Реаговање Министарства вањских послова

И данашња изјава министра Вулина у којој покушава да у релацији Црна Гора-Србија утврди ко кога понижава, као и све претходне, а вјероватно и све будуће не заслужује заправо никакав одговор. Ни од премијера Црне Горе, ни од било кога из његове владе. Ипак, због јавности и грађана, Министарство вањских послова жели да укаже на чињеницу да Вулинова изјава, међутим, говори много, односно готово све, о самом министру и његовом ЈУЛ-овском лику и лицу које се непогрешиво помаља кад год је на реду нова оптужба и нова конфронтација са ким год, од сусједа и пријатеља па све до цркве и вјерских питања.

Срећом, она не говори ништа о Србији, а посебно не о односима Србије и Црне Горе. Управо због тих односа и њихове будућности, због грађана у обије државе, али и истине ради, треба подсјетити господина Вулина, као прво да се, министар унутрашњих послова једне државе не би смио бавити и уплитати у питања других, посебно не сусједних и пријатељских; као друго, вакцине које су прослијеђене безбједносним снагама Косова, иначе дијела Владе у којој, узгред, сједи и којом у оквиру својих надлежности руководи министар који је Вулинов политички саборац, нијесу дио контингента добијених од Србије; и треће, Резолуцију о геноциду у Сребреници изгласао је Парламент Црне Горе и она изразава већинску вољу и став њених конституената.

Подвлачимо још једном да се у тачки 3 Резолуције, осуђују покушаји приписивања одговорности или кривице српском, бошњачком, хрватском или било којем другом народу за геноцид, злочине против човјечности или друге злочине, јер одговорност може бити искључиво индивидуална, а ниједан народ не може бити означен као геноцидан или злочиначки. Вулин, изгледа ипак, у маниру бројних таблоидних медија у Србији, Резолуцију тумачи на свој начин и без пардона интерпретира њен садржај, износећи нетачне чињенице.

Премијер Кривокапић је у више наврата, јасно и отворено, саопштио свој став о овој теми, али то министра Вулина очигледно не занима. Коначно, умјесто бесмислених и бесплодних оптужби усмјерених ка најближим сусједима, можда би министар Вулин могао да иницира укидање Декларације Скупштине Србије из 2009. године у којој се осуђује злочин у Сребреници „почињен на начин утврђен пресудом Међународног суда правде”. Ипак, вјерујемо да су и грађани и Црне Горе и Србије, већ одавно препознали тежину Вулинових ријечи и политичког дјеловања.