01. априла 1937.године основана Државна огледна станица за јужне културе

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде подсјећа јавност да је прва научно-истраживачка установа у Црној Гори била  Државна огледна станица за јужне културе која је основана 01.априла давне 1937.године декретом Министарства пољопривреде и финансија Краљевине Југославије и није престајала да ради ни за вријеме Другог свјетског рата.  Основана је са задатком да проучава и унапређује јужно воћарство у цијелом приморју од Сушака до Бојане .  Према подацима из сачуване документације записано је да је према Правилнику и организацији одсијеке: за маслине и уље, за аргуме, за смокве, за остало јужно воће, за заштиту биља и за педологију и посебну службу за администрацију. За рад стручних одсјека набављена је основна лабараторијска и друга опрема.

Прве године Станица је смјештена била у бившем дворцу Краља Николе, али се 1938. преселила, у нову изграђену зграду која је намијењена била за становање особља, а само привремено и за смјештај Установе, док се не подигне друга зграда која је предвиђена била за изградњу у току 1941.године. Добила је 50 хектара земљишта од имања Специјалне пољопривредне школе за јужне културе-Бар, која је раније такође била својина Дворца у Тополици.

На припремљеном дијелу је још 1938.године почела садња колекционо-сортиментских засада врста и сорта, од којих је свако стабло појединачно његовано и праћен његов развој. Баш те године су посађене: поморанџе, мандарине, бадеми: блатски меки, смоквички полумеки, смоквички тврди и принцеза, смокве: калифорнијска, заморчица, резачица, зимница, црна петровача, црна султанија, бијела султанија, бујака, седмакиња и скадарка и јапанска мушмула: обична домаћа а увезене су из Сицилије поморанџе, више сорта јапанских јабука и поред њих друге врсте супропских воћака.

Рат није прекинуо дјелатност Установе. Он је онемогућио њен нормалан ток и отежавао извршење задатака  одређених прије рата, али је она настављена колико је то било могуће у ратним приликама јер је Установа и даље постојала, онако као и друге сродне научне институције у земљи.  Након Другог свјетског рата услиједило је формирање нових институција и обнова раније постојећих: Завода за пољопривредно истраживање у Титограду (1945), Завода за сточарство у Никшићу и Завода за јужне културе и виноградарство у Бару (1947), Станица за испитивања земљишта у Бару (1949), Дијагностичко-ветеринарска станица у Титограду (1950) и станица за воћарство у Бијелом Пољу (1952).

Обједињавањем поменутих институција 1961. године основан је Пољопривредни институт. Под тим називом функционисао је до 1997.године, када укључивањем сектора за шумарство у јединствену научноистраживачку институцију прераста у Биотехнички институт, да би покретањем студија из области пољопривреде (школске 2005/2006. године) и стицања статуса високообразовне установе 2008. године трансформисан у Биотехнички факултет.