ПРАВИЛНИК О МЈЕРАМА ЗА УТВРЂИВАЊЕ, СУЗБИЈАЊЕ И ИСКОРЈЕЊИВАЊЕ БРУЦЕЛОЗЕ ГОВЕДА

На основу члана 7 став 8 Закона о ветеринарству (Службени лист РЦГ, бр. 11/04 и 27/07), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је донијело


ПРАВИЛНИК
О МЈЕРАМА ЗА УТВРЂИВАЊЕ, СУЗБИЈАЊЕ И ИСКОРЈЕЊИВАЊЕ
БРУЦЕЛОЗЕ ГОВЕДА

Правилник је објављен у Службеном листу ЦГ, бр. 64/08 од 27.10.2008. године

Члан 1

Овим правилником се прописују мјере за утврђивање, сузбијање и искорјењивање бруцелозе говеда.

Члан 2

Сумњива на бруцелозу сматрају се говеда:
- која су реаговала позитивно или сумњиво на серолошки тест из Прилога И који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни дио;
- код којих се установи један или више клиничких знакова: абортус, заостајање постељице, орхитис и епидидимитис, артритиси који се могу довести у везу са осталим клинички знацима или друге промјене на основу којих се може посумњати на бруцелозу;
- која су била у контакту са људима или животињама за које се сумња да су заражене или су обољеле од бруцелозе.

Члан 3

У случају сумње на бруцелозу, ветеринарски инспектор одмах ставља газдинство под службени надзор како би се потвр¬дила или искључила присутност болести, суспендује статус стада званично слободног од бруцелозе, спроводи епизоотиолошко испитивање и налаже сљедеће мјере:
1. забрану свих кретања животиња у и из газдинства, осим у случају клања без одлагања под надзором ветеринарског инспектора;
2. одвајање и изолацију говеда сумњивих на бруцелозу;
3. спровођење одговарајућег дијагностичког поступка код говеда сумњивих на бруцелозу у складу са посебним прописом;
4. забрану осјемењивања и припуста говеда сумњивих на бруцелозу;
5. забрану коришћења млијека животиња сумњивих на бруцелозу, осим за исхрану животиња на истом газдинству након термичке обраде најмање на температури пастеризације;
6. забрану коришћења и испоруке млијека осталих животиња са газдинства, осим ради термичке обраде најмање на температури пастеризације у мљекари под службеним надзором;
7. забрану изношења са газдинства хране за животиње која је била или је могла бити у контакту са говедима сумњивим на бруцелозу;
8. забрану употребе заједничких испаша и напајалишта;
9. забрану изношења стајског ђубрива и осоке са газдинства;
10. постављање дезинфекционих баријера на улазу и излазу из објекта у којем се налази говедо сумњиво на бруцелозу.
Изузетно од тачке 1 става 1 овог члана, надлежни ветеринарски инспектор може одобрити стављање у промет кастрираних говеда, након што су из стада издвојене сумњиве животиње, уз услов да се кастриране животиње упућују у стада за тов, а затим на клање.
О суспензији статуса стада из става 1 овог члана, ветеринарски инспектор одмах обавјештава надлежни орган.
Мјере из става 1 овога члана остају на снази све док се сум¬ња на присуство бруцелозе говеда у стаду службено не потврди, односно не искључи.


Члан 4

Обољелим од бруцелозе сматрају се говеда код којих је:
1. установљена позитивна реакција на најмање два серолошка теста из Прилога И;
2. микробиолошким испитивањем потврђен узрочник бруцелозе говеда.

Члан 5

Поступак извођења серолошког теста и микробиолошко испитивање спроводи се у складу са Прилогом И односно у складу са методама Међународне организације за здравље животиња (ОИЕ).

Члан 6

Кад је бруцелоза говеда службено потврђена у стаду, ветеринарски инспектор том стаду повлачи статус стада званично слободног од бруцелозе, спроводи епизоотиолошко испитивање и на зараженом газдинству наређује, поред мјера из члана 3 овога правилника, и слиједеће мјере:
1. одвајање, изолацију и означавање говеда до клања или еутаназије у случају да не постоје услови за клање из члана 7 овога правилника:
а. код којих је присутност бруцелозе говеда службено потврђена;
б. која су испитана у складу са чланом 3 став 1 тачка 3 овога правилника, са позитивним резултатом;
ц. за које ветеринарски инспектор сматра да су заражена;
2. клање говеда или еутаназију у случају да не постоје услови за клање и нешкодљиво уклањање лешева под службеним надзором;
3. спровођење одговарајућег дијагностичког поступка код свих пријемчивих животиња у складу са посебним прописом;
4. забрану коришћења и промета производа од говеда са зараженог газдинства;
5. забрану коришћења млијека заражених крава, осим за исхрану животиња на истом газдинству након што је то млијеко прошло термичку обраду најмање на температури пастеризације;
6. забрану коришћења и испоруке млијека осталих крава из стада, осим ради термичке обраде најмање на температури пастеризације у мљекари под службеним надзором;
7. нешкодљиво уклањање и уништавање без одлагања фетуса, мртворођене телади, телади угинуле од бруцелозе након тељења и/или плаценти, осим у случају да их треба испитати;
8. уништавање без одлагања, спаљивањем или закопавањем након натапања дезинфицијенсом сламе, стеље или других средстава или супстанци које су биле у контакту са зараженом животињом, телетом, плацентом или другим зараженим материјалом;
9. складиштење стајског ђубрива из објеката које користе животиње на мјесту којем животиње са газдинства немају приступ;
10. третирање стајског ђубрива и осоке на газдинству одговарајућим средством за дезинфекцију према упуству произвођача и забрану њиховог коришћења у трајању од најмање три недјеље, при чему употреба дезинфицијенса није неопходна ако се стајско ђубриво покрије слојем неинфицираног ђубрета или земље.
Када је бруцелоза говеда службено потврђена у стаду, ветеринарски инспектор ставља под службени надзор објекте и поступке за нешкодљиво уништавање лешева и нуспроизвода животињског поријекла ради спрјечавања ширења бруцелозе говеда путем истих.
О повлачењу статуса стада из става 1 овог члана, ветеринарски инспектор одмах обавјештава надлежни орган.
Мјере из става 1 овога члана, остају на снази све док стадо не поврати статус стада званично слободног од бруцелозе говеда у складу са посебним прописом.

Члан 7

Након бактериолошког, патолошког или серолошког испитивања, говеда код којих је службено потврђена бруцелоза као и оне животиње које ветеринарски инспектор сматра зараженима, морају се заклати или еутаназирати под службеним надзором што је прије могуће, а најкасније 30 дана од дана када власник или лице одговорно за говеда, прими службено обавијештење о резултатима испитивања.

Члан 8

Након клања или еутаназије говеда из члана 7 овог правилника, а прије попуњавања стада новим грлима, објекти, прибор, опрема и друга средства која се користе за животиње морају се очистити и дезинфиковати под надзором ветеринарског инспектора.
Пашњаци које су користиле ове животиње се не смију поново користити током периода од 60 дана од дана њиховог уклањана са тих пашњака, изузев за кастриране животиње, под условом да ове животиње напуштају пашњаке искључиво ради клања или преласка у стада за тов, а одатле у кланицу.
Превозна средства, прибор и опрема морају се очистити и дезинфиковати након превоза животиња из зараженог стада, а сав материјал који потиче од тих животиња и материјал или супстанце које су биле у контакту са таквим животињама морају бити учињене нешкодљивим.
Мјеста утовара животиња из члана 7 овог правилника, се након употребе морају очистити и дезинфиковати.

Члан 9

Након клања или еутаназије говеда у складу са чланом 7 овог правилника, преостала говеда у стаду:
- не смију напустити стадо осим ради клања без одлагања и у случају да се кастриране животиње упућују у стада за тов, а затим на клање, по одобрењу ветеринарског инспектора;
- подвргавају се испитивању на бруцелозу у стаду ради потврде да је болест искоријењена, као и дефинисања статуса стада у складу са посебним прописом.
Стадо из става 1 овог члана не смије се попуњавати новим говедима све док животиње старије од 12 мјесеци које у стаду остају, не прођу једно или више званичних испитивања на бруцелозу, у складу са посебним прописом.

Члан 10

У циљу утврђивања, сузбијања и искорјењивања бруцелозе говеда спроводи се званично дијагностичко испитивање у свим стадима говеда на територији Црне Горе у складу са прописом.
При сузбијању и искоријењивању бруцелозе говеда не примјењује се било који терапијски третман бруцелозе, као ни вакцинација говеда против бруцелозе, осим на основу одобрења надлежног органа.
У случају вакцинације из става 2 овог члана, вакцинација се врши под надзором надлежног органа и суспендује што је прије могуће, како би стада могла стећи статус стада званично слободних од бруцелозе говеда.

Члан 11

Говеда из стада за која се не сумња да су заражена не смију доћи у контакт са говедима из стада која нијесу једнаког здравственог статуса.
О сваком угинућу или принудном клању говеда на свом газдинству власник животиња или лице одговорно за њих без одлагања мора обавјестити овлашћеног ветеринара.

Члан 12

Ступањем на снагу овог правилника неће се примјењивати одредбе Правилника о мјерама за сузбијање и искорјењивање бруцелозе код говеда, оваца, коза и свиња ("Службени лист СФРЈ" бр. 34/89) у дијелу који се односи на говеда.


Члан 13
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном листу Црне Горе, а примјењиваће се од 1. јануара 2009. године.
Број: 323/08-0601-7885
Подгорица, 22. октобар 2008. године


Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Министар

мр Милутин Симовић









































П Р И Л О Г И

ДИЈАГНОСТИКА БРУЦЕЛОЗЕ

1. ИДЕНТИФИКАЦИЈА УЗРОЧНИКА
Идентификација узрочника бруцелозе вршена помоћу модификованог киселог (ацид-фаст) или имуноспецифичног бојења организама Бруцелла морфологије у материјалу од побачаја, вагиналном исцједку или млијеку јесте вјероватан доказ бруцелозе, посебно ако се потврди серолошким тестовима.
Након изолације, врсту и биовар се идентификују фаголизом и/или тестовима оксидативног метаболизма, културалним, биохемијским и серолошким критеријумима.
Технике и подлоге које се користе, стандардизација и тумачење резултата морају бити у складу са важећем ОИЕ Приручником за стандарде дијагностичких тестова и вакцина.

2. ИМУНОЛОШКИ ТЕСТОВИ
2.1. Стандарди
2.1.1. Бруцелла абортус биовар 1 Wеyбридге сој Но 99 или УСДА сој 1119-3 морају се користити за припрему свих антигена који се користе за росе бенгал тест (РБТ), серум аглутинациони тест (САТ), реакцију везивања комплемената (РВК) и млијечно прстенасту пробу (МРТ).
2.1.2. Стандардни референтни серум за РБТ, САТ, РВК и МРТ је ОИЕ међународни референтни стандардни серум (ОИЕИСС), који се раније звао WХО други међународни анти-Бруцелла абортус Серум (ИСАбС).
2.1.3. Стандардни референтни серуми за ЕЛИСА тестове су:
ОИЕИСС;
слабо позитивни ОИЕ ЕЛИСА стандардни серум (ОИЕЕЛИСАWПСС);
јако позитивни ОИЕ ЕЛИСА стандардни серум (ОИЕЕЛИСАСПСС);
негативни ОИЕ ЕЛИСА стандардни серум (ОИЕЕЛИСАНСС).
2.1.4. Горе наведени стандардни серуми могу се добити од Агенције за ветеринарске лабораторије (ВЛА), Wеyбридге, Велика Британија.
2.1.5. ОИЕИСС, ОИЕЕЛИСАWПСС, ОИЕЕЛИСАСПСС и ОИЕЕЛИСАНСС су међународни примарни стандарди из који се морају утврдити секундарни референтни национални стандарди (радни стандарди) за сваки тест у земљи.
2.2. ЕЛИСА тестови или други везани тестови за откривање бруцелозе говеда у серуму или млијеку
2.2.1. Материјали и реагенси
Техника која се користи и тумачење резултата валидују се у складу са принципима из важећег ОИЕ Приручника за стандарде за дијагностичке тестове и вакцине, и мора да обухвати барем лабораторијске и дијагностичке студије.
2.2.2. Стандардизација теста
2.2.2.1. Стандардизација процедуре тестирања за појединачне узорке серума:
а) претходно разријеђени( ) ОИЕИСС 1/150 или 1/2 претходно разријеђени ОИЕЕЛИСАWПСС или 1/16 претходно разријеђени ОИЕЕЛИСАСПСС направљен у негативном серуму (или у негативном пулу серума) треба да да позитивну реакцију;
б) 1/600 претходно разријеђени ОИЕИСС или 1/8 претходно разријеђени ОИЕЕЛИСАWПСС или 1/64 претходно разријеђени ОИЕЕЛИСАСПСС направљен у негативном серуму (или негативном пулу серума) треба да да негативну реакцију;
ц) ОИЕЕЛИСАНСС треба увијек да да негативну реакцију.

2.2.2.2. Стандардизација процедуре тестирања за збирне узорке серума:
(а) 1/150 претходно разријеђени ОИЕИСС или 1/2 претходно разријеђени ОИЕЕЛИСАWПСС или 1/16 претходно разријеђени ОИЕЕЛИСАСПСС направљен у негативном серуму (или у негативном пулу серума) и поново разријеђен у негативном серуму по броју узорака који чине пул треба да да позитивну реакцију;
(б) ОИЕЕЛИСАНСС треба увијек да да негативну реакцију;
(ц) тест мора бити такав да открије доказе инфекције једне животиње од групе животиња од чијих серума је направљен збирни узорак.
2.2.2.3. Стандардизација процедуре тестирања за збирни узорак млијека или сурутке:
(а) 1/1000 претходно разријеђени ОИЕИСС или 1/16 претходно разријеђени ОИЕЕЛИСАWПСС или 1/125 претходно разријеђени ОИЕЕЛИСАСПСС напраљен у негативном серуму (или у негативном пулу серума) и поново разријеђен 1/10 у негативном млијеку треба да да позитивну реакцију;
(б) ОИЕЕЛИСАНСС разријеђен 1/10 у негативном млијеку треба увијек да да негативну реакцију;
(ц) тест мора бити такав да открије доказе инфекције у једне животиње од групе животиња од млијека или сурутке је направљен збирни узорак.
2.2.3. Услови за употребу ЕЛИСА тестова за дијагностиковање бруцелозе говеда:
2.2.3.1. У складу са условима калибрације ЕЛИСА тестова за узорке серума, дијагностичка осјетљивост ЕЛИСА теста је једнака или већа од РБТ или РВК, узимајући у обзир епизоотиолошку ситуацију у којој се користи.
2.2.3.2. У складу са условима калибрације ЕЛИСА тестова за збирне узорке млијека, дијагностичка осјетљивост ЕЛИСА је једнака или већа од МРТ, узимајући у обзир не само епизоотиолошку ситуацију, већ и просјечне и очекиване екстремне системе узгоја.
2.2.3.3. Када се ЕЛИСА тестови користе за потребе сертификације или за утврђивање и одржавање статуса стада, припремање збирних узорака серума се мора вршити на начин да се резултати тестирања могу без сумње повезати са сваком животињом обухваћеном пулом. Сва тестирања за потврђивање резултата морају се вршити на узорцима серума узетим појединачно од животиња.
2.2.3.4. ЕЛИСА тестови се могу користити на узорку млијека узетом од млијека сакупљеног са фарме која има најмање 30% музних грла у фази лактације. Ако се користи овај метод, Ако се користи овај метод, узорци морају бити означени тако да се могу идентификовати животиње од којих је млијеко потиче.
Сва тестирања за потврђивање резултата морају се вршити на узорцима серума узетим појединачно од животиња.
2.3. Реакција везивања комплемената (РВК)
2.3.1. Антиген представља бактеријску суспензију у фенол физиолошком раствору (НаЦл 0,85% (м/в) и фенол од 0,5% (в/в)) или у веронал пуферу. Антигени се могу добити у концентрацији под условом да се фактор разрјеђења који се користи назначи на етикети боце. Антиген се мора чувати на 4°Ц и не смије се замрзавати.
2.3.2. Серуми се морају инактивисати на сљедећи начин:
серум говеда: 56 до 60°Ц током 30 до 50 минута,
серум свиња: 60 °Ц током 30 до 50 минута.
2.3.3. Да би се у процедури тестирања одвијала права реакција, треба користити дозу комплемента вишу од минимално потребне за укупну хемолизу.
2.3.4. При извођењу реакције везивања комплемената, сваки пут се морају извршити сљедеће контроле:
(а) контрола анти-комплементарног ефекта серума;
(б) контрола антигена;
(ц) контрола сензитивисаних црвених крвних зрнаца;
(д) контрола комплемента;
(е) контрола, употребом позитивног серума, осјетљвости на почетку реакције;
(ф) контрола специфичности реакције помоћу негативног серума.
2.3.5. Израчунавање резултата
ОИЕИСС садржи 1000 међународних РВК јединица (ИЦФТУ) по мл. Ако се тестира ОИЕИСС у датој методи, резултат се даје као титар (ТОИЕИСС). Резултат теста за испитујући серум дат као титар (ТТЕСТСЕРУМ) мора се изразити у ИЦФТУ по мл. Да би се конвертовало изражавање титра у ИЦФТУ, фактор (Ф), потребан за конверзију титра непознатог испитујућег серума (ТТЕСТСЕРУМ), тестираног том методом, у ИЦФТУ се може наћи помоћу сљедеће формуле:
Ф = 1,000 x 1/ТОИЕИСС
а садржај међународних РВК јединица по мл испитујућег серума (ИЦФТУТЕСТСЕРУМ) из формуле:
ИКБРЕТЕСТСЕРУМ = Ф x ТТЕСТСЕРУМ
2.3.6. Тумачење резултата
Серум који садржи 20 или више ИЦФТУ по мл се сматра позитивним.
2.4. Млијечно прстенаста проба (МРТ)
2.4.1. Антиген представља бактеријску суспензију у фенол физиолошком раствору (НаЦл 0,85% (м/в) и фенол од 0,5% (в/в)) бојену хематоксилином. Антиген се мора чувати на 4°Ц и не смије се замрзавати.
2.4.2. Осјетљивост антигена се мора стандаризовати у односу на ОИЕИСС тако да антиген изазове позитивну реакцију са 1/500 разрјеђењем ОИЕИСС у негативном млијеку, док разрјеђење 1/1000 треба да буде негативно.
2.4.3. Прстенаста проба се мора извршити на узорцима који представљају садржај сваке канте за млијеко или садржај сваког танка са фарме.
2.4.4. Узорци млијека се не смију замрзавати, гријати или снажно мућкати.
2.4.5. Реакција се мора извести помоћу једне од сљедећих метода:
- на стубу млијека висине најмање 25 мм и на запремини млијека од 1 мл којој је додато или 0,03 мл или 0,05 мл једног од стандардизованих бојених антигена;
- на стубу млијека висине најмање 25 мм и на запремини млијека од 2 мл којој је додато 0,05 мл једног од стандардизованих бојених антигена;
- на запремини млијека од 8 мл којој је додато 0,08 мл једног од стандардизованих бојених антигена.
2.4.6. Мјешавина млијека и антигена се мора инкубирати на 37°Ц током 60 минута, заједно са позитивним и негативним радним стандардима. Даља инкубација током 16 до 24 часа на 4°Ц повећава сензитивност теста.
2.4.7. Тумачење резултата:
(а) негативна реакција: обојено млијеко, безбојна издвојена маст;
(б) позитивна реакција:
- идентично обојено млијеко и издвојена маст, или
- безбојно млијеко и обојена издвојена маст.
2.5. Росе бенгал тест (РБТ)
2.5.1. Антиген представља бактеријску супензију у пуферованом Бруцелла антиген дилуенту при пХ од 3,65 ± 0,05, бојен помоћу росе бенгал боје. Антиген се испоручује као спреман за употребу и мора се складиштити на 4°Ц и не смије се замрзавати.
2.5.2. Антиген се припрема без обзира на концентрацију ћелија, али се његова сензитивност мора стандардизовати у односу на ОИЕИСС тако да антиген произведе позитивну реакцију при разрјеђењу серума од 1/45 и негативну реакцију при разрјеђењу од 1/55.
2.5.3. РБТ се изводи на сљедећи начин:
(а) серум (20-30 µл) се мијеша са једнаком запремином антигена на бијелој плочици или емајлираној плочици тако да се направи површина од око 2 цм у пречнику. Мјешавина се благо мијеша током 4 минута на собној темеператури и потом под добрим освјетљењем посматра аглутинација;
(б) може се користити аутоматизовани метод, али мора бити осјетљив и прецизан барем као и ручни метод.
2.5.4. Тумачење резултата
Свака видљива реакција се сматра позитивном, осим ако није дошло до значајног сушења око ивица.
Позитивне и негативне радне стандарде треба укључити у сваку серију тестирања.
2.6. Тест серумске аглутинације (САТ)
2.6.1. Антиген представља бактеријску суспензију у фенол физиолошком раствору (НаЦл 0,85% (м/в) и фенол од 0,5 % (в/в)).
Формалдехид се не смије користити.
Антигени се могу направити концентровани, под условом да се фактор разрјеђења назначи на наљепници боце.
ЕДТА се може додати у суспензију антигена до 5 мМ коначног радног разрјеђења како би се смањио ниво лажно позитивних резултата у тесту серумске аглутинације. Након тога се мора прилагодити пХ на 7,2 у суспензији антигена.
2.6.2. ОИЕИСС садржи 1000 интернационалних јединица аглутинације.
2.6.3. Антиген се припрема без обзира на концентрацију ћелија, али се његова осјетљивост мора стандардизовати у односу на ОИЕИСС тако да антиген изазове или 50 % аглутинације да завршним разрјеђењем серума од 1/600 до 1/1000 или 75 % аглутинације са завршним разрјеђењем серума од 1/500 до 1/750.
Препоручује се да се реактивност нових и раније стандардизованих количина антигена упореди помоћу плоче дефинисаних серума.
2.6.4. Тест се изводи или у епруветама или у микротитар плочама. Мјешавину антигена и разрјеђења серума треба инкубирати током 16 до 24 часа на 37°Ц.
За сваки серум се морају припремити најмање три разрјеђења. Разрјеђења сумњивог серума се морају направити тако да се очитавање реакције на граници позитивности одвија у средњој епрувети (или пољу за метод микротитар плоче).
2.6.5. Тумачење резултата:
Ниво аглутинације Бруцелла у серуму се мора изразити у ИЈ по мл.
Серум који садржи 30 или више ИЈ по мл се сматра позитивним.

3. ДОПУНСКИ ТЕСТОВИ
3.1. Кожни тест за бруцелозу (БСТ)
3.1.1. Услови за коришћење БСТ
(а) Кожни тест на бруцелозу се не смије користити за сертификацију у промету са ЕУ.
(б) Кожни тест на бруцелозу је један од најспецифичнијих тестова за откривање бруцелозе код невакцинисаних животиња, али дијагнозу не би требало доносити само на основу позитивних интрадермалних реакција.
(ц) Говеда, негативна на неки од серолошких тестова дефинисаних овим Прилогом, а која реагују позитивно на БСТ се сматрају инфицираним.
(д) Говеда, позитивна на неки од серолошких тестова из овог Прилога могу се подвргнути БСТ како би се подржало тумачење резултата серолошких тестирања, а нарочито у стадима која су слободна, или стадима која су званично слободна, када се не може искључити унакрсна реакција са антитијелима против других бактерија.
3.1.2. Тест се изводи помоћу стандардизованог и дефинисаног бруцелла алерген препарата који не садржи глатки липополисахарид (ЛПС) антиген, јер он може изазвати неспецифичне инфламаторне реакције или ометати даље серолошке тестове.
Један од таквих препарата је Бруцеллин ИНРА припремљен од не-глатког соја Б. мелитенсис. Захтјеви по питању производње овог препарата су дати у важећем ОИЕ Приручника за стандарде дијагностичких тестова и вакцина.
3.1.3. Процедура тестирања
3.1.3.1. Запремина од 0,1 мл бруцелла алергена се интрадермално убризгава у каудални набор, кожу бока или са стране врата.
3.1.3.2. Тест се очитава након 48-72 часа.
3.1.3.3. Дебљина коже се на мјесту убода мјери кутинометром прије убрзигавања и приликом поновног прегледа.
3.1.3.4. Тумачење резултата:
Снажне реакције се лако препознају локалним отоком и индурацијом.
Задебљање коже од 1,5 до 2 мм се сматра позитивном реакцијом на БСТ.
3.2. Компетитивна ЕЛИСА (цЕЛИСА)
3.2.1. Услови за употребу цЕЛИСА
(а) цЕЛИСА се не смије користити за потребе сертификације у промету са ЕУ;
(б) показало се да је цЕЛИСА специфичнија него, на примјер, индиректна ЕЛИСА и зато се може користити као подршка тумачењу резултата серолошких тестирања.
3.2.2. Процедура тестирања
Тестирање се врши у складу са инструкцијама из важећег ОИЕ Приручника за стандарде за дијагностичке тестове и вакцине.