Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Остваривање права на једноставнији и праведнији начин: Јединствено тијело замијениће више од 30 комисија за вјештачење инвалидитета

У Црној Гори ће бити успостављен нови систем утврђивања инвалидности који подразумијева успостављање јединственог тијела – завода за утврђивање инвалидитета, као и јединствену методологију утврђивања инвалидности која ће замијенити постојећи и превазиђени доминантно медицински модел. На овај начин особе са инвалидитетом своја права оствариваће на праведнији и једноставнији начин, поручено је на представљању пројекта „Реформа система утврђивања инвалидитета“.

У Подгорици је данас, конференцијом „Реформа система утврђивања инвалидитета – Препознај моје могућности“ обиљежен почетак трогодишњег пројекта који, уз финансијску подршку Европске уније од милион еура, спроводи УНДП, у партнерству са организацијама цивилног друштва које представљају лица са инвалидитетом, надлежним министарствима и државним институцијама.

Сва права по основу инвалидитета за више од  50.000 грађана и њихових породица директно зависе од модела система утврђивања инвалидности. Реформом овог система, која обухвата шест ресора  (социјалну заштиту, запошљавање, пензијско-инвалидску и борачку заштиту, образовање и здравство), између осталог, предвиђено је и укидање око 30 постојећих комисија и оснивање јединственог тијела за вјештачење инвалидности на основу нове, јединствене, националне методологије за све ресоре.

Познато је да данас особа која жели да оствари права на основу инвалидности, може проћи  четири и више различитих процеса/процедура вјештачења. Све  то је довело до низа нејасноћа, између осталог и ситуације да двије особе за исту врсту инвалидности зависно од тијела које их вјештачи, могу имати различите проценте оштећења, а самим тим и обим права, што је у супротности са УН Конвенцијом.

Током дискусије је указано да се често инвалидитет не посматра као друштвени феномен, већ се једино у обзир узима инвалидност особе као лична карактеристика, али не и препреке које, у ствари, ограничавају и отежавају учешће људи са инвалидитетом у друштву, на основу једнакости са другима.

Јанко Одовић, државни секретар у Министарству финансија и социјалног старања, истакао је да је пројекат дио економских реформи Владе Црне Горе за период 2021-2023, што јасно указује на његов значај и посвећеност Владе Црне Горе питању унапређења права људи са инвалидитетом.

„Свједоци смо са колико се баријера ова лица суочавају, посебно имајући у виду да постоји чак 30 комисија за вјештачење инвалидитета, а да на крају ипак не постоји јединствен став у процјени степена инвалидитета. У складу са принципом „Ништа о нама без нас“ лица са инвалидитетом и организације које их заступају препознати су као кључни партнери у спровођењу ове комплексне реформе и овим путем позивам репрезентативне организације лица са инвалидитетом да дају максималан допринос у овом процесу. Организације особа са инвалидитетом ће између осталог, бити носиоци кампање за промоцију реформе система, а прије свега промоцију новог приступа утврђивању инвалидитета“, поручио је Одовић.

Оана Кристина Попа, шефица Делегације Европске уније у Црној Гори, сматра да се особе с инвалидитетом свакодневно суочавају са великим бројем изазова.

„Добијање подршке од државе не би требало да буде још једна препрека у њиховим животима. Зато систем мора постати бољи, ефикаснији, транспарентнији и правичнији. Због тога данас покрећемо овај пројекат. Предстоји нам пуно посла у овој области, али вјерујем да дугогодишњу ситуацију сегрегације и искључености заједно можемо претворити у позитивну визију живота у заједници која омогућава једнакост“, поручила је она.

Даниела Гашпарикова, стална представница УНДП-а у Црној Гори, сматра да не треба потцијенити значај пројекта за читаво црногорско друштво, иако је првенствено усмјерен на особе са инвалидитетом.

„. Црногорско друштво ће ићи напријед само уз дугорочну инклузију особа са инвалидитетом и стварање услова који ц́е им омогуц́ити да своје вјештине и способности примијене и имају своју улогу у друштвеном напретку. Реформа треба да им донесе боље могућности за остваривање права из свих аспеката живота – од права на образовање, на приступ здравственој заштити, на бављење политиком, спортом, до права на запослење. Ако удружимо снаге са организацијама цивилног друштва, Владом, медијима и међународном заједницом, можемо бити ближи испуњењу обец́ања да нико неће бити изостављен“, поручила је Гашпарикова.

Драган Тепавчевић је, као социјални радник и особа са инвалидитетом, свјестан колико је систем неприлагођен особама са инвалидитетом.

„За све што сам радио у животу морао сам да прођем неку комисију. Када сам био дијете морао сам да прођем комисију да бих ишао школу, па још једну да бих прешао у Завод за школовање и професионалну рехабилитацију. Да остварим друга права морао сам два пута проћи и социо-љекарске комисије. Да се запослим, поново на комисије – Завода за запошљавање и Фонда ПИО. Прошао сам шест комисија које свака на свој начин утврђују инвалидитет за различите ствари, по различитим критеријумима. Зато ме радује што ће сада бити само једна комисија за све ресоре са новим моделом вјештачења“, рекао је он.

Тепавчевић се нада и да ће комплексна реформа предвиђена пројектом живот особа са инвалидитетом и њихових породица учинити једноставнијим. „Волио бих и да комплетно црногорско друштво промијени однос према особама са инвалидитетом. То би помогло и нама да се више ангажујемо, да будемо видљивији и да се остваримо у свом пуном потенцијалу“, поручио је он.

Тагови

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?