Излагање потпредсједника Владе и министра финансија, др Игора Лукшића, на округлом столу »Економски изазови развоја Црне Горе«

 Поштоване даме и господо,

Дозволите ми да се на самом пошетку захвалим на позиву да учествујем на форуму, као и на одабиру теме која у себи садржи и краткорочну и дугорочну перспективу.

Припремајући пројекат »Црна Гора у XXИ вијеку, у ери компетитивности« и Националног развојног плана, Црна Гора се опредијелила да дефинише визију свог дугорочног развоја у оквиру предвиђања глобалних кретања, дилема и неизвјесности које доноси вријеме брзих и готово непредвидљивих економских промјена.

Економска и финансијска криза је показала да су савремени економски системи рањиви у погледу могућности антиципирања изванредних глобалних поремећаја и неправилности у очекиваним трендовима развоја. У први план су изашли проблеми финансијске контроле и надгледања банкарског сектора. Уз то, претјерана монетарна експанзија у посљедњих 20-25 година подгријала је раст цијена свих облика имовина очигледно стимулишући погрешну алокацију ресурса.

Пад економије у прошлој години нас је вратио скоро читаву годину уназад. Неке друге земље су се вратиле двије или чак три године уназад. Без обзира што у посљедња два квартала биљежимо стабилизацију приллика, односно благи опоравак, и што би могли закључити да полако рецесију остављамо за собом то не значи да је рапидан опоравак одмах иза угла. Чврсто вјерујем, да протекли период нисмо пропустили, односно нисмо се бавили само опасностима кризе. Донијели смо и многе одлуке које имају за циљ подстицање дугорочне продуктивности економије. Највећи изазов и за црногорску економију, свакако, у годинама након кризе је наставак започетих процеса, прије свега, окончање процеса приватизације, реструктурирање великих индустријских система, и стварање добрих законских и институционалних претпоставки и амбијента за олакшано пословање, нове инвестиције, развој малог и средњег бизниса.

Унапређење пословног амбијента и брига о здравим и новим компанијама, а не помоћ, субвенције и преливање средстава ка старим, односно тржишно неодрживим су, такође, важни аспекти даљег развоја наше економије. У случају кључних индустрија земље су се углавном опредјелјивале да реструктурирање тих система помогну државним гаранцијама. Давање директних буџетских кредита тим предузећима, у циљу транспарентности је лоша пракса и у потпуности одступа од концепта модела јавних финансија који ми градимо. Влада се опредијелила за давање гаранција овим предузећима што, свакако, значи и ризик дефолта, али, такође, и могућност смањења буџетских расхода услијед укидања субвенција овим предузећима у наредним годинама.

Свакако, један од највећих изазова је и наставак истрајних и активних мјера Владе Црне Горе на плану смањења јавне потрошње, како би се јавне финансија учиниле стабилним и одрживим, а Црна Гора поправила кредитни рејтинг и истрајала са “конкурентном” пореском политиком. С тим у вези, неминовно је свођење јавне потрошње. Имајући у виду трошкове социјалног осигурања оптималан ниво државне потрошње у наредном периоду би требало да буде 35-40% БДП-а.

Ово ће подразумијевати и непопуларне мјере – рјешавање питања структурне незапослености, оптимизација броја запослених у државној управи и локалним самоуправама, а ово додатно и преиспитивање функција и политика које држава врши. Ово ће значити и позиционирање перформанси и улоге државе у оквирима којим се обезбјеђује јефтин и ефикасан сервис привреди и грађанима и ствара подстицајан амбијент за здраву конкуренцију у свим сегментима привредног и друштвеног живота.

У том смислу, неопходно је наставити и са даљом пензијском реформом, реформом здравства, социјалне заштите и школства. Модели приватно-јавног партнерства посебно у областима образовања и здравства могу бити једно од рјешења.

Један од значајних сегмената системских реформи у претходном периоду била је реформа локалних јавних финансија, а чији је основни циљ био да се оствари што већи степен фискалне децентрализације. Иако сматрамо да је и постојећи законски оквир имао издашан фискални потенцијал да финансира постојећи обим функција локалних самоуправа, ипак, чињеница је да се систем показао нерезистентним на финансијску кризу, али ни мање ни више у односу на остале који се суочавају са сличним посљедицама постојећег економског контекста. Очигледно је већи проблем на потрошној страни. Ипак, имајући у виду финансијске проблеме општна, Влада ће у овој години донијети измјене законских рјешења која регулишу систем финансирање општина, водећи рачуна истовремено и о стабилности извора финансирања и оптималности расхода општина који треба да буду примјерени функцијама које тренутно имају локалне самоуправе, како би се осигурала стабилност финансија на дуги рок.

У наредном периоду неопходно је и кроз интензиван социјални дијалог и коришћење законских инструмената, градити систем институција и законских механизама који ће бити стимулативни за развој предузетништва и таквог начина размишљања. Потребно је разбити илузије о патерналистичкој држава и даље радити на промовисању флексибилнијег тржишта рада. То је једини пут за значајно смањивање незапосљености. Држава треба да ствара услове за бољи живот својих грађана, а да кроз институције система обезбиједи и гарантује им заштиту њихових радних и других права.

Снажни процеси приступања ЕУ, атлантским интеграцијама и процес глобализације представљају велики изазов за позиционирање развојних могућности Црне Горе, њених перформанси и перспектива. И мислим да је управо Црна Гора у претходном периоду показала пуну посвећеност овим процесима, који ће на крају, значити и веће економске бенефите за грађане Црне Горе.

Неравномјеран регионални развој, као наслијеђени феномен, представља изазов за активирање природних и културних ресурса сјеверног региона и његову интеграцију у цјелину економског простора са снажним ефектом на укупан развој земље. Рјешење није у редистрибуцији дохотка већ реализацији шанси које се указују.

Стурктурна незапосленост, као снажан транзициони проблем неадекватног тржишта и високе стопе незапослености с нееластичном структуром незапослености, ће оптерећивати још увијек развојне могућности, па стога дугорочна рјешења морају бити усмјерена на прилагођавање образовног система потребама тржишта, подстицање предузетничке иницијативе, доживотног учења и интеграцију старијих и инвалидних лица у тржиште рада.

Градећи отворену економију, у циљу постојања перформанси које обезбјеђују конкуретност система и бенефите по том основу, Црна Гора се изложила екстерним утицајима. Отвореност система је одлика модерних и слободних економија и претпоставка прихватања позитивних утицаја и трендова, научних и технолошких достигнућа, нових сазнања и информација, али доноси са собом и негативне утицаје глобалних поремећаја. Свакако, позиционирањем у оквирима актуелних интеграција и активним учешћем у координираним активностима међународне заједнице, Црна Гора истовремено обезбјеђује и механизме заштите својих интереса.

Црна Гора у основи одређује свој стратешки курс развоја базиран на компатибилности са стандардима и нормама које баштини савремени свијет развијене тржишне привреде. Како обезбиједити у наредним годинама конкурентност система у глобалним и регионалним размјерама?

Само развој који је заснован на усвајању, имплементацији и развијању нових знања као стратешком опредјелјенју којим се обезбјеђује мобилисање расположиве снаге друштва и на тој основи развије процес креативности у најширем смислу ријечи дугорочно ће бити изазов за наше друштво у цјелини. Развијање предузетничког духа и иницијативности и стварање подстицајних механизама за развој бизниса су императив и основ покретачке снаге развоја сваке здраве економије.

Афирмација општег права на слободу и избор у свим сферама живота којим се најпотпуније валоризују индивидуални потенцијали и могућности, превазилажење традиционалистичке свијести колективизма, подстицај иновативног рада и истраживања, обезбјеђивање институционалних тржишних механизама омогућиће развијање перформанси тржишта са условима за равноправну тржишну утакмицу без монополских и других утицаја.

Не мање важно, афирмација традиционалних и универзалних вриједности црногорског друштва и идентитетских вриједности усклађених са вриједносним системом развијеног свијета и обезбјеђивање социјалне сигурности за оне категорије становништва које нијесу у могућности да привређују морају бити дугорочно гледано приоритети наших економских и социјалних политика.


Игор Лукшић, потпредсједник Владе и минстар финансија