Саопштење: Кредитна рејтинг агенција „Стандард анд Поор’с“ објавила је извјештај о кредитном рејтингу Црне Горе

Кредитна рејтинг агенција „Стандард анд Поор’с“ објавила је кредитни рејтинг Црне Горе за дугорочно и краткорочно и задуживање у страној валути ББ/Б и рејтинг за задуживање у домаћој валута ББ+/Б. Оцјена за дугорочно задуживање у страној валути смањена је са ББ+ на ББ, док су оцјене у осталим сегментима задуживања остале непромијењене. Такође, потврђена је и оцјена Црне Горе зе трансфере и конверитибилности на ААА.

На основу процјена аналитичара кредитне рејтинг агенције „Стандард анд Поор’с“, Црна Гора је још увијек изложена макрофинансијском ризику усљед смањене активности банкарског сектора, као и повећаном притиску на јавне финансије. Негативни изгледи, процијењени од стране аналитичара С&П-а, одражавју могућност повећавања јавног дуга изнад садашњих очекивања.

Према оцјенама С&П-а, Црна Гора ће и даље бити осјетљива на индиректне и потенцијалне ризике повезане са повећаним притиском на реални сектор и банкарски систем. У С&П-у указују да смањење економске активности може довести до пада БДП-а од око 2.5% у 2010. години.

У истом раздобљу, процјењује се да је дошло до смањења дефицита текућег рачуна, на око 18% БДП-а у 2009. години, са око 30% БДП-а у 2008. години. Значајан прилив страних директних инвестиција (СДИ), процијењен на око око 30% БДП-а у 2009. години, изнад је нивоа потребног за покривање дефицита на текућем рачуну. Али у С&П-у процјењују смањени прилив страних директних инвестиција у наредним годинама, како по основу приватизације, тако и улагања у некретнине. Раст плата и инфлације се успорава, па усљед тога у наредним годинама, раст домаће тражње биће слаб, навели су у С&П-у. Према анализама С&П-а, прилагођавање црногорске економије изазовима финансијске кризе ослабило је ликвидност приватног сектора, као и значајно утицало на финансијску стабилност банкарског сектора.

Погоршање банкарске активе од око 10%, резултат је смањења кредита приватном сектору у 2009. години, након више од 80% просјечног раста у периоду 2005 - 2008. године. Банкарски систем као цјелина изгледа да је добро капитализован, са коефицијентима адекватности капитала од око 15% са краја 2009. године.

Слабљење реалне економије и финансијског система, такође, утиче на остварење буџета. Смањена економска активност и брзо сужавање дефицита текућег рачуна оптерећују пореску основицу, углавном кроз ниже примитке од пореза на додату вриједност и пад прихода од пореза на доходак и пореза на добит. Влада је предузела мјере у циљу неутралисања утицаја на буџет изазваног нижим примицима, смањењем плата у јавном сектору, као и смањењем текуће потрошње. Наведене мјере ограничиле су дефицит буџета, сходно процјени С&П-а, на 3,5% БДП-а у 2009. години. Ипак, као резултат дефицита и смањења БДП-а, јавни дуг се повећао на скоро 39% БДП-а у 2009. године, са 29% у 2008. години, док у С&П-у очекују да ће достићи 46% у 2011. години, прије него дође до преокрета у његовом тренду. Смањење економских активности ће и даље оптерећивати јавне финансије, кроз повећање потенцијалних обавеза из финансијског сектора и државних гаранција за приватни сектор.

Министарство финансија је анализирајући извјештај агенције „Стандард анд Поор’с“, свакако, сагласно да је извјештај указао на изазове са којима суочава црногорска економија, усљед слабљења банкарског сектора и слабе потражње, али треба имати у виду да се Црна Гора са најгорим већ суочила у 2009. години. Влада Црне Горе је, кроз мјере економске и фискалне политике, успјела да одржи све фискалне индикаторе на истом нивоу, као и финансијску стабилност.

Сходно пројекцијама Министартства финансија, учешће укупног јавног дуга у БДП-у, према нашем кризном сценарију, ће достићи 45% у 2011. години, док је могуће смањење БДП-а од укупно 2,5% у 2010. години. Треба узети у обзир чињеницу да извршење прихода у првом кварталу приближно планираном износу и одговара благом опоравку БДП-а од 0.5%.

Буџетски дефицит који износи нешто више од 3%, као и јавни дуг који је мањи од 40% у 2009. години указују да је фискални оквир прилагођен и одржив, а да су ови индикатори у Црној Гори повољнији у односу на друге земље Европе. Процијењени дефицит у 2010. години, чак и у случају пада БДП-а од 2%, неће прећи 5%, што је у складу са процјенама ММФ-а, док је наше мишљење да га можемо задржати испод 4%, будући да је преко 2% наших расхода везано за грантове и кредите.

Коефицијент сервисирања дуга (камата и главница) и буџетских прихода у 2009. и 2010. години од 5% и 12.7% БДП-а је доста нижи у односу на наше оцјене. Кумулативни депозити износе скоро 5% БДП-а, што значи да је нето износ дуга само 32%, што је на истом нивоу из преткризне 2008. године. Текућа потрошња је смањена са преко 4% кроз ребаланс буџета у 2009. и усвојеним буџетом за 2010. годину, укључујући смањење зарада запослених у јавном сектору. Такође, у вези са гаранцијама које Влада дала реалном сектору, као и субвенције из буџета од 1% БДП-а, подсјећамо да су ово су мјере које ће допринијети повећању свеукупне производње, што би могло повећати прогнозе БДП-а.

Аналитичари С&П најавили су скору посјету Црној Гори, како би извршили ревизију кредитног рејтинга на основу макроекономских показетеља и трендова. Уколико дође до промјене стања у реалној економији и банкарском сектору, као и стабилизације јавних финансија у складу са тренутним очекивањима у С&П-у, наведена је вјероватна измјена оцјене изгледа у стабилну.

ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА