Саопштење: Антикризне мјере за очување ликвидности привреде и банкарског система

У циљу превазилажења посљедица економско финансијске кризе и очувања здравог економског амбијента за године опоравка, Влада Црне Горе је у периоду од 2008-2010. године донијела низ антикризних мјера које су, прије свега, биле усмјерене на очување ликвидности привреде и банкарског система. Ликвидност је била основ програма, а све друге интервенције, у дугом року, биле би контрапродуктивне и пале би на терет грађана Црне Горе.

Укупан пакет антикризних мјера фискалне, монетарне и социјалне политике за превазилажење финансијске кризе Владе Црне Горе износио је преко 10% БДП-а. Помоћ је упућена банкарском сектору, привреди и грађанима. Подршка се односила на смањење пореза на доходак физичких лица са 15% на 12% у 2009. години, смањење стопа доприноса за обавезно социјално осигурање, укидање накнаде за коришћење грађевинског земљиста, смањење цијена електричне енергије за сектор мале и средње привреде и најугроженије, укидање накнаде за ауто-путеве, реализацију пројекта „Посао за Вас”и др.

У претходној години обезбиједили смо кредитну подршку привреди и банкарском сектору у износу од око преко 7% БДП-а, чиме смо се достигли лидерску позицију у региону и Европи. Законом о буџету за 2010. годину планирали смо гаранције за подршку привреди у износу од 140 мил. еура. На тај начин избјегли смо директну буџетску помоћ, обезбиједили већу транспарентност јавних финансија и смањили буџетске расходе усљед укидања субвенција црногорским предузећима.

Подршка банкарском систему, кроз обезбјеђивање гаранција за кредитну подршку код међународних финансијских институција Европске инвестиционе банке и Њемачке банке за развој (КФW), у износу од 141 мил. еура прва је иницијатива такве врсте коју је затражила нека земља. Кредитна средства користило је укупно 8 црногорских банака. Очекујемо да ће, у првој половини године, средства повући и остале банке.

Обезбијеђена је дневна ликвидности државног трезора и побољшана ликвидност привреде.

У циљу даљег унапређења пословног амбијента и поправљања ликвидности, прије свега, малих и средњих предузећа, у 2009. години, донијели смо смо и измјене Закона о порезу на добит. Укинули смо обавезу плаћања пореза на добит правних лица у виду мјесечних аконтација. На тај начин остављено је више новца предузећима за побољшање ликвидности и коришћење за потребе бизниса. Остали смо при даљем смањењу пореза на доходак физичких лица са 12% на 9% и изједначили пореске стопе за аконтативно плаћање за све изворе дохотка на 9%. То је представљало значајно пореско растерећење за предузетнике и оне који се баве додатном дјелатношћу.

Да би избјегли негативан ефекат нових пореских рјешења на приватни сектор, смањили смо доприносе на терет послодавца, чиме смо смањили њихово укупно давање (бруто и доприноси послодавца) и тиме створили простор за кориговање нето зарада и да се смањење зарада подијели између послодавца и запосленог.

Такође, Влада је у циљу побољшања ликвидности општина и првреде, поставила модел према којем ће општине своје обавезе према привреди измиривати преузимањем пореског дуга, а који се од 1. априла 2010. године може плаћати у девет мјесечних рата.

Влада је у априлу 2010. године усвојила Уредбу о одложеном плаћању пореза на добит правних лица, којом је дата могућност пореским обвезницима да доспјели дуг плате у шест једнаких мјесечних рата. Осим тога, као мјеру подршке привреди омогућили смо и одложено плаћања царинског дуга.

Активирањем Инвестиционо развојног фонда, по угледу на најбоље европске праксе, успостављен је модеран механизам за додатно побољшање ликвидност привреде и покретање малог и средњег бизниса. Фонд ће пружити подршку инфраструктурним и пројектима регионалног развоја, еколошким пројектима, микро, малим и средњим предузећима, активној политици запошљавања и др.

У времену економске кризе, која је погодила највише индустрију челика и алуминијума, наш највећи приоритет били су привредни субјекти и запослени у њима. То је подразумијевало оптимизацију и реструктурирање великих индустријских система. И управо због тога, држава је кроз кредитне гаранције и репрограм дугова омогућила помоћ, која ће бити надокнађена кроз њено власничко учешће и континуирану производњу уз повраћај капитала.

Очекујемо да ће мјере Владе у 2010. години допринијети опоравку сектора индустрије и привреде уопште.

ПР СЛУЖБЕ
МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА И МИНИСТАРСТВА ЕКОНОМИЈЕ