Излагање министра рада и социјалног старања Славољуба Стијеповића на конференцији за новинаре одржаној поводом 20. јуна - Дана избјеглица

Министар рада и социјалног старања Славољуб Стијеповић

"Даме и господо,

И овог 20. јуна, када сва хумана друштва обиљежавају Дан избјеглица тренутак је да се присјетимо, да традиционално на нашим просторима није недостајало племенитости, гостољубивости и емоција када невољник закуца на наша врата.

Проблемом збрињавања избјеглих и расељених лица Црна Гора се у континуитету бавила и бави задњих 12-13 година. Упркос чињеници што је овај проблем Црну Гору затекао прилично неспремну, иако смо вјеровали да је то проблем пролазног карактера, увијек је постојала добра воља да се свим невољницима који су тражили уточиште пружи помоћ и подршка, и у томе се релативно успијевало и то изнад наших реалних могућности и очекивања, како самих избјеглица тако и међународне заједнице.

Колоне избјеглица и расељених лица су долазиле, пролазиле и одлазиле, али је њихово бројно стање у свим протеклим годинама било оптерећење за Црну Гору која је са веома ограниченим капацитетима и суочена са сопственим проблемима проналазила начине да помогне десетинама хиљада нових становника. Само у току 1998. године број избјеглих и расељених лица је премашивао цифру од 140.000 лица, што је представљало више од 20 % у односу на број домицилног становништва. Колико је ово оптерећење за Црну Гору најбоље показује примјер, када би се у једној Француској која има 50.000.000 становника, доселило још 20% односно 10. 000.000 нових грађана.

Црна Гора је, уосталом, начином прихватања и збрињавања избјеглица и расељених лица стекла велики углед на међународном плану. Не само да су поштовани међународни документи који дефинишу положај ових лица него је Црна Гора понудила и урадила и више од тога, јер су у неким правима, избјеглице и расељена лица изједначавани са грађанима Црне Горе и углавном смо сви дијелили исте могућности и носили терет истих проблема.

Наравно, подршка међународне заједнице, кроз различите облике помоћи, је била присутна свих ових година и чињеница је да би без те подршке Црна Гора била суочена са хуманитарном катастрофом.

Међутим, ситуација се у битном промијенила: с једне стране највећи број донатора орјентисао се на нова кризна подручја, а с друге стране могућности Црне Горе за рјешавањем ових проблема и убудуће су веома ограничене (буђжетска ограничења). Упркос напорима да се побољшају животни услови најугроженијих избјеглица и интерно расељених лица, у појединим областима, као што су смјештај, здравствена заштита, запошљавање, нека од ових лица се налазе у незавидном положају.

Како би потврдила своју чврсту жељу да понуди помоћ и конкретна рјешења избјеглицама и интерно расељеним лицима, Влада Републике Црне Горе је усвојила Националну стратегију за рјешавање проблема избјеглица и интерно расељених лица.

Циљ Стратегије је да у наредне три године у зависности од економских могућности Црне Горе, а имајући у виду постојеће међународне стандарде и принципе, изнађе оптимално могуће рјешење за избјеглице и интерно расељене у Црној Гори.

Тренутно, у Црној Гори борави око 27.000 избјеглица и интерно расељених лица (што представља преко 4,2 % укупне популације) од чега је 8.474 избјеглих и око 18.500 расељених лица.

У изради Стратегије пошло се од важеће међународне и домаће регулативе. Безбједоносна ситуација у земљама поријекла, економске могућности Црне Горе, економски положај њених градјана, усвојени стратешки документи и жеље избјеглица и интерно расељених, указују на три могућа рјешења за трајно збрињавање избјеглица и интерно расељених лица:

1. Репатријацији избјеглица и повратку интерно расељених лица;
2. Локалној интеграцији са статусом избјеглице или стално насељеног странца уз могућност приступа натурализацији, односно са статусон интерно расељеног лица са правон на дјелотворну заштиту и помоћ;
3. Одлазак у треће земље.

Основни принципи на којима почива репатријација су:
1. безбједност/сигурност;
2. поврат имовине;
3. остваривање основних права у домицилним земљама;

Стратегијом су дефинисане процедуре спроводјења репатријације у Хрватску, Босну и Херцеговину и на Косово и Метохију.

Локална интеграција подразумијева отварање цјелокупног система за укључивање избјеглица и интерно расељене популације у значајан дио сегмената друштвеног живота. Неопходно је обезбиједити услове за: смјештај, школовање, запошљавање, здравствену заштиту, бригу за лица са посебним потребама, одговарајућу инфраструктуру... Истовремено, у суочавању са проблемима социјалне и здравствене сигурности, могућности запошљавања и економског просперитета избјеглица и интерно расељених лица, мора имати у виду потребе домицилног становништва.

Основни принципи на којима почива локална интеграција су:
1. заједничко третирање проблема избјеглица и интерно расељених лица на једној, и домицилног становништва, на другој страни;
2. избјегавање концентрације избјеглица и интерно расељених лица;
3. ослањање на реалне могућности изналажења рјешења. То конкренто значи да уколико лице са статусом избјеглице или интерно расељеног лица одбије неки од понуђених програма, а који се прије свега односе на обезбјеђење смјештаја и/или професионалну оријентацију лица која траже да буду локално интегрисана, рјешавање проблема локалне интеграције таквог лица губи приоритет све до ситуације када се буду стекли услови за испуњење захтјева таквог лица, али без гаранција надлежних органа за налажење рјешења за дато лице по основу програма локалне интеграције.

Одлазак у треће земље - поштујући жељу расељених да, усљед немогућности повратка на родни праг, будући живот граде у некој од развијених земаља Запада, Влада Републике Црне Горе и надлежни органи ће у билатералним разговорима са званичницима ових земаља истицати жељу и провјеравати могућности остварења намјера избјеглих и интерно расељених.

У Стратегији је дат план активности као и носиоци тих активности које је потребно реализовати за наредни трогодишњи период (2005-2007)

Финансијска средства - За реализацију активности предвиђених Стратегијом потребна су значајна финасијска средства која је неопходно обезбиједити уз подршку међународне заједнице. Према процјенама, само за реализацију активности које се односе на интеграцију избјеглица и интерно расељених лица неопходно је обезбиједити преко 100 милиона за период трајања реализације .

У реализацији Националне стратегије за трајно рјешавање питања избјеглица и интерно расељених лица у Црној Гори учествоваће више институција.

·Министарства рада и социјалног старања
·Министарство иностраних послова
·Министарство унутрашњих послова
·Министарство здравља
·Министарство просвјете и науке
·Комесаријат за расељена лица РЦГ
·Завод за запошљавање
·Дирекција за мала и средња предузећа
·Црвени крст Црне Горе
·Локална самоуправа
·НВО које се баве проблематиком избјеглих и расељених лица
·Средства јавног информисања

У зависности од сарадње и подршке која се обезбиједи од медјународних организација, дефинисаће се локални партнери на појединим пројектима. У овој фази, допринос ниједне институције није остављен по страни.

Подршка медјународних организација као и регионална сарадња препозната је као кључна у реализацији саме Стратегије, тако да ће се посебна пажња посветити успостављању директне сарадње и укључивању појединачних организација у рјешавање проблема.

У том циљу, имам задовољство да најавим, Донаторску конференцију која ће се одржати 8 јула ове године у организацији Министарства рада и социјалног старања и Високог Комесаријата Уједињених Нација за избјеглице на којој ће бити представљени конкретни пројекти који су дефинисани Акционим планом.

У складу са поруком овогодишњег обиљежавања Дана избјеглица која гласи: "Издржати избјеглиштво захтијева храброст", нека ми не буде замјерено ако кажем да су једнако храбра - друштва која прихватају избјеглице као и друштва која им омогућавају повратак на вјековна огњишта. Дакле, храброст је и остати и отићи, јер лекције о значају одлуке поједница који је спреман да започне нови живот било у земљи избјеглиштва или земљи поријекла, говоре о вјечитој борби за опстанак и неки бољи и срећнији живот.