Ауторски текст, помоћника министра, др Милорада Катнића, објављен у дневном листу "Побједа"

Истина понекад није пријатна. Пензијски систем заснован на међугенерацијској солидарности није финансијски одржив.

Већина параметара која утичу на финансирање и трошкове државног пензијског система се из годину у годину погоршава. Негативни демографски трендови из претходног периода утичу на повећање процента и броја старијих. Побољшање животног стандарда и боља здравствена заштита утичу да се продужава животни вијек. Подаци са тржишта рада показују да регулатива омогућава и охрабрује грађане да буду примаоци пензијских и социјалних давања умјесто да буду активни учесници на тржишту и да раде или траже посао.

Све ово значи да се повећава број оних који стичу права на пензијска и социјална давања, а број запослених који уплаћују доприносе се смањује. За државни пензијски систем ово значи константан раст трошкова, а већ данас велики проценат се не може покрити из наплаћених доприноса. Данас је то проблем буџетског дефицита и недовољне активности на тржишту рада, а већ сјутра озбиљан изазов стабилности фискалног и укупног економског система са којим се суочавају све државе Европе, укључујући и Црну Гору. Зато, промјене пензијског система нијесу хир нити једнострана жеља да се уштеди на пензијским давањима, већ нужност како би се обезбиједила стабилност и одрживост.

Најефикаснији систем би подразумијевао да свако индивидуално брине о својој старости, а да држава заштити и помогне старе и немоћне који то не могу сами учинити нити самостално обезбиједити своју егзистенцију. Ово би значило потпуно укидање државних пензијских фондова и могућност да запослени располаже са зарадом увећаном за износ доприноса који се сада уплаћује за постојеће кориснике пензијских права. Појединци би били слободни да одлуче да ли ће, гдје ће и како уложити „допринос“ за обезбјеђење сигурније старости. Како је неопходна брига државе за постојеће пензионере који су годинама уплаћивали доприносе систем индивидуалне одговорности за старост није могуће имплементирати у кратком року. Зато је кроз прилагођавања постојећег државног пензијског система и регулативе радне и социјалне сигураности неопходно ублажити системски проблем у мјери могућег.

Постојећим пензионерима треба омогућити сигурна и редовна пензијска примања која неће бити обезвређивана. Истовремено, треба онемогућити онима који могу да раде и који могу наћи запослење да добијају примања из државних социјалних и пензијских фондова, на терет свих других запослених. Држава мора примијенити едукативну, али и казнену политику, како би сузбила сиву економију, сузбила рад „на црно“ и регистровање зарада на значајно мање износе од оних који се исплаћују. Такође, држава је дужна да обезбиједи амбијент који ће погодовати оснивању и развоју малих и средњих предузећа, која треба да буду носиоци нових идеја, иновација, конкурентности и новог запошљавања. Неопходно је градити систем који ће мотивисати више на рад него на нерад. Треба отворено рећи да држава неће бити у могућности да обезбиједи угодну старост за све грађане. Младе генерације треба самостално да брину о својој старости, а не да се ослањају на државне пензије и државне фондове.

Није пријатно саопштити и образлагати да морамо радити више и дуже како бисмо остварили право на државну пензију. Али је много више од ове непријатности неодговорно зарад популарности и опортунизма одлагати неизбјежне промјене и преностити проблем (терет) на будуће генерације и доносиоце одлука. Тиме се проблеми не рјешавају већ само одлажу и повећавају, а цијена будућег суочавања са њима је већа. И што је сигурно мора се платити. А не плаћају је будући доносиоци одлука већ сви грађани. Морају се донијети тешке и непопуларне одлуке како би се успоставило здравље и стабилност јавних финансија. Ово је предуслов за будући раст и развој. Алтернатива је игнорисање проблема и све већа прерасподјела од оних који раде и стварају, зарад социјалног мира и (лажне) социјалне сигурности. Историја, наше и туђе искуство је показало да једино сигурно што ова алтернатива доноси јесте зачарани круг сиромаштва.


Милорад Катнић, помоћник министра финансија, члан радне групе за Измјене и допуне Закона о пензијско инвалидском осигурању