Реаговање Бироа за односе с јавношћу на изјаву директора Репортера без граница (РСФ) за Европу, господина Оливијеа Базила дату дневном листу Дан, 31. октобра 2010.године

Поводом поновљених навода директора Репортера без граница (РСФ) за Европу господина Оливијеа Базила да је Влада одбила позив за састанак са представницима РСФ-а, примјећујемо да је господин Базил изнио низ контрадикторних тврдњи на ову тему.

Наиме, према његовој првобитној тврдњи, захтјев са састанак је „послат“ Бироу за односе с јавношћу, да би касније устврдио да су представници РСФ-а „имали телефонску комуникацију", не наводећи с ким, "и на тај начин тражили контакт са Владом".

Биро још једном наглашава да представници РСФ-а нијесу контактирали ниједног представника Владе задуженог за остваривање ове врсте међународних контаката, као и да о наведеном захтјеву не постоји никакав писани траг.

Међутим, разлог нашег спорења са господином Базилом није формалне или процедуралне, већ суштинске природе. Наиме, његове изјаве о стању медијских слобода у Црној Гори су чињенично неутемељене.

Наглашавамо да се, коментаришући недавни наступ премијера Ђукановића у Скупштини, господин Базил упустио у низ неутемељених политичких констатација, а да при том, према сопственом признању, још није имао прилику да прочита превод премијеровог говора.

Нарочито неоснованом сматрамо његову констатацију у којој имплицира "да је убиство новинара ствар која се може дешавати стално, која се малтене очекује“ у Црној Гори.

Премијер Ђукановић је трагичну смрт уредника Дана Душка Јовановића поменуо наглашавајући апсурдност податка да је Црна Гора у години његове смрти била готово 30 мјеста боље рангирана на листи РСФ-а него у години када није било није било регистрованих напада на новинаре.

Аргументи господина Базил нијесу ништа чвршћи ни када говори о судским процесима против новинара. Наиме, он своје тврдње о неслободи медија поткрепљује наводима о "вишемилионским износима одштетних захтјева" које су приватни тужиоци поднијели у грађанским парницама, док прећуткује податке о укупној досуђеној суми на основу тих захтјева.

Подаци који слиједе су знатно релеватнији. Према званичној судској статистици, у Црној Гори је у периоду од 2004 до 2009. године било укупно 6 осуђујућих пресуда против медија и новинара, у кривичним предметима, а укупна наплаћена новчана казна износила је 18,000 еура, док је у четворогодишњем периоду, од 2005. до 2009. године, у грађанској парници, због повреде угледа, части и права, донешено укупно 14 осуђујућих пресуда против новинара који су кажњени укупним износом од 108,000 еура.

Уз то, у првих пет мјесеци 2010 године, регистрован је само један поступак против медија и новинара за кривично дјело клевете, и свега три грађанске парнице за накнаду нематеријалне штете.

Такође сматрамо неаргументованим констатације господина Базила да се „моћ сиве економије и организовани криминал повећава“ и „ да је Црна Гора једна од главних врата кроз коју организовани криминал улази у Европу“. Питање је којим чињеницама господин Базил поткрепљује тако озбиљне оптужбе?

Наглашавамо и да извјештаји организација попут Фридом хауса, Савјета Европе, напослијетку и ЕУ, у којима се констатује напредак у заштити људских права и слобода у Црној Гори, негирају виђење које заступа господин Базил.

Најзад, не сматрамо конструктивним и примјереним да даље јавно полемишемо са господином Базилом о његовим политичким квалификацијама и личном доживљају премијерових изјава, већ га позивамо на састанак на коме му можемо понудити чињенице које су у недвосмисленом нескладу са његовим виђењем стања медијских слобода у Црној Гори.