Радио Слободна Европа: Успјешан деби на свјетском тржишту капитала

хттп://www.слободнаевропа.орг/цонтент/црна_гора_обвезнице_капитал_медјународно_трзисте/2152143.хтмл

Есад Крцић

Црна Гора је успјешно изашла на међународно тржиште капитала. Око 140 инвеститора је доставило понуде укупне вриједности од 600 милиона еура, чиме је три пута премашена вриједност емисије. Стручњаци процјењују да је то показатељ позитивне оцјене инвеститора о Црној Гори, али и упозоравају да се то не смије схватити као сигнал да ће и друге земље региона постићи сличан резултат.

"Црна Гора је више него успјешно дебитовала на свјетским тржиштима капитала емисијом еуро обвезница у износу од 200 милиона еура", рекао је потпредсједник црногорске Владе и министар финансија Игор Лукшић, који је, током конференције за новинаре у сриједу нагласио да је за емисију од 200 милиона, достављено три пута више понуда, односно, 600 милиона еура.

Очекивања су премашена, рекао је Лукшић.

"Црна Гора је на тржиште капитала изашла као дебитант и то након кризе у Грчкој, као једна од ријетких
"Црна Гора је на тржиште капитала изашла као дебитант и то након кризе у Грчкој, као једна од ријетких земаља које су након те кризе изашле на тржиште капитала", напомиње министар финансија Игор Лукшић.
земаља које су након те кризе изашле на тржиште капитала и на тај начин дала одређени допринос. Колико год да смо мала економија дали смо заначајан допринос оваквој тражњи за нашим хартијама од вриједности између осталог и враћање или постепено консолидацију повјерења када је Европа у питању", каже Лукшић.

Стручњак Бечког института за међународне економске студије, професор Владимир Глигоров сматра да је успјех прве емисије црногорских еуро-обвезница, резултат процјене инвеститора да ће њиховом куповином остварити профит без значајног ризика.

"Црногорски државни дуг није нарочито велики и фискална политика се доста цијени као доста успешна у посљедњих неколико година тако да се, претпостављам цени да да се те црногорске државне обвезнице могу добро наплатити, односно да носе релативно мали ризик у овом контексту где је улагања у државне обавезе мање више свуда у свету, изузев ових веома безбедних земаља, веома ризично. Тако да мислим да је то један добар знак и добра оцјена за макро економску стабилност у Црној Гори", каже Глигоров.

Повећна тражња и пораст цијене

Велика потражња за црногорским еуро-обвезницама показује да је Црна Гора интересантна инвеститорима и да имају повјерења у црногорску економију и фискалну политику, оцијенио је потпредсједник Владе Игор Лукшић, који је рекао да ће дио добијеног новца бити пребачен у наредну буџетску годину.
Велики број инвеститора који је купио црногорске обвезнице је из 25 земаља из Америке, Азије и Европе.


"Тржиште је већ јуче позитивно реаговало, па је евидентирана повећана тражња и пораст цијене наше обвезнице на секундарном тржишту, која сада вриједи више него у тренутку емитовања", рекао је вицепремијер Лукшић, који је изразио задовољство, не само обимом тражње, већ и структуром инвеститора.

"Велики број инвеститора који је купио обвезнице је из 25 земаља из Америке, Азије и Европе гдје је структура инвеститора таква да су то фондови са 45 одсто банке са 38, прихватне банке 10, ХЕЏ фондови 3 одсто, осигуравајуће куће 2 одсто. Географска структура је била таква да су инвеститори били из Велике Британије 30 одсто инвеститора, Њемачке и Аустрије 24 одсто, Швајцарске 22, САД 6 одсто колико и из земаља Скандинавије, југоисточне Европе 3 одсто и остали 9 одсто", наводи Лукшић.

Професор Глигоров је одговорио на питање - да ли успјешан излазак Црне Горе на међународно тржиште капитала, треба схватити и као сигнал осталим земљама западног Балкана, да ће остварити сличан резултат, уколико се одлуче на овакав подухват.

"Не, то не значи. Цијене се земље појединачно. Скорашњи приступи комерцијалном тржишту од стране Румуније и неких других земаља није био нарочито успјешан. Када је ријеч о Србији ту је доста неуспјешан, чак и приступ домаћим инвеститорима тако да је то комерцијално тржиште доста софистицирано, да тако кажем и дискриминише поједине земље. Рецимо, Чешка и Пољска много боље пролазе од Румуније и Мађарске а од ових земаља на Западном Балкану Хрватска много боље стоји у односу на остале које у суштини под нормалним условима не би ни могле да приступе том комерцијалном тржишту", каже Глигоров.