- Влада Црне Горе
Канцеларија Заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права Кључне измјене које доноси Протокол бр. 15 уз Евро...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Кључне измјене које доноси Протокол бр. 15 уз Европску конвенцију о људским правима и њихов утицај на црногорски правосудни систем
Објављено: 24.09.2021. • 16:17 Аутор: Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
Од свог конституисања па надаље, Европски суд претрпио је значајне реформе које су условљене једним дијелом великим бројем приспјелих и заведених појединачних представки, које су у једном тренутку премашивале цифру од 100.000 неријешених представки. Кроз успостављање и одржавање Конференција на високом нивоу, од Интерлакена до Копенхагена, настављен је рад на реформисању Европског суда и самог текста Европске конвенције о људским правима (у даљем тексту “Конвенција”). Прихватањем и потписивањем ових декларација, Високе стране уговорнице, међу којима је и Црна Гора, исказале су безрезервну опредијељеност за сам систем Конвенције и супсидијарност Европског суда у заштити људских права. Доношењем Протокола бр. 15 уз Конвенцију 2013.године, који су потписале све државе чланице Савјета Европе и тиме омогућиле његово ступање на снагу 1. августа 2021.године, настављена је реформа самог Европског суда.
По својој садржини Протокол бр. 15 није обиман, поред Преамбуле садржи 8 (осам) чланова и углавном је карактер измјена процедуралне природе, којима се настоји постићи одржавање и повећање ефективности и ефикасности самог Европског суда.
Прва измјена је већ унијета у самом тексту Преамбуле Конвенције, на начин што је начело супсидијарности (“принципле оф субсидиаритy”) сада експлицитно наведено и јасније указује да је примарна одговорност на самим државама да дјелотворно спроводе Конвенцију, док Европски суд дјелује као коначна инстанца за утврђивање повреда које су настале као резултат дјеловања националних органа. Иако је примарна одговорност држава на имплементацији Конвенције и њиховој слободи процјене коју уживају у њеној примјени (“маргин оф аппрециатион”), право појединца на појединачну представку потврђује се као камен темељац конвенцијског система заштите људских права, а Високе стране уговорнице имају обавезу да се повинују одлукама Европског суда. Маргина слободне процјене, даје одређену слободу државама чланицама у смислу начина на који ће имплементирати конвенцијске стандарде, а на Европском суду је да провјери да ли су одлуке које су донијели национални судови држава чланица у складу са Конвенцијом, узимајући у обзир поље слободне процјене сваке конкретне државе.
Најважније измјене које се тичу грађана односи се на услове прихватљивости представке пред Европским судом. Једна од измјена и допуна односи се на скраћивање рока за подношење појединачне представке са 6 мјесеци на 4 мјесеца. Овај рок почиње да тече доношењем правоснажне одлуке од стране националних институција, с тим што се правило неће ретроактивно примјењивати, већ његова примјена почиње 6 мјесеци од дана ступања на снагу Протокола, дакле од 1. фебруара 2022.године. Друга измјена односи се на потпуну неприхватљивост „тривијалних” појединачних представки, односно представки у којима подносилац представке није претрпио значајно оштећење. Међутим, предвиђен је изузетак који се односи на то да ће Европски суд у сваком случају, када то интереси заштите и поштовања људских права захтијевају, испитати представку, без обзира на то што подносилац представке није претрпио значајно оштећење и ова измјена ступа на снагу одмах. Наведена измјена односиће се и на оне представке које су већ поднијете Европском суду, а нису прошле тест прихватљивости.
Осим наведеног, сам систем одлучивања од стране формација Европског суда претрпио је измјене, па тако уступање надлежности Великом вијећу (“Гранд Цхамбер”) више није могуће побијати подношењем приговора од стране странака у спору, већ је то сада искључиво право Вијећа (“Цхамбер”).
Измјене које се тичу старосне доби кандидата који претендују на позицију судије Европског суда, односе на то да исти морају имати мање од 65 година старости у тренутку када се од Парламентарне скупштине Савјета Европе тражи подношење списка од три кандидата. Наведена измјена је оправдана чињеницом да се омогући континуитет у раду судија.
Конвенцијски систем је драгоцјен за више од 800 милиона грађана широм Европе и у овим изазовним временима његова важност као инструмента мира и стабилности никада није била већа. Наведене промјене допринијеће стварању услова за јасније и конзистентније доношење квалитетнијих пресуда од стране Европског суда, а националним судовима држава које су у процесу приступања породици европских народа, додатну обавезу да досљедније и дјелотворније примјењују јуриспруденцију ове правосудне међународне институције.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?