У ЦАНУ одржан други дио ВИ годишњег састанка европских чланова ИСЦ (Сциенце даy)

Данас је у Црногорској академији наука и умјетности одржан други дио дводневног ВИ годишњег састанка европских чланова Међународног научног савјета (6th Annual Meeting of the European Members of the International Science Council – ISC), чији је домаћин ЦАНУ.

Уводно обраћање на отварању другог дана скупа (Science day), имао је професор Тармо Сомере, предсједник Естонске академије наука.

Пленарно излагање о изазовима за науку у Црној Гори представила је проф. др Биљана Шћепановић, министарка науке и технолошког развоја у Влади Црне Горе. Истичући да су људи главни ресурс у свакој активности, посебо у науци, министарка је казала да наша земља има квалитетну научно-истраживачку заједницу, и сразмјерно популацији, можемо се похвалити сјајним истраживачима, цијењене широм свијета а разнолике по годинама и научним областима, који постижу значајне резултате, те да је главни изазов како их задржати у земљи.

"То се може постићи обезбјеђивањем добрих услова за рад како би се валоризовао њихов рад на прави начин и како би на тај начин они створили себи добре услове за живот – да у сваком тренутку Црна Гора буде њихов избор" навела је Шћепановић.

Додатно министарка се освнула на буџет за науку и међусобну сарадњу научноистраживачке заједнице и државе.

"Иако Црна Гора из године у годину повећава државна улагања у науку, и даље смо далеко испод просјека ЕУ и још увек морамо да уложимо више напора у овој области, али и додатно унаприједити сарадњу са привредом што није лако у малој земљи каква је наша без јаке индустрије (и њених јаких захтјева за истраживачким активностима) није тако лако успоставити сарадњу академске заједнице и производног бизниса која ће резултирати значајним улагањем у науку. Концепт С3, који успјешно примјењујемо, нам значајно помаже и даје своје резултате. Веома је важно слушати шта научноистраживачка заједница каже о својим потребама. То је оно што дефинише положај и улогу науке, научника и научних институција у нашем друштву. Стога је неопходна снажна синергија и међусобно поштовање између научноистраживачке заједнице и доносиоца одлука."

Након министаркиног излагања, говорницу су по позиву разматрали питања која се тичу перспективе науке, њеног даљег развоја и улоге на националном и глобалном нивоу, посебно имајући у виду изазове са којима се наука и њени носиоци суочавају у савременом друштву. Њихова излагања реализована су у оквиру сљедећих тематских сесија: 1) Science and democracy (Наука и демократија); 2) Science in transition (Наука у транзицији); 3) What is happening on the continent? (Шта се дешава на континенту?); 4) Science and diplomacy (Наука и дипломатија).

Након завршних напомена проф. Т. Сомереа у својству предсједавајућег европским члановима ISC, скуп је закључен разматрањем предлога мјеста одржавања наредног годишњег састанка европских чланова ISC.