- Влада Црне Горе
Министарство здравља Министар здравља доц.др Миодраг Радуновић – интерв...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Министар здравља доц.др Миодраг Радуновић – интервју за "Европски репортер"
Објављено: 30.10.2010. • 18:09 Аутор: ПР служба Министарства здравља
Приоритет Министарства здравља у наредном периоду је, што је и утврђено Мастер планом, усвајање Националне стратегије за развој квалитета и безбједности у здравственој заштити, израда клиничких смјерница, водича и протокола, те система отвореног извјештавања, мониторинга и анализирања, у циљу побољшања безбједности пацијената и контроле ризика, истиче Министар здравља доц. др Миодраг Радуновић у писаном интервјуу за Европски репортер.
Министар Радуновић каже да црногорско здравство располаже значајним просторним и техничким капацитетима, те да је дијагностика на завидном нивоу.
С обзиром на то да је Стратеија развоја здравства у Црној Гори донијета 2003, колико се, по Вашем мишљењу, успио развити здравствени систем хармонизован са трендовима развоја европског здравства?
За спровођење циљева утврђених Стратегијом обезбијеђена је кредитна подршка Светске банке, у износу од седам милиона долара, и започели смо са реформом примарног нивоа здравствене заштите, као темеља сваког здравстевног система. Спроведене су значајне активности и успостављен је концепт изабраног доктора на читавој територији Црне Горе, реорганизовани су домови здравља који су постали центри за подршку раду изабраних доктора, стављајући снажан акценат на превенцију болести и промоцију здравља, рехабилитацију и, што је прије могуће, поновно укључење опорављеног или излијеченог болесника у радни однос, породицу и шире друштво.
Укључивање здравственог система у међународни процес здравствене заштите подразумијева и значајан нормативни оквир у виду доношења великог броја закона преко којих се транспонују европски стандарди у национално законодавсто. На то нас обавезује и процес придруживања ЕУ, тако да можемо рећи да су наши закони у великој мјери, а кроз доношење подзаконских аката биће и у потпуности, усклађени са европским стандардима.
У Црној Гори медју највећим проблема се означавају дуга чекања на специјалистичке прегледе и дијагностичке тестове, тако да здравствени систем, иако организован на основама примарне здравствене заштите, не функционише на координиран и интегрисан начин?!
Реформа примарног нивоа је само дио пројектованих промјена, јер тек са неопходним промјенама на секундраном и терцијарном нивоу здравствене заштите и тиме стварања интегрисаног здравственог система, може се очекивати пуни бенефит за становништво Црне Горе, односно остваривање крајњег циља реформског процеса, а то је да грађанин и његове потребе буду приоритет.
Да ли кадровски и просторни квалитет установа као и техничка опремљеност, задовољавају европске стандарде?
Основну организациону структуру у систему здравствене заштите чини мрежа државних здравствених установа и установе у приватном власништву.
Мрежу јавних здравствених установа Црне Горе у 2008. години сачињавало је 18 домова здравља и 3 здравствене станице, 7 општих болница, 3 специјалне болнице, Клинички центар Црне Горе (КЦ), ИЈЗ и Апотекарска установа Црне Горе.
Према последњим подацима МЗ, у Црној Гори постоји 529 приватних давалаца здравствених услуга, укључујући 169 апотека.
Према подацима из Извјештаја о раду болничко-стационарних установа из 2008. године, постигнута обезбјеђеност од 385 кревета на 100.000 становника .
Број љекара у земљама ЕУ са 321 љекара на 100.000 становника је већи него у Црној Гори (204,5 љекара на 100.000 становника), али подаци показују, да нема незапослених љекара, највише због екстензивног запошљавања у здравственим установама.
Колико се код нас примјењује савремена здравствена технологија и какав се квалитет дијагностике пружа?
У Црној Гори се континуирано улаже у обнављање и набавку медицинске опреме, посебно опреме високе технолошке вредности. Државне здравствене установе и приватна пракса располажу са: 2 магнетне резонанце - МРИ , 10 апарата за компјутеризовану томографију - ЦТ . Број мамографа у Црној Гори апослутно задовољава све потребе грађана за овом дијагностиком.
Крајем октобра потписан је Споразум о финансирању, изградњи и коришћењу ПЕТ/ЦТ центра у оквиру Клиничког Центра Црне Горе. ПЕТ/ЦТ представља престижни, водећи напредак у имагинг дијагностици (сликовној и функционалној технологији у медицини) у откривању малигних обољења код пацијената. ПЕТ/ЦТ-Центар ће кроз медицинску ефикасност и функционалност, повезаност и умреженост са европским и свјетским признатим центрима, кроз истраживачке пројекте и континуирану медицинску едукацију, довести до побољшања нивоа квалитета здравствених услуга, благовременог и превентивног дјеловања, раног откривања и успјешнијег лијечења уз смањење морталитета од малигних обољења као и значајног смањења трошкова лијечења малигних болесника.
Из наведеног се види црногорско здравство располаже са значајним просторним и техничким капацитетима те да је дијагностика на завидном нивоу.
Колико управљање здравством одговара савременој концепцији организације здравственог система, посебно у погледу система планирања?
У основи свега је добро планирање. Процес планирања укључује удио менаџерских структура здравствених установа, а савремена организација здравствених система подразумијева њихову одређену аутономију. Реформски процес који је у току захтијева јачање менаџерских капацитета, као дио пуног оспособљавања управљачких структура здравствених институција. Систем аутономије је препознат Законом о здравственој заштити из 2004 године, али процес спровођења свеобухватних промјена у здравственом систему и потреба доброг планирања је наметнуо потребу и измјена тог закона, којим је дата улога Министарству у планирању, односно, према одредбама тог закона, Министарство даје сагласност на инвестиционе планове и програме из дјелатности јавних установа у складу са политиком одрживог развоја здравственог система. Циљ овакве измјене је несметано одвијање започетих реформи, уз ефикасно пружање здравствене заштите, до стварања услова да менаџмент у пуном капацитету, преузме улогу »доброг домаћина«, што је један од захтјева реформе. Дио управљачке структуре примарног нивоа здравствене заштите је већ прошао планирану едукацију, у циљу стицања неопходних вјештина.
Када се може очекивати увођење интегралног здравственог информационог система како би се обезбиједило квалитетније управљање и унаприједио квалитет рада?
У циљу обезбјеђења квалитетнијег управљања и унапријеђења квалитета рада припремљен је пројекат Интегрисани Болнички Информациони Систем (ИБИС) КЦЦГ. Реализација пројекта се очекује почетком наредне године.
Главни циљ пројекта је да се информатички подрже основне пословне функције у општим болницама, које су од значаја за анализу постојећег стања, уочавање проблема, као и стварање солидне основе за наставак реформе здравственог система.
Организоване су и реализоване обуке за велики број запослених у општим болницама. Обучено је укупно 1008 запослених.
Наредне године се планира надоградња информационог система Агенције за љекове и медицинска средства, информационог система општих болница (друга фаза пројекта), информационог система Министарства здравља и информационог система Института за јавно здравље. Интегрисањем здравственог и социјалног информационог система у информациони портал, буће обезбиједјена квалитетна размјена електронских података и услуга, развој телемедицине и електронско управљање.
Анализе и извјештавања о здравственом статусу градјана нијесу ажуриране пожељном динамиком, тако да смо тек недавно добили податке за 2008 годину!?
Анализе и извјештаји о стаусу здравља становништва се прикупљају у току читаве календарске године, и из тог разлога се тек у току наредне календарске године обрадјују и упоредјују. То је и главни разлог због којег се, на постојећем нивоу развоја информатичке подршке комплетног система здравства, не може ажурније прићи извјештавању о здравственом статусу становништва.
Зашто не постоји сегмент здравственог система који обавља контролу квалитета регистрованих података?
Развој интегралног информационог система за здравство, као дио реформских активности и пројекта који је подржан од стране Свјетске банке, обухватиће једним значајним дијелом и развој софтвера за информациони систем Института за јавно здравље, чиме ће се пружити допринос и квалитетнијем прикупљању и контроли података него што је то сада случај.
Како би сте окарактерисали ситуацију са људским ресурсима упоредјујући је са европским мјерилима? По последњим подацима из 2008 имамо нешто мало више од 2 љекара на 1000 становника, стоматолога 0,40 а фармацеута 0,17.
Један од закључака Мастер плана који је дефинисао развој здравственог система за период од 2005.-2010. године, јесте да је у прошлој деценији дошло до неконтролисаног повећања броја запослених, без разматрања финансијских могућности за покривање трошкова њиховог рада. То је имало за резултат неуједначен и диспропорционалан развој здравствених капацитета и запошљавања. Закључено је да у здравственом систему Црне Горе постоји вишак административног и техничког особља, у поређењу са другим земљама. У том документу представљен је неповољан однос медицинског (доктора и сестара) и немедицинског особља (1:3:18). Указано је на конкретан проблем вишка специјалиста у стоматологији. Исто тако, запажене су велике разлике међу регионима по становнику.
Управо у склопу активности на оптиматизацији секундарног и терцијарног нивоа, које су подржане додатним финансирањем из кредита Свјетске банке, је и утврђивање норматива и стандарда кадра, простора и опреме у мрежи здравствених установа у Црној Гори. То значи идентификовање стварних потреба за медицинским кадром, једнакомјерно на територији читаве државе. За разлику од досадашњих, базираних на постељним капацитетима, нови нормативи ће се базирати на потребама грађана за здравственом заштитом. Тек након завршетка овог задатка моћи ћемо са сигурношћу говорити о вишку, односно мањку кадра.
Шта се од Вашег доласка на чело ресорног министарства промијенило на пољу развијања система контроле квалитета здравствене заштите?
Може се рећи да смо на почетку развоја система контроле квалитета и да је значајан корак у том правцу направљен измјеном акта о унутрашњој организацији Министарства и формирањем Сектора за контролу квалитета. Такође, измјеном Закона о здравственој заштити наметнута је обавеза свим здравственим установама да образују комисије за контролу квалитета. Приоритет Министарства у наредном периоду је, што је и утврђено Мастер планом, усвајање Националне стратегије за развој квалитета и безбједности у здравственој заштити, израда клиничких смјерница,водича и протокола, те система отвореног извјештавања, мониторинга и анализирања, у циљу побољшања безбједности пацијената и контроле ризика. Израда смјерница клиничке праксе могу бити и треба да буду алатке побољшања лијечења и едукације и њихова израда треба да буде под надзором Сектора за квалитет.
Да ли Црна Гора са својом стопом доприноса за здравствено осигурање излази из европских оквира? Поменимо да се у Хрватској 9 одсто БДП издваја за финансирање здравства, а у Црној Гори само 4,62 одсто; у Хрватској се троши 820 еура по глави становника за лијечење грађана, а у Црној Гори је то 260 еура...Да ли је уздрмана одрживост црногорског здравственог система, који по озбиљним показатељима отежано функционише И са стопом 14-15%, што чини од 7-8% од БДП?
Систем здравствене заштите заснован је на принципима Бизмарковог социјалног здравственог осигурања, који се финансира из доприноса, које плаћају послодавци, запослени и друге категорије становништва. Према Националним здравственим рачунима, који су рађени на основу методологије коју користи ОЕЦД и Свјетска здравствена организација у Црној Гори, укупни трошкови за здравство као дио БДП чинили су 7,5% у 2006 (8,0% у 2005 и 8,2% у 2004). Овај дио је висок у поређењу са неким другим земљама са малим и средњим приходима у региону (Албанија 6,5% 2005, Румунија 5,5% 2005, Бугарска 7,7% 2005). Ипак, трошкови за здравство по глави становника показују, да Црна Гора значајно заостаје за развијенијим европским државама.
Тренутна стопа доприноса у Црној Гори износи 12,3 %, и она је у односу на 2009.г. повећана са тадашњих 10,5%, имајући у виду потребу обезбједјивања одрживости система, а сагледано у ширем контексту економских кретања. Међутим, од 01. јануара 2010. године, средства за здравствену заштиту се опредјелјују у Буџету Црне Горе и средства која се не обезбиједе из доприноса, надокнађују се из општих прихода Буџета, што само потврђује да је здравствени систем зависан од економских могућности друштва које му поставља оквире развоја и одређена ограничења. Али, треба нагласити да ни једно друштво, ма колико било богато, има раскорак између евидентно нарастајућих потреба за здравственом заштитом и материјалних могућности. У привредно развијеним земљама, средства за здравствену заштиту износе преко 10%, па ипак све потребе нијесу задовољене.
Црногорски здравствени систем се суочава проблемом недостатка новца И неадекватног материјалног стимулисања здравствених радника… Љекар специјалиста прима око 500, а медицинска сестра 260 еура. Бројна истраживања показују да грађани ову област сматрају најкорумпиранијом у друштву?!
Одговор на ово питање је дијелом обухваћен одговором о издвајањима за здравствену заштиту. Будући да се та средства опредјелјују у Буџету, запослени у здравственој дјелатности дијеле судбину запослених у другим дјелатностима које имају исти извор финансирања. Сигурно је да издвајања за јавну потрошњу, за сада, не смију расти, да се плате неће повећавати и бићемо принуђени да унутар система тражимо могућности за награђивање квалитета и стимулисање запослених.
Што се оцјене о корупцији у здравству тиче, најновије истраживање које је спровео ЦЕДЕМ је најбоља потврда да грађани Црне Горе, полако али сигурно препознају правац у коме се креће уређивање система и напоре који се при том улажу.
Који су водећи узроци пријевремени смрти у Црној Гори, и када их упоредимо са државама Европе какав се закључак изводи?
Показатељ пријевременог умирања су изгубљене године живота. Највећи број година изгубљеног живота у Црној Гори је узрокован водећим узроцима умирања становништва (кардиоваскуларне болести, малигни тумори, обољења органа за дисање и повреде), који су готово идентични водећим узроцима смрти у развијеним дијеловима свијета, првенствено државама Европе.
Значајан губитак година живота због прераног умирања, као и значајан инвалидитет и апсентизам од хроничних незаразних болести представљају велико економско оптерећење за државу. Упражањавање здравих стилова живота, уз елиминисање штетних навика и ризичног понашања, у првом реду пушења, неправилне исхране и физичке неактивности у значајној мјери могу смањити морбидитет и морталитет од болести које су узрок највећег број пријевремених смрти. Имплементацијом Стратегије за хроничне незаразне болести ( усвојеном 2008. године), створиће се услови да се до 2020. г. смањи смртност за 10-15%, у популацији испод 65. година од најважнијих хроничних незаразних болести: кардио- и цереброваскуларних болести, малигних неоплазми и диабетес меллитус-а, као и да се продужи очекивано трајање живота на рођењу за 3-5%.
Зашто још увијек не посједујемо контролну лабараторију за фармацеутско испитивање љекова, и колико је у Црној Гори са том чињеницом угрожен ефикасан процесс праћења контроле квалитета љекова?
У складу са Законом, Агенција може основати сопствену контролну лабораторију или може уговором повјерити контролу квалитета лијекова другој лабораторији у Црној Гори или националној лабораторији за контролу квалитета лијекова друге земље.
Агенција користи услуге Националне контролне лабораторије Агенције за лекове и медицинска средства Србије као и Агенције за лијекове и медицинске производе Републике Хрватске, по основу потписаних уговора односно протокола о сарадњи. Агенција такође препознаје сертификате издате од лабораторија које су чланице ОМЦЛ мреже европских лабораторија (Оффициал Медицинес Цонтрол Лабораторy Нетwорк).
У плану је развој сопствене контролне лабораторије у склопу трајног рјешења смјештаја Агенције. Агенција контролише лијекове методом случајног узорка (систематска контрола) из промета (апотеке, веледрогерије, здравствене установе), као и ад хоцк контроле по пријави и сумњи на неисправност лијекова на тржишту у акредитованим лабораторијама.
Програмом рада Агенције предвидјена је израда Стратегије развоја Националне контролне лабораторије, као и дефинисање захтјева у погледу запослених, техничких и захтјева окружења. У склопу трајног рјешења за смјештај Агенције,у току наредне двије године предвиђа се и развијање специфичних аналитичких техника које ће се користити за редовну контролу квалитета, за ефикасни скрининг и контролу у складу са најновијим смјерницама ЕУ у борби против фалсификованих лијекова.
Да ли још увијек можемо говорити о непостојању здраве националне политике лијекова и нерационалне потрошње лијекова? Шта се од Вашег доласка на функцију Министра на овом пољу промијенило?
До данас је Министарство здравља предузело бројне активности којима се крећемо у правцу успостављања политике у овој области, на начин како се то рјешава у развијеним земљама.-Усвојено је савремено законодавство о лијековима које је ускладјено са одговарајућим европским законима, директивама и осталим прописима ЕУ . Законом о лијековима је по узору на европску праксу, успостављена Агенција за лијекове и медицинска средства ЦГ, регулаторно тијело за лијекове, односно овлашћена институција која ће гарантовати квалитет и сигурност лијекова на цијелој територији Црне Горе. - Основан је студијски програм фармације у чијем се наставном програму налазе и фармакоекономске, фармакоепидемиолошке и фармакотерапијске студијске јединице.
Републички фонд за здравствено осигурање развио је изузетан информациони систем којим је омогућено, измедју осталог и праћење потрошње лијекова које финансира Фонд. Овим активностима створили смо претпоставке и предуслове да се на научним основама фармакотерапије развија програм рационалне употребе лијекова и да у том правцу креирамо принципе политике лијекова, те да на тај начин остварујемо основни циљ а то је обезбједјивање рационалне употребе безбједних и ефикасних лијекова доброг квалитета и приступачне цијене.
Министар Радуновић каже да црногорско здравство располаже значајним просторним и техничким капацитетима, те да је дијагностика на завидном нивоу.
С обзиром на то да је Стратеија развоја здравства у Црној Гори донијета 2003, колико се, по Вашем мишљењу, успио развити здравствени систем хармонизован са трендовима развоја европског здравства?
За спровођење циљева утврђених Стратегијом обезбијеђена је кредитна подршка Светске банке, у износу од седам милиона долара, и започели смо са реформом примарног нивоа здравствене заштите, као темеља сваког здравстевног система. Спроведене су значајне активности и успостављен је концепт изабраног доктора на читавој територији Црне Горе, реорганизовани су домови здравља који су постали центри за подршку раду изабраних доктора, стављајући снажан акценат на превенцију болести и промоцију здравља, рехабилитацију и, што је прије могуће, поновно укључење опорављеног или излијеченог болесника у радни однос, породицу и шире друштво.
Укључивање здравственог система у међународни процес здравствене заштите подразумијева и значајан нормативни оквир у виду доношења великог броја закона преко којих се транспонују европски стандарди у национално законодавсто. На то нас обавезује и процес придруживања ЕУ, тако да можемо рећи да су наши закони у великој мјери, а кроз доношење подзаконских аката биће и у потпуности, усклађени са европским стандардима.
У Црној Гори медју највећим проблема се означавају дуга чекања на специјалистичке прегледе и дијагностичке тестове, тако да здравствени систем, иако организован на основама примарне здравствене заштите, не функционише на координиран и интегрисан начин?!
Реформа примарног нивоа је само дио пројектованих промјена, јер тек са неопходним промјенама на секундраном и терцијарном нивоу здравствене заштите и тиме стварања интегрисаног здравственог система, може се очекивати пуни бенефит за становништво Црне Горе, односно остваривање крајњег циља реформског процеса, а то је да грађанин и његове потребе буду приоритет.
Да ли кадровски и просторни квалитет установа као и техничка опремљеност, задовољавају европске стандарде?
Основну организациону структуру у систему здравствене заштите чини мрежа државних здравствених установа и установе у приватном власништву.
Мрежу јавних здравствених установа Црне Горе у 2008. години сачињавало је 18 домова здравља и 3 здравствене станице, 7 општих болница, 3 специјалне болнице, Клинички центар Црне Горе (КЦ), ИЈЗ и Апотекарска установа Црне Горе.
Према последњим подацима МЗ, у Црној Гори постоји 529 приватних давалаца здравствених услуга, укључујући 169 апотека.
Према подацима из Извјештаја о раду болничко-стационарних установа из 2008. године, постигнута обезбјеђеност од 385 кревета на 100.000 становника .
Број љекара у земљама ЕУ са 321 љекара на 100.000 становника је већи него у Црној Гори (204,5 љекара на 100.000 становника), али подаци показују, да нема незапослених љекара, највише због екстензивног запошљавања у здравственим установама.
Колико се код нас примјењује савремена здравствена технологија и какав се квалитет дијагностике пружа?
У Црној Гори се континуирано улаже у обнављање и набавку медицинске опреме, посебно опреме високе технолошке вредности. Државне здравствене установе и приватна пракса располажу са: 2 магнетне резонанце - МРИ , 10 апарата за компјутеризовану томографију - ЦТ . Број мамографа у Црној Гори апослутно задовољава све потребе грађана за овом дијагностиком.
Крајем октобра потписан је Споразум о финансирању, изградњи и коришћењу ПЕТ/ЦТ центра у оквиру Клиничког Центра Црне Горе. ПЕТ/ЦТ представља престижни, водећи напредак у имагинг дијагностици (сликовној и функционалној технологији у медицини) у откривању малигних обољења код пацијената. ПЕТ/ЦТ-Центар ће кроз медицинску ефикасност и функционалност, повезаност и умреженост са европским и свјетским признатим центрима, кроз истраживачке пројекте и континуирану медицинску едукацију, довести до побољшања нивоа квалитета здравствених услуга, благовременог и превентивног дјеловања, раног откривања и успјешнијег лијечења уз смањење морталитета од малигних обољења као и значајног смањења трошкова лијечења малигних болесника.
Из наведеног се види црногорско здравство располаже са значајним просторним и техничким капацитетима те да је дијагностика на завидном нивоу.
Колико управљање здравством одговара савременој концепцији организације здравственог система, посебно у погледу система планирања?
У основи свега је добро планирање. Процес планирања укључује удио менаџерских структура здравствених установа, а савремена организација здравствених система подразумијева њихову одређену аутономију. Реформски процес који је у току захтијева јачање менаџерских капацитета, као дио пуног оспособљавања управљачких структура здравствених институција. Систем аутономије је препознат Законом о здравственој заштити из 2004 године, али процес спровођења свеобухватних промјена у здравственом систему и потреба доброг планирања је наметнуо потребу и измјена тог закона, којим је дата улога Министарству у планирању, односно, према одредбама тог закона, Министарство даје сагласност на инвестиционе планове и програме из дјелатности јавних установа у складу са политиком одрживог развоја здравственог система. Циљ овакве измјене је несметано одвијање започетих реформи, уз ефикасно пружање здравствене заштите, до стварања услова да менаџмент у пуном капацитету, преузме улогу »доброг домаћина«, што је један од захтјева реформе. Дио управљачке структуре примарног нивоа здравствене заштите је већ прошао планирану едукацију, у циљу стицања неопходних вјештина.
Када се може очекивати увођење интегралног здравственог информационог система како би се обезбиједило квалитетније управљање и унаприједио квалитет рада?
У циљу обезбјеђења квалитетнијег управљања и унапријеђења квалитета рада припремљен је пројекат Интегрисани Болнички Информациони Систем (ИБИС) КЦЦГ. Реализација пројекта се очекује почетком наредне године.
Главни циљ пројекта је да се информатички подрже основне пословне функције у општим болницама, које су од значаја за анализу постојећег стања, уочавање проблема, као и стварање солидне основе за наставак реформе здравственог система.
Организоване су и реализоване обуке за велики број запослених у општим болницама. Обучено је укупно 1008 запослених.
Наредне године се планира надоградња информационог система Агенције за љекове и медицинска средства, информационог система општих болница (друга фаза пројекта), информационог система Министарства здравља и информационог система Института за јавно здравље. Интегрисањем здравственог и социјалног информационог система у информациони портал, буће обезбиједјена квалитетна размјена електронских података и услуга, развој телемедицине и електронско управљање.
Анализе и извјештавања о здравственом статусу градјана нијесу ажуриране пожељном динамиком, тако да смо тек недавно добили податке за 2008 годину!?
Анализе и извјештаји о стаусу здравља становништва се прикупљају у току читаве календарске године, и из тог разлога се тек у току наредне календарске године обрадјују и упоредјују. То је и главни разлог због којег се, на постојећем нивоу развоја информатичке подршке комплетног система здравства, не може ажурније прићи извјештавању о здравственом статусу становништва.
Зашто не постоји сегмент здравственог система који обавља контролу квалитета регистрованих података?
Развој интегралног информационог система за здравство, као дио реформских активности и пројекта који је подржан од стране Свјетске банке, обухватиће једним значајним дијелом и развој софтвера за информациони систем Института за јавно здравље, чиме ће се пружити допринос и квалитетнијем прикупљању и контроли података него што је то сада случај.
Како би сте окарактерисали ситуацију са људским ресурсима упоредјујући је са европским мјерилима? По последњим подацима из 2008 имамо нешто мало више од 2 љекара на 1000 становника, стоматолога 0,40 а фармацеута 0,17.
Један од закључака Мастер плана који је дефинисао развој здравственог система за период од 2005.-2010. године, јесте да је у прошлој деценији дошло до неконтролисаног повећања броја запослених, без разматрања финансијских могућности за покривање трошкова њиховог рада. То је имало за резултат неуједначен и диспропорционалан развој здравствених капацитета и запошљавања. Закључено је да у здравственом систему Црне Горе постоји вишак административног и техничког особља, у поређењу са другим земљама. У том документу представљен је неповољан однос медицинског (доктора и сестара) и немедицинског особља (1:3:18). Указано је на конкретан проблем вишка специјалиста у стоматологији. Исто тако, запажене су велике разлике међу регионима по становнику.
Управо у склопу активности на оптиматизацији секундарног и терцијарног нивоа, које су подржане додатним финансирањем из кредита Свјетске банке, је и утврђивање норматива и стандарда кадра, простора и опреме у мрежи здравствених установа у Црној Гори. То значи идентификовање стварних потреба за медицинским кадром, једнакомјерно на територији читаве државе. За разлику од досадашњих, базираних на постељним капацитетима, нови нормативи ће се базирати на потребама грађана за здравственом заштитом. Тек након завршетка овог задатка моћи ћемо са сигурношћу говорити о вишку, односно мањку кадра.
Шта се од Вашег доласка на чело ресорног министарства промијенило на пољу развијања система контроле квалитета здравствене заштите?
Може се рећи да смо на почетку развоја система контроле квалитета и да је значајан корак у том правцу направљен измјеном акта о унутрашњој организацији Министарства и формирањем Сектора за контролу квалитета. Такође, измјеном Закона о здравственој заштити наметнута је обавеза свим здравственим установама да образују комисије за контролу квалитета. Приоритет Министарства у наредном периоду је, што је и утврђено Мастер планом, усвајање Националне стратегије за развој квалитета и безбједности у здравственој заштити, израда клиничких смјерница,водича и протокола, те система отвореног извјештавања, мониторинга и анализирања, у циљу побољшања безбједности пацијената и контроле ризика. Израда смјерница клиничке праксе могу бити и треба да буду алатке побољшања лијечења и едукације и њихова израда треба да буде под надзором Сектора за квалитет.
Да ли Црна Гора са својом стопом доприноса за здравствено осигурање излази из европских оквира? Поменимо да се у Хрватској 9 одсто БДП издваја за финансирање здравства, а у Црној Гори само 4,62 одсто; у Хрватској се троши 820 еура по глави становника за лијечење грађана, а у Црној Гори је то 260 еура...Да ли је уздрмана одрживост црногорског здравственог система, који по озбиљним показатељима отежано функционише И са стопом 14-15%, што чини од 7-8% од БДП?
Систем здравствене заштите заснован је на принципима Бизмарковог социјалног здравственог осигурања, који се финансира из доприноса, које плаћају послодавци, запослени и друге категорије становништва. Према Националним здравственим рачунима, који су рађени на основу методологије коју користи ОЕЦД и Свјетска здравствена организација у Црној Гори, укупни трошкови за здравство као дио БДП чинили су 7,5% у 2006 (8,0% у 2005 и 8,2% у 2004). Овај дио је висок у поређењу са неким другим земљама са малим и средњим приходима у региону (Албанија 6,5% 2005, Румунија 5,5% 2005, Бугарска 7,7% 2005). Ипак, трошкови за здравство по глави становника показују, да Црна Гора значајно заостаје за развијенијим европским државама.
Тренутна стопа доприноса у Црној Гори износи 12,3 %, и она је у односу на 2009.г. повећана са тадашњих 10,5%, имајући у виду потребу обезбједјивања одрживости система, а сагледано у ширем контексту економских кретања. Међутим, од 01. јануара 2010. године, средства за здравствену заштиту се опредјелјују у Буџету Црне Горе и средства која се не обезбиједе из доприноса, надокнађују се из општих прихода Буџета, што само потврђује да је здравствени систем зависан од економских могућности друштва које му поставља оквире развоја и одређена ограничења. Али, треба нагласити да ни једно друштво, ма колико било богато, има раскорак између евидентно нарастајућих потреба за здравственом заштитом и материјалних могућности. У привредно развијеним земљама, средства за здравствену заштиту износе преко 10%, па ипак све потребе нијесу задовољене.
Црногорски здравствени систем се суочава проблемом недостатка новца И неадекватног материјалног стимулисања здравствених радника… Љекар специјалиста прима око 500, а медицинска сестра 260 еура. Бројна истраживања показују да грађани ову област сматрају најкорумпиранијом у друштву?!
Одговор на ово питање је дијелом обухваћен одговором о издвајањима за здравствену заштиту. Будући да се та средства опредјелјују у Буџету, запослени у здравственој дјелатности дијеле судбину запослених у другим дјелатностима које имају исти извор финансирања. Сигурно је да издвајања за јавну потрошњу, за сада, не смију расти, да се плате неће повећавати и бићемо принуђени да унутар система тражимо могућности за награђивање квалитета и стимулисање запослених.
Што се оцјене о корупцији у здравству тиче, најновије истраживање које је спровео ЦЕДЕМ је најбоља потврда да грађани Црне Горе, полако али сигурно препознају правац у коме се креће уређивање система и напоре који се при том улажу.
Који су водећи узроци пријевремени смрти у Црној Гори, и када их упоредимо са државама Европе какав се закључак изводи?
Показатељ пријевременог умирања су изгубљене године живота. Највећи број година изгубљеног живота у Црној Гори је узрокован водећим узроцима умирања становништва (кардиоваскуларне болести, малигни тумори, обољења органа за дисање и повреде), који су готово идентични водећим узроцима смрти у развијеним дијеловима свијета, првенствено државама Европе.
Значајан губитак година живота због прераног умирања, као и значајан инвалидитет и апсентизам од хроничних незаразних болести представљају велико економско оптерећење за државу. Упражањавање здравих стилова живота, уз елиминисање штетних навика и ризичног понашања, у првом реду пушења, неправилне исхране и физичке неактивности у значајној мјери могу смањити морбидитет и морталитет од болести које су узрок највећег број пријевремених смрти. Имплементацијом Стратегије за хроничне незаразне болести ( усвојеном 2008. године), створиће се услови да се до 2020. г. смањи смртност за 10-15%, у популацији испод 65. година од најважнијих хроничних незаразних болести: кардио- и цереброваскуларних болести, малигних неоплазми и диабетес меллитус-а, као и да се продужи очекивано трајање живота на рођењу за 3-5%.
Зашто још увијек не посједујемо контролну лабараторију за фармацеутско испитивање љекова, и колико је у Црној Гори са том чињеницом угрожен ефикасан процесс праћења контроле квалитета љекова?
У складу са Законом, Агенција може основати сопствену контролну лабораторију или може уговором повјерити контролу квалитета лијекова другој лабораторији у Црној Гори или националној лабораторији за контролу квалитета лијекова друге земље.
Агенција користи услуге Националне контролне лабораторије Агенције за лекове и медицинска средства Србије као и Агенције за лијекове и медицинске производе Републике Хрватске, по основу потписаних уговора односно протокола о сарадњи. Агенција такође препознаје сертификате издате од лабораторија које су чланице ОМЦЛ мреже европских лабораторија (Оффициал Медицинес Цонтрол Лабораторy Нетwорк).
У плану је развој сопствене контролне лабораторије у склопу трајног рјешења смјештаја Агенције. Агенција контролише лијекове методом случајног узорка (систематска контрола) из промета (апотеке, веледрогерије, здравствене установе), као и ад хоцк контроле по пријави и сумњи на неисправност лијекова на тржишту у акредитованим лабораторијама.
Програмом рада Агенције предвидјена је израда Стратегије развоја Националне контролне лабораторије, као и дефинисање захтјева у погледу запослених, техничких и захтјева окружења. У склопу трајног рјешења за смјештај Агенције,у току наредне двије године предвиђа се и развијање специфичних аналитичких техника које ће се користити за редовну контролу квалитета, за ефикасни скрининг и контролу у складу са најновијим смјерницама ЕУ у борби против фалсификованих лијекова.
Да ли још увијек можемо говорити о непостојању здраве националне политике лијекова и нерационалне потрошње лијекова? Шта се од Вашег доласка на функцију Министра на овом пољу промијенило?
До данас је Министарство здравља предузело бројне активности којима се крећемо у правцу успостављања политике у овој области, на начин како се то рјешава у развијеним земљама.-Усвојено је савремено законодавство о лијековима које је ускладјено са одговарајућим европским законима, директивама и осталим прописима ЕУ . Законом о лијековима је по узору на европску праксу, успостављена Агенција за лијекове и медицинска средства ЦГ, регулаторно тијело за лијекове, односно овлашћена институција која ће гарантовати квалитет и сигурност лијекова на цијелој територији Црне Горе. - Основан је студијски програм фармације у чијем се наставном програму налазе и фармакоекономске, фармакоепидемиолошке и фармакотерапијске студијске јединице.
Републички фонд за здравствено осигурање развио је изузетан информациони систем којим је омогућено, измедју осталог и праћење потрошње лијекова које финансира Фонд. Овим активностима створили смо претпоставке и предуслове да се на научним основама фармакотерапије развија програм рационалне употребе лијекова и да у том правцу креирамо принципе политике лијекова, те да на тај начин остварујемо основни циљ а то је обезбједјивање рационалне употребе безбједних и ефикасних лијекова доброг квалитета и приступачне цијене.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?