на неопходност да се локалним самоуправама омогући директнији приступ фондовима, Дарко Мрваљевић, предсједник Одбора за европске интеграције и међународну сарадњу Заједнице општина, је нагласио да “локалне самоуправе не сматрају да су ИПА фондови банкомат за испуњење жеља. То је инструмент за достизање и учвршћивање европских стандарда и вриједности у локалним заједницама. Тако, ни цјелокупан процес ЕУ интеграција није саздан само од поглавља, мјерила, стратегија и акционих планова. Он је саздан од повјерења грађана у већи квалитет живота. Управо, локалне самоуправе као најближи ниво власти грађанима, имају велику одговорност за одржавање повјерења грађана у процес ЕУ интеграција, али и требају подршку кроз конкретне и доступне механизме и инструменте”.
На састанку се разговарало и о пандемији Цовид-19 у Црној Гори и земљама ЕУ. О утицају пандемије на јавне финансије, укључујући и локалне финансије, примјени мјера на локалном нивоу за подршку привреди и улози асоцијације локалних власти у процесу опоравка од посљедица пандемије на локалном нивоу, говорила је Жана Ђукић, секретарка Одбора за финансирање локалне самоуправе Заједнице општина.
Џемал Лекић, директор Информационог центра Главог града Подгорица, је представио активности које је Главни град реализовао на плану дигитализације како би ублажио посљедице и борио се против тренутне пандемије, међу којима су портал Моји порези, нови портал Подгорица.ме и књига Водич кроз администрацију. Такође је представио и главне приоритете за наредни период на овом плану, као што су самосулужни кисоци који ће бити постављени на неколико локација у граду на којима ће се издавати велики број увјерења.
О економским посљедицама пандемије, лекцијама наученим у доба затварања и одрживом финансирању за бржи економски опоравак и бољу конкурентност говориле су др. Хана Норберг из Шведске и Линда Зеилина из Литваније.
На састанку су учествовали и Игор Голубовић, предсједник Општине Пљевља и Петар Смоловић, предсједник Општине Бијело Поље, који су чланови ЗСО-а са црногорске стране.
На крају састанка, чланови Заједничког савјетодавног одбора су усвојили Програм рада за период 2020-2025.
У процесу приступања Европској унији, у циљу припреме црногорских локалних власти за обавезе које их очекују у овом процесу, формиран је Заједнички савјетодавни одбор измедју Комитета региона ЕУ и Црне Горе (ЗСО).
Заједнички савјетодавни одбор између Комитета региона ЕУ и Црне Горе формиран је одлуком Савјета за стабилизацију и придруживање Црне Горе и ЕУ. Главни циљ оснивања је промовисање дијалога и сарадње између регионалних и локалних власти ЕУ и локалних власти Црне Горе. Оваквим видом сарадње црногорске локалне власти се припремају за будући рад у оквиру ЕУ након чланства. Заједнички савјетодавни одбор чине 8 чланова Комитета региона ЕУ и 8 предсједника општина/градоначелника из Црне Горе.
Заједница општина Црне Горе
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?