ПРАВИЛНИК О МЈЕРАМА ЗА УТВРЂИВАЊЕ, СУЗБИЈАЊЕ И ИСКОРЈЕЊИВАЊЕ ЕНЗООТСКЕ ЛЕУКОЗЕ ГОВЕДА

На основу члана 7 став 8 Закона о ветеринарству (Службени лист РЦГ бр. 11/04 и 27/07) Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донијело је

ПРАВИЛНИК
О МЈЕРАМА ЗА УТВРЂИВАЊЕ, СУЗБИЈАЊЕ И ИСКОРЈЕЊИВАЊЕ
ЕНЗООТСКЕ ЛЕУКОЗЕ ГОВЕДА

Правилник је објављен у Службеном листу ЦГ, бр. 64/08 од 27.10.2008. године

Члан 1

Овим правилником се прописују мјере које се предузимају за утврђивање, сузбијање и искорјењивање ензоотске леукозе говеда.

Члан 2

Сумњива на ензоотску леукозу сматрају се говеда:
- код којих је присутан оток лимфних чворова, апатија или било који други клинички симптом на основу којег се може посумњати на ензоотску леукозу;
- код којих је утврђена сумњива, односно нејасна серолошка реакција;
- код којих се приликом клања или угинућа животиње уоче значајне туморозне промјене;
- код којих је након извршених хематолошких испитивања утврђена лимфоцитоза од преко 65%.

Члан 3

У случају сумње на ензоотску леукозу говеда, ветеринарски инспектор одмах ставља газдинство под службени надзор, суспендује статус стада слободног од ензоотске леукозе говеда, спроводи епизоотиолошко испитивање и налаже сљедеће мјере:
1. забрану свих кретања у или из стада, осим у случају клања без одлагања под надзором ветеринарског инспектора;
2. одвајање и изолацију говеда сумњивих на ензоотску леукозу говеда;
3. спровођење одговарајућег дијагностичког поступка код говеда сумњивих на ензоотску леукозу;
4. забрану осјемењивања и припуста говеда сумњивих на ензоотску леукозу говеда;
5. забрану коришћења млијека сумњивих крава, осим за исхрану животиња на истом газдинству након што је то млијеко прошло термичку обраду најмање на температури пастеризације или за испоруку мљекари ради обраде најмање на температури пастеризације;
6. забрану изношења са газдинства хране за животиње која је била или је могла бити у контакту са говедима сумњивим на ензоотску леукозу говеда;
7. постављање дезинфекционих баријера на улазу и излазу из објекта у којем се налази говече сумњиво на ензоотску леукозу говеда.
О суспензији статуса стада из става 1 овог члана ветеринарски инспектор одмах обавјештава надлежни орган.
Мјере из става 1 овога члана остају на снази све док се сум¬ња на присуство ензоотске леукозе говеда у стаду службено не потврди, односно не искључи.
Сумња на ензоотску леукозу говеда је искључена када су резултати дијагностичких испитивања негативни.

Члан 4

Дијагностичко испитивање и тумачење резултата спроводи се у складу са Прилогом И који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни дио, односно у складу са методама Међународне организације за здравље животиња (ОИЕ).


Члан 5

Обољелим од ензоотске леукозе сматрају се говеда код којих се:
- утврди позитивна серолошка реакција у складу са Прилогом И;
- молекуларним методама докаже присуство нуклеинских киселина вируса ензоотске леукозе говеда; или
- приликом клања, на органима и ткивима, утврде морфолошке и патохистолошке промјене карактеристичне за ензоотску леукозу говеда.

Члан 6

Када је ензоотска леукоза говеда службено потврђена у стаду, надлежни ветеринарски инспектор повлачи статус стада слободног од ензоотске леукозе, врши попис свих животиња код којих је болест потврђена и животиња за које се на основу епизоотиолошких података сматра да су заражене, и осим мјера из члана 3 овога правилника, на зараженом газдинству наређује:
1. одвајање, изолацију и означавање говеда:
а. код којих је присутност ензоотске леукозе говеда службено потврђена,
б. за које ветеринарски инспектор сматра да су заражена;
2. забрану коришћења млијека заражених крава, осим за исхрану животиња на истом газдинству након што је то млијеко прошло термичку обраду најмање на температури пастеризације или за испоруку мљекари ради обраде најмање на температури пастеризације;
3. клање или еутаназију у случају да не постоје услови за клање, говеда из тачке 1 овог члана и нешкодљиво уклањање лешева под службеним надзором, у што краћем року, а најкасније у року од 30 дана од дана када власник или лице одговорно за говеда прими службено обавјештење о потврђеној болести;
4. одговарајућу обраду којом се избјегава контаминација, ако се трупови, полутке, четврти, комади и изнутрице инфицираних животиња користе за исхрану животиња.
У увјерењу о здравственом стању које прати говеда из тачке 3 став 1 овог члана, а која се упућују на клање, видно се уписују ријечи: ЕНЗООТСКА ЛЕУКОЗА ГОВЕДА.
Када је ензоотска леукоза говеда службено потврђена у стаду, ветеринарски инспектор спроводи службени надзор над објектима за прераду нејестивих производа животињског поријекла ради спријечавања ширења ензоотске леукозе говеда.
О повлачењу статуса стада из става 1 овог члана, ветеринарски инспектор одмах обавјештава надлежни орган.
Мјере из става 1 овога члана остају на снази све док стадо не поврати статус стада званично слободног од ензоотске леукозе говеда у складу са прописом којим је уређен промет говеда.

Члан 7

Преостала говеда у стаду након клања или еутаназије животиња из члана 6, став 1, тачка 3 овог правилника, код којих није потврђена болест:
- не смију напустити стадо осим ради клања без одлагања, по одобрењу ветеринарског инспектора;
- подлијежу дијагностичком испитивању на ензоотску леукозу говеда, како би се потврдило да је болест у стаду сузбијена.
У стадо из става 1 овог члана се могу уводити само животиње поријеклом из стада за која надлежни орган утврди да нијесу заражена ензоотском леукозом говеда.

Члан 8

Након клања говеда из члана 6, став 1, тачка 3 овог правилника, а прије попуњавања стада новим грлима, објекти, посуђе, опрема и друга средства која се користе у раду са животињама морају се очистити, опрати и дезинфиковати под надзором ветеринарског инспектора.
Превозна средства, посуђе и опрема морају се очистити, опрати и дезинфиковати након превоза животиња из зараженог стада, а сав материјал који потиче од тих животиња и материјал или супстанце које су биле у контакту са таквим животињама морају бити учињене нешкодљивим.
Мјеста утовара животиња из става 1 овог члана морају се након употребе очистити, опрати и дезинфиковати.

Члан 9

Говеда поријеклом из стада за која се не сумња да су заражена, не смију доћи у контакт са говедима из стада која нијесу једнаког здравственог статуса.
О сваком угинућу или принудном клању говеда на свом газдинству власник животиња или лице одговорно за њих без одлагања мора обавјестити овлашћеног ветеринара.

Члан 10

Ради утврђивања, сузбијања и искорјењивања ензоотске леукозе говеда спроводи се званично дијагностичко испитивање у свим стадима говеда на територији Црне Горе, у складу са прописима.
При сузбијању и искоријењивању ензоотске леукозе говеда не примјењује се било који терапијски третман ензоотске леукозе говеда као ни вакцинација говеда против ензоотске леукозе говеда.
Члан 11

Даном ступања на снагу овога Правилника неће се примјењивати Правилник о мјерама за сузбијање и искорјењивање ензоотске леукозе говеда (Службени лист СФРЈ број 39/88).

Члан 12

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном листу Црне Горе.

Број: 323/08-0601-7886
Подгорица, 22. октобар 2008. године




Министарство пољопривреде, шумарства и
водопривреде
М и н и с т а р,

мр Милутин Симовић















ПРИЛОГ И

ТЕСТОВИ ЗА ЕНЗООТСКУ ЛЕУКОЗУ ГОВЕДА


Тестирања на ензоотску леукозу говеда се врше тестом имуно-дифузије у складу са условима прописаним у тачки А овог Прилога или имуно-ензимским (ЕЛИСА) тестом у складу са условима прописаним у тачки Б овог Прилога. Метод имуно-дифузије се може користити једино за појединачна тестирања. Ако су резултати тестирања предмет оправданих оспоравања, додатна провјера се може извршити тестом имуно-дифузије.


А. Тест агар гел имуно-дифузије за ензоотску леукозу говеда

1. Антиген који се користи у тестирању мора садржавати гликопротеине вируса ензоотске леукозе говеда. Антиген мора бити стандардизован према стандардном серуму (ЕИ серуму) Државне ветеринарске лабораторије за серуме, Копенхаген, Данска или у складу са стандардом Међународне организације за здравље животиња (ОИЕ).
2. Реагенси за тест су:
- антиген: антиген мора садржати специфичне гликопротеине вируса ензоотске леукозе говеда који је стандардизован према званичном ЕЕЦ серуму;
- испитујући серум;
- познати позитивни контролни серум;
- агар гел:
а. 0,8% агар,
б. 8,5 % НаЦл,
ц. 0,05 М Трис-буффер пХ 7,2;
д. 15 мл овог агара се мора улити у петријеву плочу пречника 85 мм, што за резултат даје дубину од 2,6 мм агара.

3. У агару, на дну плоче, мора се направити шема тестирања од седам поља, слободних од влаге коју чини једно централно поље и шест поља око њега.
Пречник централног поља: 4 мм
Пречних периферних поља: 6 мм
Удаљеност између централних и периферних поља: 3 мм

4. Централно поље се мора испунити стандардним антигеном. Периферна поља 1 и 4 се испуњавају познатим позитивним серумом, поља, 2, 3, 5 и 6 испитујућим серумима. Поља се морају испунити све до нестанка менискуса, што за резултат има сљедеће количине:
Антиген: 32 μл,
Контолни серум: 73 μл,
Испитујући серум: 73 μл.

5. Инкубација мора трајати 72 часа на собној температури (20-27оЦ) у затвореној влажној комори.
6. Тест се може очитати на 24 и 48 часова, али се коначни резултат не може добити прије истека 72 часа:
а) Испитујући серум је позитиван ако формира специфичну линију преципитације са БЛВ антигеном и прави комплетну линију идентитета са контролним серумом;
б) Испитујући серум је негативан ако не формира специфичну линију преципитације са БЛВ антигеном и ако не криви линију контролног серума;
ц) Реакција се може сматрати нејасном ако:
- криви линију контролног серума ка пољу са БЛВ антигеном без формирања видљиве линије преципитације са антигенон; или
- ако се не може очитати ни као позитивна ни као негативна.
Код нејасних реакција, тест се може поновити уз коришћење концентрованог серума.
7. Свака другачија конфигурација или шема се може користити под условом да се Е4 серум разријеђен 1:10 у негативном серуму може детектовати као позитиван.

Б. ЕЛИСА тест за детекцију ензоотске леукозе говеда

1. Потребни материјали и реагенси:
а. солид пхасе микротитар плоче, кивете или остале солид пхасе;
б. антиген се фиксира на солид пхасе са или без помоћи поликлонских или моноклонских хватајућих антитијела. Уколико се антиген наноси директно у солид пхасе, у случају ензоотске леукозе, сви испитујући узорци који дају позитивне реакције се морају поново тестирати у односу на контролни антиген. Контролни антиген треба да буде идентичан антигену изузев за БЛВ антигене. Ако су хватајућа антитијела нанесена на солид пхасе, антитијела не смију реаговати ни на које друге антигене осим на БЛВ антигене;
ц. биолошка течност која се тестира;
д. одговарајућа позитивна и негативна контрола;
е. конјугат;
ф. супстрат прилагођен ензиму који се користи;
г. стоп раствор, ако је потребан;
х. раствори за разрјеђење испитујућих узорака за припрему реагенаса и за испирање;
и. систем за очитавање, који одговара супстрату који се користи.

2. Стандардизација и осјетљивост теста
Осјетљвост ЕЛИСА теста мора бити таквог нивоа да Е4 серум да позитивну реакцију када се разриједи 10 (узорци серума) или 250 (узорци млијека) пута више од појединачних узорака који се укључују у пул. У тестовима гдје се узорци (серума и млијека) тестирају појединачно, Е4 серум разријеђен 1:10 (у негативном серуму) или 1:250 (у негативном млијеку) мора дати позитивну реакцију када се тестира у истом разрјеђењу као и појединачни узорци за тестирање.
3. Услови за употребу ЕЛИСА теста за ензоотску леукозу говеда
ЕЛИСА метод се може користити на узорку млијека или сурутке који се узима од млијека сакупљеног са фарме од најмање 30% музних крава у фази лактације.
Ако се користи овај метод, узорци морају бити означени тако да се могу идентификовати животиње од којих је узето млијеко или серуми који су испитивани.