Одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у односу на Црну Гору

Дана 13.01.2022.године, Европски суд за људска права у Стразбуру (у даљем тексту: „Европски суд“) донио је једногласно ОДЛУКУ у предмету Биговић против Црне Горе (бр. представке 43763/20) и одлучио да представку избрише са листе предмета у складу са чланом 39 Конвенције (пријатељско поравнање), а након што се увјерио да је пријатељско поравнање засновано на поштовању људских права зајемчених Конвенцијом и Протоколима уз њу, те није нашао разлоге који би оправдали даље испитивања представке.

Анализирајући околности предметног случаја, а по достављању декларација о пријатељском поравнању, које су потписале стране у поступку, на основу које се подносилац представке сагласио да се одриче било каквих даљих притужби против Црне Горе, у вези са чињеницама и жалбеним наводима које је навео у предметној представци, под условом да се Влада Црне Горе обавеже да ц́е му на име нематеријалне штете исплатити износ од 1.800,00 € (хиљаду и осам стотина еура) и трошкова поступка у износу од 500,00 € (пет стотина еура).

Влада Црне Горе је у обавези да исплати подносиоцу представке горе наведене износе у року од 3 (три) мјесеца од дана објаве предметне одлуке, а у случају да наведени износи не буду исплаћени у наведеном року, Влада Црне Горе је у обавези да исплати затезну камату која је заснована на најнижој каматној стопи Европске централне банке уз додатак од три процентна поена.

Осим тога, држави Црној Гори је предочена и обавеза обезбјеђивања хитног премјештаја подносиоца представке, из ћелије у којој тренутно борави, у ћелију у којој услови одговарају онима у којој је боравио након августа 2009. године, а најкасније у року од три мјесеца од дана објаве ове одлуке.

Исплата горе наведених износа накнаде нематеријалне штете и трошкова поступка, као и премјештај подносиоца представке у другу ћелију, представљаће коначно разрјешење предметног случаја.

Полазећи од обавезе Високих страна уговорница да обезбиједе дјелотворну имплементацију Конвенције на националном нивоу, у смислу да су судови „чувари“ у националним системима и да треба да обезбиједе пуну, дјелотворну и директну примјену Конвенције у свијетлу богате судске праксе Европског суда, а уз поштовање принципа супсидијарности, Европски суд је примјеном нове методологије рада тог Суда, а која се односи на ванрасправно рјешавање предмета (“Нон-цонтентиоус пхасе“) и ИМСИ процедуру (“Иммедиате анд симплифиед цоммуницатионс”) дана 29.06.2021.године дописом-писмом обавијестио Канцеларију заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права (у даљем тексту: „Канцеларија заступника“) да је црногорски држављанин Љубо Биговић (у даљем тексту: „подносилац представке“) поднио нову појединачну представку.

Наиме, подносилац представке изнио је жалбене наводе у погледу дужине трајања притвора и лоших материјалних услова у притвору (члан 3 Конвенције), суђења у разумном року и хитног испитивања законитости притвора (члан 5 став 1 и 3 Конвенције), права на правично суђење (члан 6 Конвенције), права на поштовање породичног живота (члан 8 Конвенције) и права на дјелотворни правни лијек (члан 13 Конвенције), међутим Европски суд је одлучио да исту комуницира држави Црној Гори по основу жалбених навода из члана 3 Конвенције, односно материјалних услова у притвору.

Како је Европски суд у својој првој пресуди Биговић против Црне Горе (бр. 48343/16) од 19. марта 2019.године, већ једном утврдио повреду члана 3 Конвенције, у погледу услова у притвору и члана 5 став 1 и 3 Конвенције, у погледу дужине трајања притвора и која пресуда, од стране правосудних органа – судова Црне Горе, када је у питању индивидуална мјера, још увијек није извршена (подносилац представке се још увијек налази у притвору, а кривични поступак и даље није правоснажно окончан), то се наведени предмет налази под стандардним надзором Комитета министара Савјета Европе, који са нарочитом пажњом прати даље поступање свих надлежних државних органа у предметном поступку.

Користим прилику да нагласим да се ради о кривичном предмету у којем је Врховно државно тужилаштво Црне Горе – Одјељење за сузбијање организованог криминала, корупције, тероризма и ратних злочина још 2006.године подигло оптужницу против више лица и због више кривичних дјела, укључујући и кривично дјело тешко убиство путем подстрекавања извршеног на штету високог полицијског функционера, а црногорски судови су, до сада, по основу предметне оптужнице доносили пресуде на различитим нивоима надлежности, више од десет пута.

Надаље, користим прилику да истакнем да је наведени предмет 2019.године од стране Уставног суда Црне Горе враћен на поновно одлучивање због повреде права на правично суђење у односу на лица обухваћена оптужницом из 2006.године. Врховни суд Црне Горе је рјешењем од септембра 2020.године усвојио контролни захтјев бранилаца подносиоца представке и других окривљених и наложио приоритетно рјешавање предмета.

Предмет се и даље налази у раду пред Апелационим судом Црне Горе и поступак још увијек није окончан.

Имајући у виду претходно наведено, то је конкретан предмет од стране Европског суда добио ознаку хитног предмета, с обзиром на то да се назначене притужбе односе на услове у притвору и дужину трајања притвора. Представка је стога Канцеларији заступника комуницирана уз постављена питања од стране Европског суда, а која су се искључиво односила на услове у притвору.

Полазећи од обавезне примјене одредаба Конвенције у унутрашњем националном правном систему и богате судске праксе Европског суда у вези са условима у притвору, стања у списима предмета, као и изузетно значајног предмета и правних питања о којима се одлучује пред Европским судом, Канцеларији заступника је Европски суд уз појединачну представку комуницирао и приједлог декларације о пријатељском поравнању, а што је у складу са новом процедуром рада која је у примјени пред Европским судом.

У приједлогу декларације о пријатељском поравнању, поред новчане надокнаде нематеријалне штете у износу од 1.800,00 € (хиљаду и осам стотина еура) и трошкова поступка у износу од 500,00 € (пет стотина еура), држави је предочена обавеза обезбјеђивања хитног премјештаја подносиоца представке, из ћелије у којој тренутно борави, у ћелију у којој услови одговарају онима у којој је боравио након августа 2009. године.

Након темељног и свеобухватног испитивања и анализирања достављене документације (која је обухватала више стотина страница из већег броја поступака које је пред надлежним правосудним органима водио подносилац представке) и утврђивања релевантних чињеница од значаја за предметни поступак, а у недостатку процесних основа за оспоравање представке по основу неприхватљивости, прихваћен је приједлог декларације о пријатељском поравнању, који је у складу са својом судском праксом држави Црној Гори понудио Европски суд.

Наведено пријатељско поравнање у предмету Биговић против Црне Горе (бр. 43763/20), закључено је након што је Влада Црне Горе претходно дала сагласност за закључење истог, а у циљу поштовања људских права установљених Конвенцијом и Протоколима уз њу, који обавезују државу Црну Гору.