Бечићи: Говор предсједника Владе Мила Ђукановића на Конференцији „Економија Црне Горе: Стање, правци развоја и перспективе“

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
ЕКОНОМИЈА ЦРНЕ ГОРЕ:
СТАЊЕ, ПРАВЦИ РАЗВОЈА И ПЕРСПЕКТИВЕ



Поштовани учесници конференције,
Даме и господо,

Задовољство ми је да вас поздравим и захвалим организатору на иницијативи и позиву да у овако компетентном саставу размијенимо мишљења о томе гдје је црногорска економија данас и како је видимо у будућности, ближој и даљој. Тема овог скупа је актуелна и правовремена. Учешће свих релевантних субјеката - представника Владе, приватног и државног сектора, универзитета, комора, банака, наших партнера - бројних међународних организација у Црној Гори, гаранција су да ће поруке ове Конференције имати своје мјесто у креирању економских одлука у времену које је пред нама.

Дозволите да се најприје осврнем на нека од кључних достигнућа Црне Горе на међународном плану, која настављају да снажно утичу на обликовање и развој нашег цјелокупног друштва. У протеклих, нешто више од четири године од обнове независности, Црна Гора је, по оцјени свих релевантних међународних фактора, изградила позицију државе која ужива велики углед и репутацију поузданог партнера. То најрјечитије показује досадашњи напредак у остваривању наших стратешких државних циљева – интеграције Црне Горе у ЕУ и НАТО. Чланство у ЕУ и НАТО остају синтетички израз политике коју ће Влада водити и у наредном периоду, на унутрашњем, регионалном и међународном плану.

Од успостављања првог уговорног односа са ЕУ прије три године, кроз закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању у октобру 2007, сада очекујемо да новембарско Мишљење Европске комисије о захтјеву Црне Горе за чланство у ЕУ буде позитивно и препоручи додјељивање статуса земље кандидата. Такође, и отварање преговора о приступању Црне Горе ЕУ.

Истовремено, остварујемо веома брз напредак и на путу пуноправног чланства у НАТО савезу. Црна Гора је чланица МАП-а (Акционог плана за чланство у НАТО), што је само степеницу ниже од пуноправног чланства. Када ово кажем, не подцјењујем комплесксност, тежину и изазове предстојеће фазе. Међутим, вјерујем да су реална наша очекивања да Црна Гора буде прва сљедећа држава која ће приступити Алијанси. У том циљу, Влада је недавно усвојила годишњи Национални програм у оквиру првог циклуса Акционог плана за чланство, који ћемо, увјерен сам, успјешно реализовати.

У бити процеса европске и евроатлантске интеграције је мир, стабилност и безбједност. То је посебно релевантно за наш регион, гдје и најновија прошлост показује да наши интерни регионални механизми стабилности нијесу довољно поуздан гарант безбједности.

Такође, потврђује се да је напредак државе ка чланству у НАТО и ЕУ најбољи показатељ реномираним свјетским пословним круговима и инвеститорима.


Наравно, предстоји нам још пуно комплексних задатака, као уосталом и другим земљама овог региона. За наш регион у цјелини, јачање владавине права је приоритетан изазов сљедећих фаза развоја и интеграције, и то не превасходно због очекивања наших међународних партнера. То је базичан услов новог квалитета живота наших грађана, њихове личне и имовинске сигурности, јасна порука стабилности туристима и инвеститорима, и темељ одрживог демократског и економског развоја сваког друштва.

Као што сам рекао и на почетку мандата ове Владе, систематски ћемо радити и на стварању конкурентских повољности и даљем ширењу економских слобода, у односу на друге инвестиционе дестинације. Такође, и на смањењу административног трошка у цијени коштања сваког производа из Црне Горе. Потребна нам је предузетничко-креативна економија.

Данашње вријеме је, више него раније, борба идеја, иновација, информационо - технолошког развоја и креативности. Да би могли да искористимо глобализацију у нашем интересу, потребно је да схватимо да управо глобализација подстиче локалну иницијативу, локалне производе, развој националне културе. То даље значи начин размишљања и понашања који су у сржи тржишне филозофије - вјера у себе и одговорност за себе и свој успјех, односно неуспјех. Ни појединац, нити компанија или земља у цјелини не могу напредовати, уколико свако не преузме одговорност за себе и оно што ради. То потврђује искуство развијених земаља.

Наравно, остају и други, такође, важни изазови, специфични за наш даљи економски развој. То се, прије свега, односи на потребу да значајније диверзификујемо нашу економску основу, кроз даљи развој услуга, али и индустрије.

У основи свега је питање конкурентности и стварање услова за нова радна мјеста и одржив развој. Ово је кључни изазов са којим се суочава и ЕУ (срж Стратегије ЕУ 2020) и остале развијене земље свијета. Као што сугерише и овогодишњи извјештај Свјетског економског форума о глобалној конкурентности (2010 – 2011), три групе факторе доминатно утичу на конкурентност. У првој групи су институције, инфраструктура, макроекономска стабилност, здравство и примарно образовање. Другу групу чине фактори који се односе на високошколско образовање и специјализације, ефикасност тржишта робе, рада и финансијског тржишта, технолошку спремност и величину тржишта. Трећу групу представљају предузетничке стратегије и иновације. Извјештај, такође, потврђује да државе, своја релативно мала тржишта, компензују са стручним људским ресурсима, стабилним инсититуцијама и, посебно, јаким иновацијским капацитетима.

Црна Гора је данас, као што сам рекао, политичка стабилна и безбједна држава. Такође, и држава макроекономске и социјалне стабилности. Ово посебно добија на значају у свијетлу снажног утицаја глобалне економске кризе, која није мимоишла готово ниједну земљу свијета. Наравно, негативне посљедице су видљиве и у нашем случају. Након више година веома динамичног раста, када је наш БДП растао по просјечној стопи од преко 8%, дошло је до значајног успоравања. Према званичним подацима црногорског завода за статистику – Монтстата, пад БДП у прошлој години износио је 5,7%, што је на линији завршних пројекција Владе. Илустрације ради, пад на нивоу ЕУ био је 4,2%, док је у неким државама чланицама минус био и двоцифрен. Негативна кретања у нашој економији посљедица су утицаја кризе у неколико кључних индустрија које, поред туризма, имају највећи удио у формирању БДП. Да подсјетим, ради се о индустрији алуминијума, гдје је значајан пад цијене овог производа на свјетским берзама утицао на смањивање производње Комбината алуминијума. Слично је било и са Жељезаром у Никшићу, као и са сектором грађевинарства, који је регистровао значајан пад, након рекордних 2007. и 2008.године. На другој страни, туризам се и у кризној 2009. задржао на нивоу претходних година, што је представљало значајну противтежу негативним трендовима у прерађивачкој индустрији. Потпору позитивној страни биланса дала је и пољопривреда.

У циљу амортизовања утицаја глобалне кризе, Влада је адекватно и правовремено предузела мјере како би се одржао систем и подстакли његови највиталнији и најкреативнији дјелови. Спровели смо читав сет антикиризних мјера, истовремено водећи рачуна да не дође до значајнијег раста незапослености, што је био случај у окружењу и великом броју земаља Европске уније. Идентификовали смо области у којима је требало интервенисати ради заштите интереса привреде, банкарског система и свих грађана. Усвојили смо пакет антикризних мјера у висини од 10% БДП, који се базирао на побољшању ликвидности банкарског сектора и привреде.

Успјели смо да обезбиједимо функционисање великих система и малог и средњег бизниса кроз пореске релаксације и државну помоћ. Такође, Влада се активно укључила и у рјешавање односа између послодаваца и запослених у индустријском сектору, иако се у развијеним земљама Запада рјешавање ових питања препушта тржишту. Одлучили смо се за овај вид тзв. ’’државног интервенционизма’’ како би осигурали опстанак и дугорочно одржив развој наших компанија.

Иако је остварен губитак БДП, 2009. година није изгубљена. Реструктурирање великих индустрија, као што су алуминијум и челик, укључујући и оптимизацију запослености, отвара перспективу дугорочне активности, што је са становишта дисперзије драгоцјен економски ефекат. Такође, није изгубљена ни са становишта припреме планске и пројектне документације. Црна Гора, данас, инвеститоре чека са много бољом планском документацијом, као и са квалитетно припремљеним пројектима у области инфраструктуре и енергетике.

Кретања у црногорској економији у првих осам мјесеци ове године су на нивоу очекивања, у знаку оживљавања привредне активности и благог економског раста. Ојачани су темељи макро-економске стабилности. То потврдјује и недавни, изузетно успјешан деби Црне Горе на европском тржисту капитала, кроз емисију обвезница. Неоспорно, ово је поуздан показатељ повјерења инвеститора и репутације Црне Горе као сигурне државе.

На којим показатељима темељим оптимизам ? Прије свега на успјешној туристичкој сезони ове године, чији су резултати на нивоу најуспјешнијих година. У осам мјесеци ове године, приходи од туризма износили су 539 мил. € или 7% више него у истом периоду прошле године. Затим, на постепеном опоравку великих система црногорске привреде. Након значајне подршке Владе Комбинату алуминијума (преко Комисије за државну помоћ и дјелимичног финансирања социјалног програма, као и потписивања Уговора о поравнању са руским партнером), дошло је до раста производње, која би ове године требало да износи 80.000 тона - готово двоструко више него прошле године. И у никшићкој Жељезари очекује се значајан раст производње, након што су спроведене мјере за повећање продуктивности и увођење нове високе пећи.

Веома охрабрује чињеница да се одржава висок ниво укупног прилива страних директних инвестиција, које су за првих шест мјесеци ове године износиле 370,5 милиона еура ( 7,1% мање у односу на исти период прошле године), док је нето прилив био 314,3 милиона еура. Ово посебно добија на значају, ако се има у виду да у првом полугодишту нијесмо имали већих приватизација. Такође, ако упоредимо прилив СДИ у првих шест мјесеци ове годину са истим периодом 2009., без прихода од продаје дијела акција ЕПЦГ, СДИ показују тренд раста.

Инвестиционо-развојни фонд, који смо формирали по угледу на најбољу праксу Европске Уније, усмјерен је на подршку бизнису у оквиру малих и средњих предузећа, ново запошљавање и регионални развој. Током свега неколико мјесеци дјеловања, Фонд је одобрио 40 кредита.

Наведени показатељи указују на реалност развојне пројекције Економске политике Црне Горе у 2010. години - раст економије до 0,5%.

Динамизирање привредне активности биће додатно подстакнуто и кроз неколико крупних инвестиционих пројеката, који су у току или чија се реализација ускоро очекује. Поменућу овдје само неколико најзначајнијих: комплекс Порто Монтенегро (Питера Манка); пројекат изградње ризорта на полуострву Луштица, који реализује компанија Ораском; почетак изградње аутопута Бар – Бољаре; модернизација туристичког драгуља Свети Стефан, коју завршава реномирани Аман Ризортс. Посебно истичем стратешке енергетске пројекте: тендер за изградњу хидроелектрана на Морачи је у току, и потписивање концесионог уговора са најповољнијим понуђачем може се очекивати почетком 2011.године; у завршној је фази усаглашавања уговор за пројекат изградње подморског интерконективног кабла између Црне Горе и Италије, као и продаја акција црногорске компаније Пренос, путем докапитализације. Ово су пројекти вриједни неколико милијарди еура и њихова реализација допринијеће обнови високих стопа економског раста. Још важније, одрживим стопама раста.

Упркос кризи, у претходном периоду створили смо атрактиван амбијент за развој малог и средњег бизниса, нове инвестиције, очували конкурентност наше пореске политике, стабилизовали јавне финансије. Настављамо да активно радимо на даљем унапређењу пословног амбијента и елиминисању бизнис баријера. Такође и реализацији капиталних развојних пројеката.

У увјерењу да ће овај скуп дати значајан допринос даљим магистралним правцима економског развоја Црне Горе, захваљујем на пажњи.