- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Туризам и урбанизам
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Туризам и урбанизам
Објављено: 15.10.2010. • 20:33 Аутор: Министарство уредјења простора и застите зивотне средине
Министарство уређења простора и заштите животне средине користи прилику да додатно информише хотелијере и ширу јавност везано Правилник о ближем садржају и форми планског документа, критеријумима намјене површина, елементима урбанистичке регулације и јединственим графичким симболима.
Ријеч је о подзаконском акту који третира област која је дуго времена била недовољно дефинисана и подложна многобројним произвољностима и тумачењима.
Овај Правилник, између осталог дефинисао је намјене површина и на тај начин спријечио велики међупростор који је донедавно постојао у тумачењима, прије свега, намјена туризам и становање. На тај начин жељели смо створити јасну разлику међу њима, јер је то први корак у политици редукције планирања нових стамбених четврти у којима би се обављала туристичка дјелатност и на тај начин смањила могућност за стратешке искораке на пољу повећања квалитета наших туристичких капацитета, што је примарни циљ и хотелијерима.
Са друге стране, квалитет било чега није могућ и мјерљив без стандарда а они су увијек гранична подручја око којих може бити спорења и тумачења. Приликом дефинисања норми наведених у Правилнику водили смо се међународним стандардима, специфичностима Црне Горе и њеног простора али и размјерама досадашњих интервенција у простору које морају бити саниране.
Правилником су дефинисани услови под којима је могуће планирати грађевинско земљиште туристичке намјене изван урбаних насеља и то у просторима мање природне и амбијенталне вриједности како би онај вриједнији дио остао заштићен. Управо у нормама налази се суштина настојања нас у Министарству да обезбиједимо одрживост система планирања, туризма, развојне филозофије у цјелини. Одрживи развој није могућ без сазнања да мање некада значи и више, поготово када се ради о дугорочним категоријама.
Дакле, међу условима који су дефинисани за планирање грађевинског подручја туристичке намјене изван урбаних насеља налази се неколико које нарочито треба истаћи као што су. :
- Смјештајни објекти морају бити организовани као хотел или туристичко насеље које је обликовано складно с изворним урбаним и архитектонским обиљежјима
- Индекс заузетости појединачне парцеле није већи од 0.2 а индекс заузетости од 0.8
- Најмање 40% сваке парцеле треба да буде уређено или природно зеленило.
- Нове смјештајне јединице и пратећи садржаји морају бити изграђени најмање 100м од обалне линије.
Додајући горе наведеним и стандард дефинисан у Правилнику Министарства туризма везано за однос припадајуће зелене површине и броја кревета мислимо да се заокружује принцип пуне пажње према комфору и стандарду новопланираних садржаја. Уз ове стандарде поменућемо и стабдард односа површине хотела и броја кревета и он је дефинисан на скали од 60,80,100м2 бруто површине по госту зависно ради ли се од 3,4,5*. То је стандард који се примјењује на свим новонасталим ресортима, било да се ради о Радиссон блу насељу поред Дубровника, Хотелу Кемпински у Истри, новим ресортима у Португалији или на другим мјестима.
Надамо се да не постоји суштинска дилема ни код хотелијера ни код других у Црној Гори да будући хотели у Црној Гори морају задовољити стандарде јавних и пратецих садржаја и на тај начин омогућити искорак нашег хотелског производа од апарт хотела ка квалитетнијим ресорт хотелима високих просторних и еколошких стандарда.
Ријеч је о подзаконском акту који третира област која је дуго времена била недовољно дефинисана и подложна многобројним произвољностима и тумачењима.
Овај Правилник, између осталог дефинисао је намјене површина и на тај начин спријечио велики међупростор који је донедавно постојао у тумачењима, прије свега, намјена туризам и становање. На тај начин жељели смо створити јасну разлику међу њима, јер је то први корак у политици редукције планирања нових стамбених четврти у којима би се обављала туристичка дјелатност и на тај начин смањила могућност за стратешке искораке на пољу повећања квалитета наших туристичких капацитета, што је примарни циљ и хотелијерима.
Са друге стране, квалитет било чега није могућ и мјерљив без стандарда а они су увијек гранична подручја око којих може бити спорења и тумачења. Приликом дефинисања норми наведених у Правилнику водили смо се међународним стандардима, специфичностима Црне Горе и њеног простора али и размјерама досадашњих интервенција у простору које морају бити саниране.
Правилником су дефинисани услови под којима је могуће планирати грађевинско земљиште туристичке намјене изван урбаних насеља и то у просторима мање природне и амбијенталне вриједности како би онај вриједнији дио остао заштићен. Управо у нормама налази се суштина настојања нас у Министарству да обезбиједимо одрживост система планирања, туризма, развојне филозофије у цјелини. Одрживи развој није могућ без сазнања да мање некада значи и више, поготово када се ради о дугорочним категоријама.
Дакле, међу условима који су дефинисани за планирање грађевинског подручја туристичке намјене изван урбаних насеља налази се неколико које нарочито треба истаћи као што су. :
- Смјештајни објекти морају бити организовани као хотел или туристичко насеље које је обликовано складно с изворним урбаним и архитектонским обиљежјима
- Индекс заузетости појединачне парцеле није већи од 0.2 а индекс заузетости од 0.8
- Најмање 40% сваке парцеле треба да буде уређено или природно зеленило.
- Нове смјештајне јединице и пратећи садржаји морају бити изграђени најмање 100м од обалне линије.
Додајући горе наведеним и стандард дефинисан у Правилнику Министарства туризма везано за однос припадајуће зелене површине и броја кревета мислимо да се заокружује принцип пуне пажње према комфору и стандарду новопланираних садржаја. Уз ове стандарде поменућемо и стабдард односа површине хотела и броја кревета и он је дефинисан на скали од 60,80,100м2 бруто површине по госту зависно ради ли се од 3,4,5*. То је стандард који се примјењује на свим новонасталим ресортима, било да се ради о Радиссон блу насељу поред Дубровника, Хотелу Кемпински у Истри, новим ресортима у Португалији или на другим мјестима.
Надамо се да не постоји суштинска дилема ни код хотелијера ни код других у Црној Гори да будући хотели у Црној Гори морају задовољити стандарде јавних и пратецих садржаја и на тај начин омогућити искорак нашег хотелског производа од апарт хотела ка квалитетнијим ресорт хотелима високих просторних и еколошких стандарда.
Имајући у виду све горе наведено очекујемо да ће струковне организације и удружења у напорима Министарства уређења простора и заштите животне средине препознати добру намјеру и амбицију да се дефинишу стандарди и правила понашања који су неопходни уколико желимо ред у простору. Умјесто недовољно аргументованих критика и жала за већом изграђеношћу данас сви морамо бити свјесни да нема одрживог развоја, већег квалитета туризма, инфраструктуре, без промјене навика и начина размишљања. Начин размишљања оличен у поједностављењу система планирања и његовом свођењу на лицитирање индексима и бројкама без темељитијег залажења у суштину, капацитете, стратешке циљеве, макар привремено, удаљује нас од циља, а то је Црна Гора као препознатљива дестинација, са идентитетом и квалитетом који може привући инвеститоре и туристе а нас додатно мотивисати да вјерујемо у себе.
Правилник о ближем садржају и форми планског документа.пдф
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?