Ekonomski rast nastavljen u 2019. godini – 3,8% za prvih devet mjeseci

Vlada je na današnjoj sjednici usvojila Program ekonomskih reformi 2020-2022. godina.

„Riječ je o dokumentu koji Crna Gora radi u okviru ekonomskog dijaloga sa Evropskom unijom. Dakle, Evropska komisija svake godine poziva Crnu Goru da izradi ovaj dokument, predloži odgovarajuću formu, da odgovorajuće preporuke i preko ovog dokumenta ocjenjuje o ekonomskim reformama koje postiže Crna Gora“, saopštila je na konferenciji za medije generalna direktorica Direktorata za finansijski sistem i unapređenje poslovnog ambijenta u Ministarstvu finansija, dr Bojana Bošković.

„U prethodnom periodu je bila karakteristika da je Crna Gora pravila određen progres bilo u formalnom ili suštinskom smislu prilikom pripreme ovog dokumenta“, istakla je GD Bošković i dodala da je očekivanje ove godine bilo da se postigne veća transparentnost u procesu pripreme dokumenta što je podrazumijevalo da se sve potencijalne strane konsultuju u procesu pripreme dokumenta, a ne samo na kraju procesa kada se sprovede postupak javne rasprave.

Takođe, na takav način Ministarstvo finansija je sprovelo konsultacije već na početku procesa, organizovalo više konsultacija i okruglih stolova i možemo da budemo zadovoljni sa solidnim brojem dobijenih sugestija koje su dostavili Privredna komora Crne Gore, Unija poslodavaca, predstavnici sindikata, predstavnici Savjeta stranih investitora i predstavnici nekoliko opština, prije svega Mojkovca i Bijelog Polja. Insistiranje je bilo da u procesu učestvuju predstavnici lokalne zajednice i predstavnici akademske zajednice, privatnog sektora i nevladinog sektora.

Napredak u odnosu na prošlogodišnji postupak izrade jeste i da je poglavlje o strukturnim reformama pripremljeno ranije i poslato Evropskoj komisiji na davanje komentara čime su pokazani unaprijeđeni administrativni kapaciteti.

„U toku decembra je organizovana javna rasprava povodom ovog dokumenta i na tom okruglom stolu je konstatovano da je većina preporuka koju je zainteresovana javnost dala zaista i uvrštena u dokument“, informisala je GD Bošković zainteresovanu javnost i prisutne.

Dokument se sastoji iz tri ključna poglavlja: makroekonomski okvir, fiskalni okvir i poglavlje o strukturnim reformama.

Poglavlje koje se tiče makroekonomskog okvira se u suštini bazira na projekcijama makroekonomskih indikatora.

Poglavlje o fiskalnom okviru se zasniva na nedavno usvojenom Zakonu o budžetu i srednjoročno fiskalnom okviru koji je dat Zakonom o budžetu.

Što se tiče poglavlja o strukturnim reformama, Evropska komisija je dala tri ključne preporuke na čemu bi trebalo da se bazira ovo poglavlje i one se odnose na mjere reformi na tržištu rada, na mjere borbe protiv sive ekonomije i na mjere za unapređenje poslovnog ambijenta.

Dokument do 31. januara treba da bude poslat Evropskoj komisiji nakon čega Komisija u februaru daje ocjenu dokumenta da bi u maju na Ekonomsko-finansijskom savjetu Savjet i Evropska komisija dali preporuke za izradu dokumenta za narednu godinu i u junu 2020. godine Crna Gora zvanično bila pozvana da učestvuje u sljedećem ciklusu pripreme dokumenta.

„Javnost je upoznata da smo ranije pripremili Analizu međunarodnog okruženja i Analizu realizacije unutrašnje ekonomske politike koja je bila osnova za dalje projektovanje i to je sve detaljno predstavljeno u Jesenjoj analizi makroekonomskih kretanja i strukturnih reformi 2019, ali i u dokumentu Program ekonomskih reformi“, izjavila je generalna direktorica Direktorata za ekonomsku i razvojnu politiku u Ministarstvu finansija, mr Iva Vuković.

Međunarodno okruženje je karakterisao veći stepen neizvjesnosti i dalje snižavanje stopa za svjetsku ekonomiju, EU i Kinu.

Realizacijom ekonomske politike unaprijeđena je makroekonomska pozicija, uz donošenje čitavog seta novih zakonskih rješenja, koji stvaraju preduslove za dalji i brži napredak.

Takođe, GD Vuković je prezentovala ostvarene rezultate - ekonomski rast nastavljen u 2019. – 3,8% za prvih devet mjeseci – 3,0% u prvom kvartalu, 3,2% u drugom i 4,7% u trećem kvartalu.

Procijenjeni rast od 3,1 % u 2019. mogao bi biti premašen.

„Model rasta Crne Gore će se u periodu 2019-2022 bazirati na nastavku investicione aktivnosti, diverzifikaciji domaće privrede uz jačanje proizvodnje i izvoza, umjerenom rastu privatne i državne potrošnje i stabilizaciji uvoza“, rekla je GD Vuković i saopštila da će snažan rast privatne potrošnje uz nastavak investicione aktivnosti opredijeliti rast u prve dvije godine srednjeg roka, da bi potom neto izvoz ostvario najveći pozitivan doprinos rastu BDP-a.

Ekonomska politika Vlade u srednjem roku ostaje fokusirana na razvoj prioritetnih privrednih grana definisanih svim strateškim dokumentima.

Unaprijeđena zakonska regulativa omogućiće poboljšanje institucionalnog okvira i stvoriće dodatan prostor za nove investicije.

Razvojna komponenta budžeta (kapitalni budžet) stvara pretpostavke za snažniji ekonomski rast, jačanje konkurentnosti i povećanje otpornosti na eksterne šokove.

Nastavak visokog povjerenja stranih investitora uz završetak započetih projekata i uz značajne planove za nove investicije.

Prezentacija - Program ekonomskih reformi 2020-2022