У Беранама организован први округли сто о нацрту Стратегије сарадње органа државне управе и НВО за период 2022-2026 и документу „Идентификовани проблеми и могућа рјешења буџетског финансирања пројеката и програма НВО“.

Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија, у циљу успостављања добре праксе и укључивања што већег броја активиста и грађана у процес консултација и изношење свог става о овим темама, одлучило да организује три округла стола која ће служити као платформа за директну комуникацију, и то у Беранама, Подгорици и Будви, чиме су укључене невладине организације из сјеверног, централног и јужног региона Црне Горе.

О нацрту Стратегије сарадње органа државне управе и невладиних организација 2022-2026 и Акционог плана 2022-2023, говорила је Марија Хајдуковић, вд генералног директора Директората за стратешко планирање у јавној управи, међународну сарадњу и ИПА програме, у оквиру Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија.

Хајдуковић је истакла да су документ припремали на транспарентан и инклузиван начин у комуникацији са представницима НВО, али и представницима министарстава, локалних самоуправа и других локалних актера, покушавајући да мапирају и идентификују све проблеме са којима се невладин сектор суочавао у претходном периоду.

„У самој Стратегији смо мапирали изазове и проблеме, при чему бих као кључне издвојила слабости постојећег модела државног планирања, као и чињеницу да не постоји вишегодишње стратешко планирање за пројекте и програме НВО. Такође, и даље је издвајање за пројекте из програма буџета на нивоу од 0,7 одсто из Националног буџета, док је са друге стране запошљавање у НВО сектору и даље испод европског просјека“, казала је Хајдуковић.

Један од мапираних проблема је и регионално неуравнотежен развој невладиног сектора, слаба професионализација овог сектора, његова слаба унутарсекторска повезаност, као и неадекватан нормативни оквир за волонтирање.

„Крајњи циљ статешког документа који је на јавној расправи је да се осигура дугорочно, стратешко и квалитетно партнерство између државе и организација цивилног друштва“, истакла је Хајдуковић.

Препознате су и активности којима се желе остварити наведени циљеви, а међу којима су успостављање дигитализације и поједностављивање процедуре за регистрацију НВО, објављивање и повезаност свих података о раду и финансирању пројеката и програма невладиног сектора, стварање услова за финансирање ресурсних центара из националних, а не само европских фондова.

Сениор експерт за подршку у припреми нацрта Стратегије Горан Форбици поручио је да је начин на који је Министарство приступило изради Стратегије био врло инклузиван и да је документ фокусиран на капацитете које имају НВО поред капацитета јавне управе.

Данијела Недељковић Вукчевић, вд. генералног директора Директората за нормативно уређење система јавне управе и хармонизацију прописа при министарству, говорила је о идентификованим проблемима и могућим рјешењима буџетског финансирања пројеката и програма НВО.

„Међу кључним изазовима који су препознати јесте питање годишњег одређивања приоритетних области за финансирање. Препознате су три алтернативе, а то су да циклус планирања остане једногодишњи, али да се поставе реалнији рокови, друга је да се циклус планирања продужава на три године, а трећа да се укида посебно програмирање приоритета финансирања НВО, при чему би се надлежност пренијела на ресорна министарства“, истакла је Недељковић Вукчевић.

Други идентификовани проблем је обавезно учешће НВО у конкурсним комисијама, при чему су препознати бројни изазови, а једна од алтернатива јесте да обавезно чланство представника НВО у комисијама остаје на снази, али да се отклоне различити технички недостаци. Друга алтернатива овом приступу је укидање обавезе укључовања представника НВО у комисије и давања права органу да процијени да ли је учешће представника/ца НВО потребно.

Трећи изазов који је истакнут јесте улога независних процјењивача, а алтернативе су да модел остане такав, а се отклоне процедурални недостаци, затим да су функције комисије и оцјењивача удружене, оцјењивање да врше чланови комисија, а да комисија може укључити и екстерне чланове када ресор сматра да је то корисно. Трећа могућа опција је да се ангажовање екстерних процјењивача планира само за пројекте генералне вриједности.

Као изазов издвојено је и питање мониторинга пројеката и програма НВО, а понуђена су три рјешења.

„Праћење успјешности реализације пројеката и програма НВО врши Комисија за расподјелу средстава на основу извјештаја које достављају НВО уз обавезне теренске посјете; затим да праћење успјешности реализације пројеката и програма НВО врши Комисија за расподјелу средстава на основу извјештаја које достављају НВО, док се теренске посјете практикују само када се из достављених извјештаја не може утврдити чињенично стање. Трећа алтернатива је да праћење успјешности реализације пројеката и програма НВО врши Комисија за расподјелу средстава на основу извјештаја које достављају НВО, док се теренске посјете практикују само када се из достављених извјештаја не може утврдити чињенично стање, док мјерење утицаја подржаних пројеката у складу са Методологијом вшри посебна Комисија или друго тијело“, појаснила је Недељковић Вукчевић.

На крају округлог стола, услиједила је дискусија у оквиру које су представници НВО дали мишљење о наведеним темама. Посебно су похвалили инклузивност и транспарентност при изради нацрта Стратегије, као и алтернативе које су предложене као рјешења за истакнуте изазове са којима су суочени. Сљедећи округли сто биће организован сјутра у Подгорици, а затим 15. априла у Будви.